Пређи на садржај

Лео Хендрих Бакеланд

С Википедије, слободне енциклопедије
Лео Хендрик Баекеланд

Лео Хендрих Бакеланд (енгл. Leo Hendrik Baekeland; Гент, Белгија, 14. новембар 1863 — Бикон, држава Њујорк, САД, 23. фебруар 1944) био је амерички хемичар и проналазач белгијског порекла који је изумео фотографски папир (1893) и бакелит (1909) — прву јефтину и негориву пластику универзалне примене.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ране године, Белгија[уреди | уреди извор]

Лео Хендрик Бакеланд рођен је 14. новембра 1863. године у фламанском граду Гент у Белгији. Био је син Карела и Росали Бакеланд, белгијске породице са средњим примањима. Кренуо је у школу са 5 година, пре рока је завршио младје разреде и у Атенеи, државној високој школи. Кад је Лео достигао потребну старост, уписао се у Градску Техничку школу у Генту, где је присуствовао вечерњим часовима хемије, физике, механике и економије и добио је медаљу за сваки од четири предмета који је проучавао.

Млади Лео је био врло обећавајући студент, зато је доби стипендију на Универзитету у Генту, где је почео да студира 1880, када је имао 17 година. Био је најмлађи и најистакнутији студент у својој групи. Године 1882. дипломирао је на универзитету. Две године касније, 1884. године, у добу од 21 године, добио је докторат, дипломирао је са одличним успехом Универзитет у Генту.

На универзитету Бакланд је студирао природне науке и специјализовао се за хемију. Његов адолесцентски интерес у фотографији био је један од главних разлога зашто је проуцавао хемију. У неким раним експериментима на фотографији младом Бакеланду је био потребан сребро-нитрат. Није имао новца да га купи, али је имао сат са сребрном наруквицом коју му је отац дао. Узео је наруквицу од сата и растворио је у азотној киселини. Овај раствор је садржао и бакар, али млади Бакеланд је развио метод за уклањање бакра из раствора сребра, што је био први његов хемијски експеримент.

Године 1887. Бакеланд је именован за професора хемијских и физичких наука Високе владине школе науке у Брижу. Остао је тамо неко време, убрзо се вратио на Универзитет у Генту, где му је понуђен положај асистента професора. Са задовољством је прихватио ову понуду, а убрзо након тога, 1889. године, био је постављен на дужност млађег професора на универзитету.

На такмичењу међу матурантима у четири белгијска универзитета, који су дипломирали у току три године, Бакеланд је освоио је прву награду у области хемије 1887. године. Због тога, он је добио звање лауреата за хемију, златну медаљу и стипендију у другим државама. Тако је 1889. године, у добу од 26 година, Бакеланд посетио Универзитетски колеџ Лондон, Универзитет Окфорд и Универзитет у Единбургу. Након тога Бакеланд је са својом младом женом кренуо у Сједињене Америчке Државе, где је планирао да проведе неко време да би наставио своја истраживања, посебно на тему хемијских процеса у фотографијама.[1]

Почетак рада у Америци[уреди | уреди извор]

По његовом доласку у Њујорк, Бакеланд се састао са Ричардом А. Антони из «Е.&Н. Т.Антхонy анд Цомпанy», произвођачем фотографских материјала. За узврат, Ричард Антони га је представио Чарлсу Чандлеру, професору хемије на Колумбијском Универзитету, који је био консултант за хемију у «Е.&Н. Т.Антхонy анд Цомпанy» и као пуно ентузијастичан аматерски фотограф, додат је фотографском билтену који је објавила ова компанија. Професор Чандлер, се изузетно импресионирао способностима Бакеланда, убедио га је да остане у Сједињеним Америчким Државама и примењују своје таленте да реши проблеме у хемијској индустрији. Пошто је прихватио понуду професора Чандлера, Бакеланд је упутио оставку на факултет Универзитета у Генту. Министар просвете Белгије омогућио му је да задржи титулу почасног професор на Универзитету у Генту.

Почетак предузетничке делтности[уреди | уреди извор]

Након пензионисања Бакеланд је одлучио да оснује «Непера Цхемицал Цомпанy» у граду Јонкер, уз финансијску и административну подршку Леонарда Јакобија, и почети производњу папира и хемикалија за фотографије на малој скали. Једна врста таквог папира је назван «Велоx»[2].[3][4] Касније је било предодређено да постане материјал широке потросње и да донесе финансијску корист, што је Бакеланду омогућило да се бави другим важним открићима. Због другачијег поступка у процеса штампања папир «Велоx» је имао велику потражњу, али у почетку није изазвао велики интерес, тако да је у вези са економском кризом 1893. нова компанија је прошла кроз веома тежак период. Бакеланд је једном рекао да је тај период био како "неколико година напорног рада без дана одмора и константне сумње да ли ћу проћи кроз то или не."

У великој мери, захваљујући аматерима који су, како је рекао Бакеланд: " Имали потешкоће с репродукцијом, напокон су почели да прате наша упутства за штампу" - продаја новог фото папира постепено је расла и 1899. године ово предузеће је постало толико успешно да је «Еастман Кодак Цомпанy» откупило акције Бакеланда по врло повољним условима.

Патент[уреди | уреди извор]

Након проналаска бакелита Бакеланд размишља о комерцијалној погодности производње новог материјала за оне којима је то потребно.

Стога, бакелит смола, може постати мека кад се загрева, али даљим порастом температуре постаје чврста нерастворива супстанца, јака, са одличним изолационим особинама, отпорна на високе температуре и хемикалије. Овај материјал је постао веома важан за примену у различитим областима. На пример, у производњи система за паљење возила бакелит је служио као веома користан материјал за производњу. [5]

Иако су први производи у складу са организацијом масовне производње бакелита били произведени у Јонкерсу 1910. године у Перт Амбоеу била је основана компанина «Генерал Бакелите Цомпанy» (касније «Бакелите Цорпоратион»), која је била организована за производњу и дистрибуцију сировина за производњу бакелита у фазама. Бакеланд је био председник и подигао дух компаније још од времена оснивања па до 1939. године, када је компанија спојена са «Унион Царбиде анд Царбон Цорпоратион» .

Осим у случају са «Велоx» папиром Бакеланд је добио патенте за открића да их заштити- више од стотину патената, укључујући домаће и стране. Он је веровао у вредности патентних система и веома се интересовао око надлежних система и њиховог добијања. Био је члан, а годину дана председник Одбора за патенте Националног истраживачког савета, и знатан број његових објављених текстова су били везани за неопходну модификацију патентног система САД. [6] [7] [8] [9] [10]

Бакеланд је био дуго време цланом комеитета морнарице САД.[11] Члан Комисије за снабдевање нитратима САД 1917; председник Одбора за патенте Националног истраживачког већа 1917; члан Одбора Института за међународно образовање већ дуги низ година и члан Саветодавног комитета Одељења за хемију Министарства трговине САД-а већ неколико година почевши од 1925. године. Добио је велики број признања. Током Првог светског рата Бакеланд је радио на изради мање експлозивног авио-горива.

Гроб Лео Хендрих Бакеланда на гробљу « Слеепy Холлоw Цеметерy» у држави Њујорк, САД.

Крај живота[уреди | уреди извор]

Лео Хендрих Бакеланд је умро 23. фебруара 1944. године, у 81. години зивота.

Сахрањен је на гробљу « Слеепy Холлоw Цеметерy» у држави Њујорк, САД.

Научна и проналазачка деатност[уреди | уреди извор]

Технологија израде фотографског папира[уреди | уреди извор]

Родни град Бакеланда, Гент, био је центар за производњу сувих плоча за фотографије, чија је производња започео Ван Монкховен 1880. године. Млади Бакеланд је успео веома да заинтересује Монкхена, и захваљујући његовој помоћи, Лео је ускоро почео да експериментише са фотографијом, да студира хемију и проширивање знања у овој области. Тада је Бакеланд започео своје истраживање, које је десет година касније довело до стварања папира "Велоx". Када је Бакеланд још био студент у Генту, није могао ни да замисли важност његових открића. У припреми сребро-хлорида при посебним условима, потпуно је искључио коначан процес чишћења, Бакеланд је несумњиво створио више савршен папир за фотографије, што омогућава штампање слика много брже него раније.

Проналазак бакелита[уреди | уреди извор]

Откривајући како правилно утицати формалдехидом на феноле. [12][13][14] Бакеланд је свету давао веома важан нови материјал, који је назван "бакелит". Производња бакелита је резултат не само кондензације формалдехида са фенолима, чак и када је реакција резултирала смолом, то није био једини корисни материјал. Само под утицајем посебних услова, развијених као резултат дугих студија, Бакеланд је направио производ жуте боје - бакелит високе чврстоће. Бакеланд није био први истраживач који је покушао да дође до овог резултата. Али као последица дугог и систематског истраживања, у којем је покушао да разуме све нијансе реакције између формалдехида и фенола, Бакеланд је сазнао да он може поделити ову реакцију на фазе. Утврдио је да је контрола притиска током реакције важан фактор, а да се са амонијаком или другим базама може продужити реакција на дужи период и стога може зауставити у било којој фази, користећи хлађење. Утврдио је да би на тај начин могао контролисати реакцију у фазама и користити погодне услове за добијање новог материјала - бакелита.[15] [16]

Награде[уреди | уреди извор]

Године 1916. Бакеланд је добио медаљу Перкина, а годину дана касније добио је почасни назив професора примењене хемије на Колумбијском универзитету. Бакеланд је био члан најважнијих научних заједница у Сједињеним Америчким Државама и иностранству, а изабран је за члана Националне академије наука. Без обзира колико је био заузет, увек је нашао времена да присуствује научним скуповима и учествује у њима. Био је најактивнији у заједницама посвећеним хемији, у неким од њих био је члан одбора.Такође, 1909. био је представник Сједињених Америчких Држава на Међународном хемијском конгресу и председник сектора за пластику, када је 1912. одржан конгрес у Сједињеним Америчким Државама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кеттеринг Цх.Ф. Лео Хендрик Баекеланд (1863—1944) // Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. Биограпхицал Мемоирс, 1946, V. XXIV. стр. 281—302.
  2. ^ Соме пецулиаритиес оф Велоx папер. Wилсон’с Пхотограпхиц Магазине,34, 51.
  3. ^ Девелопинг формулае фор Велоx паперс. Wилсон’с Пхотограпхиц Магазине, 34, 228.
  4. ^ Импуре сулпхите анд Велоx девелопинг. Wилсон’с Пхотограпхиц Магазине, 34, 394
  5. ^ Тхе усе оф бакелите фор елецтрицал анд елецтроцхемицал пурпосес. Транс. Ам. Елецтроцхем. Соц, 75, 593.
  6. ^ Тхе Унитед Статес Патент Сyстем, итс усе анд абусе. Инд. Енг. Цхем., 1, 204.
  7. ^ Тхе абусес оф оур патент сyстем. Инд. Енг. Цхем., 4, 333.
  8. ^ Тхе инцонгруитиес оф Америцан патент литигатион. Инд. Енг. Цхем., 4, 785.
  9. ^ Протецтион оф интеллецтуал пропертy ин релатион то цхемицал индустрy. Инд. Енг. Цхем., 5, 51.
  10. ^ Цомментс он тхе репорт оф тхе инвестигатион оф тхе Унитед Статес Патент Оффице. Инд. Енг. Цхем., 5, 417.
  11. ^ хе Навал Цонсултинг Боард оф тхе Унитед Статес. Инд. Енг. Цхем., 8, 67.
  12. ^ Он солубле, фусибле, ресиноус цонденсатион продуцтс оф пхенолс анд формалдехyде. Инд. Енг. Цхем., 1, 545
  13. ^ Цонденсатион продуцтс оф пхенолс анд формалдехyде. Инд. Енг. Цхем., 3, 518.
  14. ^ Пхенол-формалдехyде цонденсатион продуцтс. Инд. Енг. Цхем., 4, 737
  15. ^ Тхе сyнтхесис, цонститутион, анд усес оф бакелите. Инд. Енг. Цхем., 1, 149.
  16. ^ Бакелите, а цонденсатион продуцт оф пхенолс анд алдехyдес, анд итс усес. Ј. Франклин Инст., 169, 55

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Лео Хендрих Бакеланд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Leo_Hendrih_Bakeland&oldid=27819478”