Људски рад

Људски рад је изузетно важна способност људи, то је сврсисходна и свесно организована делатност људи, ради постизања неког корисног ефекта, којим се може задовољити одређена врста појединачних или колективних потреба.

Рад у апстрактном смислу представља утрошак људске радне снаге; мозга, мишића, живаца, времена да би се постигао неки циљ, и као такав представљао је средство размене (робе) од најранијих дана човечанства.

Облици рада

• Чисти физички рад је само једна од подфункција производног процеса до којег је довела друштвена подела рада, данас практично више и не постоји по земљама западне хемисфере, у којима се и за најједноставније послове ипак захтева неко знање за употребу алата и уређаја који тај рад обављају.
• Групни рад је термин за деловање већег броја људи у исто време и на истом месту и на истом производном задатку
• Индивидуални рад је рад човека појединца или као једна од акција неког производног процеса.
• Квалификовани рад је термин за рад за који је потребно специфично школовање и тренинг. Квалификовани радници су пуно продуктивнији од неквалификованих радника (у истој јединици времена), те су у принципу боље плаћени.
• Прековремени рад је рад након уобичајеног радног времена, које је по европским земљама између 8 -9 сати
• Привредно-производни рад је рад у реалном сектору (индустрији, пољопривреди, шумарству, транспорту, трговини, угоститељству и занатству) као процес који се одвија између човека и природе

Рад и његове нуспојаве су предмет - медицине рада једне посебне гране медицине - која се бави физиологијом рада. Сваки облик рада повезан је са извесним трошењем енергије, код тешког физичког рада човек троши око 3500 - 5 000 калорија дневно, ако узима мање калорија од тога, онда то доводи до његове исцрпљености и болести. Радна способност је просечно највећа између 3 - 5 деценије живота.

Присилни рад

Осим раније споменутих врста рада након укидања робовласничког система по целом свету је дошло до појаве присилног рада, за којег се може рећи да га је заменио па је зато по дефиницији присилни рад облик људског рада који особе врше против своје воље под претњом казне. Облици тих казни којима се људи присиљавају на рад против њихове воље се крећу од пријетњи одузимања имовине, преко претњи затвора па све до претњи убиством и насиљем против чланова породице.

Сигурно најраширенији облик присилног рада у првој половини

20. вијека (и раније) су били радни логори које су државе организирале тако да кроз присилни рад осуђени криминалци отплаћују свој дуг друштву. Најранији облик такве врсте присилног рада је било британско слање осуђених криминалаца у Аустралију који су градњом тамошње колоније исплатили своје злочине према британском друштву. Свеукупно њих 165.000 ће бити тамо послано између 1788. и 1868. године, а врхунац овог британског система ће бити достигнут 1875. године када 75% затвореника је присиљено на присилни рад. У 20. вијеку долази до пада постотка затвореника који у Западној европи и САДу врше присилни рад пошто се почиње сматрати како рад више није "противан вољи затвореника" него се користи као награда, односно затвореници који у њему учествују могу очекивати снижавање затворске казне као и минималну новчану награду.

До новог драстичног пораста државног присилног рада долази у 1920-их и 1930-их када се присилни рад затвореника почиње масовно користити у радним логорима који су преферирани у комунистичким државама (СССР и потом Кина), а у мањој мјери почиње и рад у затворским радионицама префериран у западним капиталистичким државама у замену за раније споменуту минималну новчану награду и смањење затворске казне. Арбеит Мацхт Фреи (сх језик:Рад ослобађа) натпис на улазу у Концентрациони логор Захсенхаузен. Посебни, јединствени облик присилног рада се појавио током Другог свјетског рата када су га Јапан и Немачка користиле у својим логорима. Процјењује се да је у њему учествовало 50 милиона људи из поробљених држава (само за Јапан процјена се креће између 15 и 20 милиона) са врло високим степеном смртности, с обзиром да се поступање са заробљеницима у практичним ефектима доводило у убојство заробљеника кроз присилни рад. По завршетку рата су, пак, њемачки војници својим присилним радом отплаћивали дуг Њемачке државама победницама. У Западној Европи су кориштени за расчишћавање минских поља с смртношћу (или тешким рањавањем) од 2.000 људи мјкесечно само на подручју Француске. С друге стране у периоду од 15 година (1945 - 1960) око 200.000 Нијемаца је умрло током присилног рада у СССР (од болести, старости, исцрпљености или у ликвидацијама).

Уз законски присилни рад постоји и илегални присилни рад. Судионици те друге врсте присилног рада су особе које га обављају под приетњом или притиском криминалних група. У европској јавности најпознатији тип овог рада је протузаконита присилна проституција, али у свијету су познати и други облици тога рада као што је рад у пољу велепосједника док се не испалати неки стварни или имагинарни дуг што у Индији зна трајати генерацијама. Да би се жртве овог рада натјерало да га обављају користи се физичка сила или претња убојства чланова обитељи.