Пређи на садржај

Летиција Каста

С Википедије, слободне енциклопедије
Летиција Каста
Каста (2005)
Датум рођења(1978-05-11)11. мај 1978. (46 год.)
Место рођењаПонт Одемер, Горња Нормандија
  Француска
СупружникЛуј Гарел
Активни период1999–данас
ЗанимањеГлумица, модел, режисерка
Веза до IMDb-а

Летиција Мари Лор Каста (фр. Laetitia Marie Laure Casta; Понт Одемер, 11. мај 1978) је француска глумица, модел и режисерка.

Биографија[уреди | уреди извор]

Иако рођена у Нормандији, одакле јој је мајка Лин Блен, већину свог детињства провела у родном крају свога оца Доминика Касте, на острву Корзика. Има старијег брата, Жан-Батисту, и млађу сестру, Мари-Анж.

Летиција Каста није волела школу, била је сањар и често је маштала. Волела је да одлази у природу, да лежи у трави, купа се у рекама, а једини предмет у школи који је волела била је ликовна култура јер је била заљубљена[1] у свога професора.

Каријера[уреди | уреди извор]

Манекенство[уреди | уреди извор]

Лета 1993. године као петнаестогодишњакиња била је са породицом на плажи када ју је приметио фотограф Париске модне агенције Медисон. Пришао је и рекао њеним родитељима да је доведу у Париз на кастинг. Летицијини родитељи су дуго оклевали, али на крају су пристали. На кастингу ју је приметио Пол Марсијано, оснивач и арт директор модне куће Гуесс?. Многи модни критичари били су негативно настројени према њој, јер је са 169 cm била испод висине која је потребна за манекенство. Ипак, Марсијано јој је дао шансу и она је постала лице његове модне линије.

1996. године је постала модел модне куће „Викторија сикрет“[2] и рекламирала доње рубље. Пар година касније постала је и један од пет Викторијиних анђела поред Тајре Бенкс, Хајди Клум, Карен Молдер и Стефани Симор.

Каста затим 1997. потписује уговор на три године са компанијом Sport's Illustrated. Наредне године постаје заштитно лице козметичке куће L'Ореал, чије је водеће лице и дан-данас и коју представља на Кански филмски фестивалу[3][4] сваке године[5]. Постаје муза модног креатора Ив Сан Лорена[6] и отвара и затвара сваку његову ревију. 1999. слика се за календар Пирелли.

2012. године, она је лице мириса Долче & Габана[7] Поур Фемме (За Жена).[8]

Глума[уреди | уреди извор]

1999. године, Летиција Каста се окушава и на филму у француском блокбастеру, и најскупљем филму у историји француске кинематографије, Астерикс и Обеликс: против Цезара.[9] Глуми поред Роберта Бенињија и Жерар Депардијеа.

Главну улогу у мини серији Плави бицикл[9] добила је 2000. године када глуми Леа Делмас.

2001. године, појављује се на Канском фестивалу у мају где представљала филм Дивље душе[10] режисера Раоул Руиз.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

2017. године, мама троје деце,[3] удата је за Луј Гарел.[11]

Јавном живот[уреди | уреди извор]

2000. године, постаје нова Маријана,[12][13] симбол француске републике и оличење слободе француског народа. Пре ње ту част имале су Брижит Бардо и Катрин Денев. Статуа са њеним ликом украшавала је значајне зграде у Паризу, а њен лик се нашао и на француским кованицама.

2012. године, она је у жирију 69. Мостре[10].

2014. године, она уручие награду „Златну звезду“ Џереми Ајронс[14] у 14. Маракеш фестивалу.

2016. године, Летиција Каста је Уницеф[15]-овом велепосланицом добре воље.[16]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Режисерка[уреди | уреди извор]

  • 2016: У себи (Ен мои):[17][15] глумца су Иван Атал за Режисер, Лара Стоне [en] за Жена, Матилде Биссон [fr] за Глумица, Акаји Маро (麿 赤兒); Кански филмски фестивал, Недеље критике

Глумица[уреди | уреди извор]

  • 2000: Плави бицикл,[9] режисера Тијери Бинисти: Леа Делмас
  • 2001: Дивље душе,[10] режисера Раоул Руиз: Терезија; Кански филмски фестивал ван конкуренције
  • 2002: Улица уживања,[10] режисера Патрис Леконт: Марион
  • 2009: Лице[10] (脸), режисера Цаи Минг-лианг: Салома; Кански филмски фестивал у званичној конкуренцији[18]
  • 2010: Гензбур: Опасне мисли (Херојски ћивот),[19] режисера Јоан Сфар: Брижит Бардо[10]
  • 2012: Арбитраге,[20][9] режисера Никола Јарецки: Жили Цоте
  • 2014: Францускиње[21] (Соус лес јупес дес филлес), режисера Одри Дана: Агата
  • 2019: Зад хоризонтот[22] (Ле милиеу де л'хоризон), режисера Делпхине Лехéрицеy: мама
  • 2019: Веран човек (L'Хомме фидèле),[23] режисера Луј Гарел: Маријана

Признања[уреди | уреди извор]

2011. године, Једа пута је била номинована за награду Цезар[24] у филму Гензбур: Опасне мисли.

Летиција Каста је проглашена за француски орден витеза уметности и књижевности.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марина Луковић (2012). „Лаетитиа Цаста: Заносна, шармантна и заводљива”. Wаннабе Магазине. Приступљено 17. 9. 2018. 
  2. ^ „Лаетитиа Цаста, Наоми Цампбелл, Степхание Сеyмоур, 1997”. СМЛ. 5. 11. 2015. Приступљено 18. 9. 2018. 
  3. ^ а б Јелена Миленковић (24. 5. 2017). „Хаљина крије невероватну оптичку варку: Шта се овде провиди, а шта не?”. Жена. Приступљено 17. 9. 2018. 
  4. ^ „Зашто су Францускиње тако секси?”. Жена. 27. 4. 2017. Приступљено 17. 9. 2018. 
  5. ^ „Свет се дивио њеној лепоти: Шта ће рећи после ове хаљине?”. Жена. 14. 5. 2018. Приступљено 18. 9. 2018. 
  6. ^ Владимир Тодоровић (16. 2. 2007). „Култура 57Берлинале07. Приказан забрањени филм о Ив Сен Лорену”. Данас. Приступљено 18. 9. 2018. „а особље коментарише коју хаљину њихове куће да обуче Летиција Каста” 
  7. ^ „Лаетитиа Цаста представља Долце&Габанна мирис”. Стил Мода Лепота. 4. 9. 2012. Приступљено 18. 9. 2018. 
  8. ^ „Летиција Каста и Ноа Милс за D&Г”. Гразиа. 2012. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступљено 18. 9. 2018. 
  9. ^ а б в г Јелена Миленковић (25. 4. 2017). „Ни Ричард Гир није могао да јој одоли: Године пролазе, она остаје иста”. Жена. Приступљено 17. 9. 2018. 
  10. ^ а б в г д ђ „И Марина Абрамовић у жирију 69. Мостре”. СЕЕЦулт. 15. 7. 2012. Приступљено 18. 9. 2018. „У жирију 69. Мостре је и атрактивна глумица и модел Летиција Каста” 
  11. ^ „Моћан, модни, филмски пар: Лаетитиа Цаста рекла судбоносно "да" Лоуису Гаррелу на тајној церемонији венчања”. Ел. 15. 6. 2017. Приступљено 17. 9. 2018. 
  12. ^ „Тхе Марианне” (на језику: енглески). Цонсулате Генерал оф Франце ин Неw Yорк. 2000. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 17. 9. 2018. 
  13. ^ Олга Денисова (17. 7. 2013). „Фемен као симбол Француске”. Новости. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступљено 17. 9. 2018. „Катрин Денев и Летиција Каста.” 
  14. ^ Дубравка Лакић (9. 12. 2014). „Златна звезда мароканског неба”. Политика. Приступљено 18. 9. 2018. 
  15. ^ а б „Лаетитиа Цаста нова УНИЦЕФ-ова велепосланица добре воље”. СЕЕбиз Србија. 12. 12. 2016. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступљено 18. 9. 2018. „као редатељица краткометражним филмом Ен мои.” 
  16. ^ „Лаетитиа Цаста, ноувелле амбассадрице де л’УНИЦЕФ Франце” [Летиција Каста, новом УНИЦЕФ-овом велепосланицом добре воље у Француској] (на језику: француски). Уницеф. 9. 12. 2016. Приступљено 18. 9. 2018. 
  17. ^ „Ен мои бy Лаетитиа Цаста” (на језику: енглески). Недеље критике. 18. 4. 2016. Приступљено 18. 9. 2018. 
  18. ^ „Почео 62. Кан”. СЕЕЦулт. 14. 5. 2009. Приступљено 18. 9. 2018. „Цаи Минг-лианг (Тсаи Минг-лианг) приказаће филм “Лица” (Фацес) (…) Жана Моро (Јеанне Мореау), Фани Арант (Фаннy Ардант), Летиција Каста (Лаетитиа Цаста)” 
  19. ^ „Опасне мисли”. ЦинеСтар ТВ Цханнелс. 2010. Архивирано из оригинала 18. 9. 2018. г. Приступљено 18. 9. 2018. 
  20. ^ „Арбитраге”. Пролог. 13. 12. 2012. Приступљено 17. 9. 2018. 
  21. ^ „Францускиње”. Крстарица. 11. 12. 2014. Приступљено 18. 9. 2018. 
  22. ^ „Летиција Каста доаѓа на Широк сокак” (на језику: македонски). Вечер. 17. 7. 2018. Архивирано из оригинала 19. 9. 2018. г. Приступљено 18. 9. 2018. 
  23. ^ Тим Гриерсон (10. 9. 2018). „А Фаитхфул Ман: Торонто Ревиеw” (на језику: енглески). Сцреендаилy. Приступљено 18. 9. 2018. 
  24. ^ „Лаетитиа Цаста : уне цомéдиенне си сенсуелле” (на језику: француски). Ла Парисиенне. 18. 12. 2012. Приступљено 18. 9. 2018. „номинатион ауx Цéсарс 2011” 
  25. ^ „Номинатион оу промотион данс л'ордре дес Артс ет дес Леттрес јуиллет 2011” (на језику: француски). Министарство културе. 11. 8. 2011. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 16. 9. 2018. „Мме Лаетитиа ЦАСТА Цомéдиенне” 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Летиција Каста на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Leticija_Kasta&oldid=27410210”