Пређи на садржај

Lilium

С Википедије, слободне енциклопедије

Лилиум
Lilium candidum
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Моноцотyледонес
Ред: Лилиалес
Породица: Лилиацеае
Род: Лилиум
L.[1]
Типска врста
Lilium candidum
Врсте

Списак Lilium врста

Синоними[1]
  • Lirium Scop., nom. illeg.
  • Martagon Wolf
  • Martagon (Rchb.) Opiz, nom. illeg.
  • Nomocharis Franch.

Љиљан (лат. Lilium) или Перуника је род једносупница из породице Liliaceae који потиче из Азије, Европе, Северне Америке. Постоји око 90 врста. Подземна стабиљка је црепаста луковица из које излази избојак с појединачним цветовима у гроздастом цвату. Нарасте у висину 50-190 цм. Боје љиљана су: бела, жута, ружичаста, наранџаста, црвена, а на Балкану још смеђа, љубичаста и црна. Плод је тоболац са око 500 семенки.

Горски или луковичасти љиљан (Lilium bulbiferum)
Крањски љиљан (Lilium carniolicum)
Љиљан златан (Lilium martagon)

Цветови и листови[уреди | уреди извор]

Цветови су крупни, левкасти или звонолики. Листићи цвећа су срасли или деломично слободни, више или мање савијени уназад. Листови су линеарни, ланцетасти, овални на стабљикама или седећи. На горњем делу стабљике нема листова.

Цвет љиљана
  • По облику цвета љиљани се диле на две групе:
1. група
  • трубасти цветови левкастог облика зашиљених или заобљених латица.
  • група мартагон - цветови су висећи с уназаг савијеним цветним латицама. Има 6 прашника на дугачким дршкама изван цвета. Цветови су у грозду од 2-12 цветова.
2. група
укључује остале карактеристике у 7 одела:
  • Азијске врсте и хибриди
  • Lilium martagon и хибриди
  • Маријин љиљан (лат. Lilium candidum)
  • Америчке врсте и хибриди
  • Дугоцветни љљан (лат. Лилиум лонгифлорум)
  • Трубасти љиљан и хибриди
  • Оренталне врсте и хибриди

Врсте љиљана[уреди | уреди извор]

Највише разних самониклих љиљана расте у југоисточној Азији и средњој Америци, а у Европи је разноврсним дивљим љиљанима најбогатији Балкан.

Домаћи ендемски љиљани[уреди | уреди извор]

Балкан је у Европи најбогатији разноврсним самониклим љиљанима са 12 дивљих облика, па ту расте 7 посебних врста, од којих су њих 4 ендемски ограничени на Динарски крш. Они се као егзоти доста узгајају у западним вртовима. Домаће врсте су ендемски супериорне у погледу висине раста и јаких бојама (златножута, ватрена, љубичаста, црна итд). За узгој домаћих крашких љиљана потребно је суво кречњачко тло и много сунца (иначе не цветају).

  • Жути љиљан (Lilium jankae) се истиче светлим пегавим крем-жућкастим цветовима и великом луковицом, а расте од Жумберка преко Босне до Србије.
  • Босански љиљан (L. bosniacum) је ситног раста с изразитим златножутим цветовима и расте на планинским ливадама Босне и Лике.
  • Албански љиљан (L. albanicum) има само по један ватрено-наранчасти цвет и расте на планинским ливадама од Црне Горе до Македоније.
  • Далматински црни љиљан (L. dalmaticum или L. cattaniae): То је највећи европски љиљан висок до 190 цм и уједно најмрачнији од свих љиљана у свету, јер су му цветови црносмедји до црнољубичасти и дебели меснато-длакави, а луковица бела. Расте из кречњачких стена на Орјену, Биокову, Мосору, Свилаји и јужном Велебиту. У вртној култури се уместо њега чешће сади слични прелазни хибрид, плави љиљан (Lilium X sanguineo-purpureum = L. martagon X dalmaticum) јер тај у узгоју боље подноси влажне сененчене просторе без кречњачког тла, али је нижег раста тек до 1 м, цветови су пегави и светлији лила-љубичасти до сивосмеђи (нису длакави), а луковица жутокрем боје.

Азијске врсте и хибриди[уреди | уреди извор]

То су снажне биљке крупних цветова и интензивних боја. Цветови су усправни, у свим тоновима. Успевају у свим тлима.

Турбан љиљан (лат. Lilium martagon)[уреди | уреди извор]

Нарасте у висину до 150 цм. Цветови су ружичасте боје, долазе у гроздовима 30-40 комада. Латице су увијене уназад, облик турбана. Листови су крупни. Цватају у јуну и јулу, а мирис им је тежак и неугодан.

Маријин љиљан (лат. Lilium candidum)[уреди | уреди извор]

Нарасте у висину 100-150 цм, а потиче са Средоземља. Цвет је крупан, левкаст, беле боје, на стабљици се држи водоравно, до 30 цветова. У пазуху листова налази се ваздушна луковица, а листови су линеарни. Цватају у јуну и јулу.

Дугоцветни љиљан (лат. Lilium longiflorum)[уреди | уреди извор]

Нарасте до 90 цм. Цвет је дуг 13-18 цм, беле боје, на једној стабљици налази се неколико цветова турбастог облика. Неотпоран је на хладноћу. Цвата у децембру, а користи се га само за рез.

Америчке врсте и хибриди[уреди | уреди извор]

Нарасте од 150-180 цм. Има 25 цветова у жутој, наранџастој и црвеној боји са смеђим или црним тачкицама.

Трубасти љиљан и хибриди[уреди | уреди извор]

Зове се још и краљевски љиљан (лат. Lilium regale). Цветови су крупни, снажни и угодног мириса, у цвату има до 30 цветова. Висина досеже 100 цм, боје хибрида су сребрнобела, жута, златножута, ружичаста, изнутра бела, а споља гримизно нијансирана.

Оријенталне врсте и хибриди[уреди | уреди извор]

То су сви хибриди настали укрштањем врста које потичу из Јапана: златни љиљан, јапански љиљан и ниски љиљан.

Списак врста[уреди | уреди извор]

Врсте рода Lilium које су тренутно признате, са приближним природним опсегом, су:[3][4][5]

Размножавање[уреди | уреди извор]

Примена[уреди | уреди извор]

Љиљан је солитарна биљка (због своје лепоте и величине). Сади се у кућне вртове, паркове и користи се као резано цвеће.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Lilium regale, пупољак
    Lilium regale, пупољак
  • Lilium distichum
    Lilium distichum
  • Lilium kelloggii
    Lilium kelloggii
  • Lilium superbum
    Lilium superbum
  • Lilium duchartei
    Lilium duchartei
  • Lilium regale
    Lilium regale
  • Lilium 'Matrix'
    Lilium 'Matrix'
  • Лилиум царниолицум - Стара планина
    Лилиум царниолицум - Стара планина
  • Лилиум царниолицум - Стара планина
    Лилиум царниолицум - Стара планина
  • Лилиум царниолицум - Стара планина
    Лилиум царниолицум - Стара планина

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Лилиум”. Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес. Приступљено 13. 06. 2014. 
  2. ^ лецтотyпе десигнатед бy Н. L. Бриттон ет А. Броwн, Илл. Фл. Н. У.С. ед. 2. 1: 502 (1913)
  3. ^ Кеw Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес . аццессед Април 2015.
  4. ^ Биота оф Нортх Америца Програм 2014 цоунтy дистрибутион мапс
  5. ^ Флора оф Кина Вол. 24 Паге 135 百合属 баи хе сху Лилиум Линнаеус, Сп. Пл. 1: 302. 1753.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Баранова, M.V. 1990: Конспект системy рода Лилиум. Ботаническиј журнал 73/9: 1319-1329.
  • Икинци, Н.& ал. 2006: Он тхе оригин оф Еуропеан лилиес. Wиллденоwиа 36: 647-656.
  • Лакушић, Р.& Кутлеша, L. 1971: Екологија ендемичних облика Лилиум босниацум Бецк и L. албаницум Грсб. Ацта Биол. Југосл., сер. Екологија 6/2, Београд.
  • Попова, M. 1966: Соме ремаркс он тхе лилиес оф тхе Балканс. Тхе Лилy Yеар-Боок 29: 66-70.
  • Рац, M.& ал. 1989: Таксономија и екологија рода Лилиум у Хрватској. Порочила 2. Конгрес биосистем. Југосл. п. 55, Гозд Мартуљек.
  • Туррилл, W.Б. 1954: Тхе Лилиес оф тхе Балкан Пенинсула. Цларендон пресс, 490 п., Оxфорд.
  • Гао, Yун-Донг; Хохенеггер, Маркус; Харрис, АЈ; Зхоу, Сонг-Донг; Хе, Xинг-Јин; Wан, Јуан (2012). „А неw специес ин тхе генус Номоцхарис Францхет (Лилиацеае): евиденце тхат брингс тхе генус Номоцхарис инто Лилиум”. Плант Сyстематицс анд Еволутион. 298 (1): 69—85. ИССН 0378-2697. дои:10.1007/с00606-011-0524-1. 
  • Рøнстед, Н.; Лаw, С.; Тхорнтон, Х.; Фаy, M. Ф.; Цхасе, M. W. (2005). „Молецулар пхyлогенетиц евиденце фор тхе монопхyлy оф Фритиллариа анд Лилиум (Лилиацеае; Лилиалес) анд тхе инфрагенериц цлассифицатион оф Фритиллариа”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 35 (3): 509—527. ПМИД 15878122. дои:10.1016/ј.yмпев.2004.12.023. 
  • „Номоцхарис”, Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес, Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лилиум на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Лилиум.

Флора[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lilium&oldid=27680028”