Лофексидин

Лофексидин
IUPAC име
	(RS)-2-[1-(2,6-дихлорофенокси)етил]-4,5-дихидро-1H-имидазол
Клинички подаци
Drugs.com	Интернационално име лека
Начин примене	Орално
Правни статус
Правни статус	УК: ПОМ (Само на рецепат) ;
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост	>90%
Везивање протеина	80—90%
Метаболизам	Хепатички глукуронидација
Полувреме елиминације	11 сата
Излучивање	Ренално
Идентификатори
CAS број	31036-80-3
ATC код	N07BC04 (WHO)
PubChem	CID 30668
DrugBank	DB04948
ChemSpider	28460
UNII	UI82K0T627
KEGG	D08141
ChEBI	CHEBI:51368
ChEMBL	CHEMBL17860
Хемијски подаци
Формула	C11H12Cl2N2O
Моларна маса	259,131 g/mol
	SMILES Clc2c(OC(C/1=N/CCN\1)C)c(Cl)ccc2; ;
	InChI InChI=1S/C11H12Cl2N2O/c1-7(11-14-5-6-15-11)16-10-8(12)3-2-4-9(10)13/h2-4,7H,5-6H2,1H3,(H,14,15) ; Key:KSMAGQUYOIHWFS-UHFFFAOYSA-N ;

Лофексидин (БритЛофеx) је агонист алфа-2 адренергичког рецептора, који је дуже времена у употреби као краткотрајни антихипертензив. Он се исто тако користи за олакшавање физичких симптома хероинског и опијатног повлачења.

Индикације[уреди | уреди извор]

У Уједињеном Краљевству, хидрохлоридна форма, лофексидин HCl, је у продаји од 1992. као лек за олакшавање опијатног повлачења. Доступан је у облику таблета на лекарски рецепт. Лофексидин се такође често користи заједно са антагонистом опиоидног рецептора налтрексоном у случајевима брзе детоксификације. Кад се ова два лека користе у пару, налтрексон се дозира да би се индуковала блокада опиоидног рецептора, чиме се пацијент непосредно шаље у повлаћење те се тиме убрзава процес детоксификације. Лофексидин се даје да би се олакшали симптоми повлачења, који обухватају дрхтавицу, знојење, стомачне грчеве, мишићне болове, и цурење носа. Кад се симптоми повлачења стишају, лофексидин помаже у успостављању нормалних нивоа норепинефрина и ендорфина на ниво пре опијатне адикције.^[1]