Life (časopis)

С Википедије, слободне енциклопедије

ЛИФЕ
Насловна страна ранијег Лајф магазина из 1911
ЕдиторЏорџ Кери Иглстон
Бивши едиториРоберт Е. Шервуд
КатегоријеХумор, општи интерес
ФреквенцијаНедељно
ИздавачКлер Максвел
Укупна циркулација
(1920)		250.000
Прво издање4. јануар 1883. год.; пре 141 године (1883-01-04)
Финално издањеновембар 1936 (1936-11)
ЗемљаСједињене Државе
Базиран наЊујорк Сити, Њујорк, САД
ЈезикЕнглески
Веб-сајтЛифе.цом

Лајф је био амерички часопис којои је неделно објављиван до 1972. године, као повремени „специјал” до 1978, и као месечник од 1978. до 2000. године. Током свог златног доба од 1936. до 1972. године, Лајф је био свеобухватни недељни часопис општег покрића тема, познат по квалитету своје фотографије.[1]

У почетку је Лајф био хумористички часопис са ограниченим тиражом. Основан 1883. године, он је развијен у сличном маниру као и британски часопис Панч. Овај облик часописа трајао је до новембра 1936. Хенри Лус, власник Тајма, купио је овај часопис 1936. године искључиво ради стицања права на његово име, и покренуо је водећи недељни часопис са снажним нагласком на фотоновинарству.[2][3] Лус је купио права на име од издавача првог Лајфа, али је продао његову претплатничку листу и садржаје другом часопису, без редакцијског континуитета између две публикације.

Лајф је објављиван 53 године као магазин за лагану забаву општег покрића, са изобилним илустрацијама, вицевима и друштвеним коментарима. У њему су учествовали неки од највећих писаца, уредника, илустратора и карикатуриста његовог времена: Чарлс Дана Гибсон, Норман Роквел и Џејкоб Хартман млађи. Гибсон је постао уредник и власник часописа након што је Џон Ејмс Мичел умро 1918. Током каснијих година часопис је нудио кратке прегледе драма и филмова (сличне онима у Њујоркеру) који се тренутно приказују у Њујорк Ситију, али с иновативним додиром обојене типографске ознаке налик семафору, који се појавиљивао у свакој рецензији: зелено за позитивну рецензију, црвено за негативну и ћилибарска за мешовите напомене.

Лајф је био први потпуно фотографски амерички часопис, који је доминирао тржиштем током неколико деценија. Часопис је продавао више од 13,5 милиона примерака недељно. Вероватно најпознатија фотографија објављена у часопису била је Алфред Ајзенштадтова фотографија медицинске сестре у наручју морнара, снимљена 14. августа 1945, док су у Њујорку славили победу над Јапаном. Улога часописа у историји фоторепортаже сматра се његовим најважнијим доприносом у издаваштву. Лајфов профил је био такав да су на његовим страницама сериализовани мемоари председника Харија С. Трумана, сер Винстона Черчила и генерала Дагласа Макартура.

Након 2000. године, Тајмс корпорација је наставила да користи бренд Лајф за посебна и комеморативна издања. Лајф је враћен на редовна периодична издања када је од 2004. до 2007. постао додатак недељним новинама.[4] Веб локација life.com, првобитно један од канала на Тајмсовом Патфајндер сервису, једно време је крајем 2000-их био заједнички подухват са предузећем са Гети Имиџес под именом See Your World, LLC.[5] Дана 30. јануара 2012, LIFE.com УРЛ је постао фото канал на Time.com.[4][6]

Часопис за хумор и опште интересовање из 1883[уреди | уреди извор]

Насловна слика, 27. јануар 1910, илустрација Колса Филипса у оригиналном часопису Лајф
Корице броја за 24. јануар 1924. године

Лајф је основан 4. јануара 1883. у њујоршком уметничком атељеу уметника на адреси 1155 Бродвеј, као партнерство Џона Ејмса Мичела и Ендруа Милера. Мичел је имао 75% удела у часопису, док је преосталих 25% држао Милер. Обојица су задржала своје уделе до смрти.[7] Милер је служио као секретар-благајник часописа и управљао пословном страном операција. Мичел, 37-годишњи илустратор који је користио наследство од 10.000 долара да уложи у недељник, служио је као његов издавач. Он је такође направио прву таблицу са именом Лајфа са купидима као маскотама, а касније нацртао јарбол с витезом који је своје копље уперио у задњицу ђавола у бекству. Он је искористио предности новог процеса штампања помоћу поцинкованих плоча, што је побољшало репродукцију његових илустрација и уметничких дела. Ова предност је помогла, јер се Лајф суочио са оштром конкуренцијом високо тиражних хумористичких часописа Џаџ и Пак, који су већ били етаблирани и успешни. Едвард Сандфорд Мартин је доведен као први књижевни уредник Лајфа; недавни дипломац Универзитета Харвард био је оснивач Харвардског Лампуна.

Мото првог броја Лајфа био је: „Док има живота, има и наде.“[8] Нови часопис је својим читаоцима изложио принципе и политику:

Желимо да се мало забавимо у овом листу ... Покушаћемо да што више одомаћимо лежерну ведрину која лебди у непријатељском свету ... Имаћемо шта да кажемо о вери, о политици, моди, друштву, књижевности, естради, берзи и полицијској станици, и ми ћемо оно што нам је на уму говорити поштено, истинито и пристојно колико год знамо.[8]

Часопис је био успешан и убрзо је привукао водеће сараднике у индустрији,[9] од којих је најважнији био Чарлс Дана Гибсон. Три године након оснивања часописа, један становник Масачусетса је прво продао Лајфу цртеж за 4 долара: пас испред своје штенаре који завија на месец. Подстакнут издавачем, такође уметником, Гибсону су се у раним данима Лајфа придружили илустратори као што су Палмер Кокс (творац Браунија), А. Б. Фрост, Оливер Херфорд и Е. V. Кембл. Лајфов књижевни тим укључивао: Џон Кендрик Бангса, Џејмс Виткомб Рајлија и Брендер Метјуза.

2008: Гугл партнерство[уреди | уреди извор]

Дана 18. новембра 2008, Гугл је почео да хостује архиву фотографија часописа, као део заједничког напора са Лајфом.[10] Многе слике у овој архиви никада нису објављене у часопису.[11] Архива од преко шест милиона фотографија из Лајфа је такође доступна преко Гугловог института за културу,[12] што омогућава корисницима да креирају колекције, а доступна је и путем Гуглове претраге слика.[13][14] Пуна архива издања главне серије (1936–1972) доступна је преко Гоогле претраге књига.[15]

2016. и касније: посебна издања[уреди | уреди извор]

Посебна издања Лајфа се објављују у запаженим приликама, као што је издање Боба Дилана поводом његовог освајања Нобелове награде за књижевност 2016. године, Пола у 75. години 2017. и „Лајф” истражује: Рика 20-их 2020. године.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Себастиан Смее, "Ин Лифе, ас ин арт, еверy пицтуре хас сториес то телл", Тхе Wасхингтон Пост, Оцтобер 23, 2022, п. Е12.
  2. ^ Лаурел Браке; Марyса Демоор; Маргарет Беетхам (2009). Дицтионарy оф Нинетеентх-центурy Јоурналисм ин Греат Бритаин анд Иреланд. Ацадемиа Пресс. стр. 495. ИСБН 9789038213408. 
  3. ^ „Баррицадес ин Руе Саинт-Маур-Попинцоурт, 25тх Јуне 1848”. ПБС ЛеарнингМедиа (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 11. 2019. г. Приступљено 9. 12. 2017. 
  4. ^ а б „Тиме Инц. то Цлосе ЛИФЕ Магазине Неwспапер Супплемент” (Саопштење). Тиме Wарнер. 26. 3. 2007. Архивирано из оригинала 18. 11. 2008. г. Приступљено 01. 01. 2020. 
  5. ^ Кеитх Ј. Келлy (23. 9. 2008). „Тиме Инц. Анд Геттy Имагес Теам Уп То Ренеw Лифе Титле”. Тхе Хуффингтон Пост. Архивирано из оригинала 25. 9. 2008. г. Приступљено 8. 10. 2013. 
  6. ^ „Енд цомес агаин фор 'Лифе,' бут алл итс пхотос гоинг он тхе Wеб”. УСА Тодаy. Неw Yорк. 26. 3. 2007. 
  7. ^ „Фулл теxт оф "Тхе мисцелланеоус репортс: цасес децидед ин тхе инфериор цоуртс оф рецорд оф тхе стате оф Неw Yорк"”. 1892. Приступљено 2012-01-15. 
  8. ^ а б „Лифе: Деад & Аливе”. ТИМЕ. 19. 10. 1936. Архивирано из оригинала 27. 1. 2011. г. 
  9. ^ „Олд Магазине Артицлес”. www.олдмагазинеартицлес.цом. 
  10. ^ Еwен МацАскилл ин Wасхингтон (18. 11. 2008). „Гоогле макес Лифе магазине пхото арцхивес аваилабле то тхе публиц”. Гуардиан. Приступљено 2012-01-15. 
  11. ^ „Гоогле гивес онлине лифе то Лифе маг'с пхотос”. Ассоциатед Пресс. 2008-11-19. Приступљено 2008-11-19. „Гоогле Инц. хас опенед ан онлине пхото галлерy тхат wилл инцлуде миллионс оф имагес фром Лифе магазине'с арцхивес тхат хаве невер беен сеен бy тхе публиц бефоре.” 
  12. ^ Валво, Мицхаел. „Гоогле Гоес Глобал wитх Еxпандед Арт Пројецт” (Саопштење). Гоогле Арт Пројецт. Архивирано из оригинала 4. 3. 2013. г. Приступљено 6. 4. 2012. 
  13. ^ Кенницотт, Пхилип (1. 2. 2011). „Натионал Треасурес: Гоогле Арт Пројецт Унлоцкс Рицхес оф Wорлд'с Галлериес”. Тхе Wасхингтон Пост. Приступљено 2. 2. 2011. 
  14. ^ „Гоогле Арт Пројецт: Тхе 7 Биллион Пиxел Мастерпиецес”. Тхе Даилy Телеграпх. Лондон. 1. 2. 2011. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 12. 1. 2022. г. Приступљено 2. 2. 2011. 
  15. ^ „Лифе магазине”. Гоогле Боокс. 14. 12. 1942. Приступљено 10. 12. 2016. 
  16. ^ "Лифе" Еxплорес: Тхе Роаринг '20с: Тхе Децаде тхат Цхангед Америца (2020), Неw Yорк: Мередитх.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Биссонетте, Деван L. "Бетwеен Силенце анд Селф-Интерест: Тиме, Лифе, анд тхе Унсилент Генератион'с Цоминг-оф-Аге." Јоурналисм Хисторy 35.2 (2009): 62.
  • Центанни, Ребецца. "Адвертисинг ин Лифе Магазине анд тхе Енцоурагемент оф Субурбан Идеалс." Адвертисинг & Социетy Ревиеw 12.3 (2011).
  • Досс, Ерика, ед. Лоокинг ат ЛИФЕ Магазине (2001) ессаyс бy еxпертс
  • Градy, Јохн. "Адвертисинг имагес ас социал индицаторс: депицтионс оф блацкс ин ЛИФЕ магазине, 1936–2000." Висуал студиес 22.3 (2007): 211-239. онлине
  • Келлер, Емилy. Маргарет Боурке-Wхите: А Пхотограпхер'с Лифе (Тwентy-Фирст Центурy Боокс, 1996).
  • Лестер, Паул, анд Рон Смитх. "Африцан-Америцан Пхото Цовераге ин Лифе, Неwсwеек анд Тиме, 1937–1988." Јоурналисм & Масс Цоммуницатион Qуартерлy 67.1 (1990): 128-136. онлине
  • Мооре, Гералд. Лифе Сторy: Тхе Едуцатион оф ан Америцан Јоурналист (2016). еxцерпт аутобиограпхy оф Гералд Мооре
  • Виалс, Цхрис. "Тхе Популар Фронт ин тхе Америцан Центурy: Лифе Магазине, Маргарет Боурке-Wхите, анд Цонсумер Реалисм, 1936–1941." Америцан Периодицалс: А Јоурнал оф Хисторy & Цритицисм 16.1 (2006): 74-102.
  • Wаинwригхт, Лоудон. Тхе греат Америцан магазине: ан инсиде хисторy оф Лифе (Рандом Хоусе Инц, 1986).
  • Wебб, Схеила M. "Цреатинг Лифе" Јоурналисм & Цоммуницатион Монограпхс (2016), 18#2 пп 55–108. еволутион оф пхотојоурналисм, центеред он тхе магазине
  • Wебб, Схеила (2012). „Тхе Цонсумер-Цитизен: "Лифе" Магазине'с Цонструцтион оф а Миддле-Цласс Лифестyле Тхроугх Цонсумптион Сценариос”. Студиес ин Популар Цултуре. 34 (2): 23—47. ЈСТОР 23416397. 
  • Wебб, Схеила. "Арт Цомментарy фор тхе Миддлеброw: Промотинг Модернисм & Модерн Арт тхроугх Популар Цултуре—Хоw Лифе Магазине Броугхт 'Тхе Неw' инто Миддле-Цласс Хомес." Америцан Јоурналисм 27.3 (2010): 115-150.
  • Wебб, Схеила. "А Пицториал Мyтх ин тхе Пагес оф" Лифе": Смалл-Тоwн Америца ас тхе Идеал Плаце." Студиес ин Популар Цултуре 28.3 (2006): 35-58.
  • Мариан Р. МцНоугхтен. „Тхе Армy Арт Програм” (ПДФ). А Гуиде то тхе Студе анд Усе оф Милитарy Хистор. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 03. 2016. г. Приступљено 01. 01. 2020. 
  • Давид Е. Сумнер (2010). Тхе Магазине Центурy: Америцан Магазинес Синце 1900. Петер Ланг. ИСБН 978-1-4331-0493-0. 
  • Завоина, Сусан C., анд Јохн Х. Давидсон, Дигитал Пхотојоурналисм (Аллyн & Бацон, 2002). ISBN 0-205-33240-4
  • Тхе Пхотограпх, Грахам Цларке, ISBN 0-19-284200-5
  • Ан Ханд Боок: Пхото Јоурналисм

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лифе на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Life_(časopis)&oldid=27676308”