Лондра (чамац)
Овај чланак или један његов део захтева пажњу стручњака за ову тему. Молимо нађите неког или сами поправите ову страницу ако можете. Погледајте страну за разговор где има више детаља. |
Лондра је врста чамца који се креће покретан људском снагом (веслањем) и снагом вјетра (једра). Бернхард Шварц у путописној књизи са краја 19. вијека о Црној Гори на неколико мјеста спомиње лондру. Возили су је ријеком Бојаном ка Скадру четири веслача. Уска лондра је гурнута у воду, а пртљаг је убачен у њу, након чега су се смјестили Шварц и Ровински. Црногорске лондре су саобраћале по Скадарском језеру превозећи робу (сол и др.) и путнике. Јако невријеме, киша и олуја су пријетили да се "брод" преврне. У каснијој посјети Ријеци Црнојевића је видјео многобројне лондре препуне људи који су пјевали и клицали, а кретали су се лагано у правцу Скадарског језера. Са висине, одакле су их посматрали, ови чамци су изгледали као љуске ораха.[1] I неки други путописци, као Камило Морган (написао на основу утисака и доживљаја са ловачког и истраживачког путовања које је обављено у јесен 1911. године), који су описивали Црну Гору, спомињу ловљење рибе на средини Скадарског језера, типом чамца, лондра: "У средини језера риба се хвата помоћу великих чамаца типа лондре, на којима могу да се подигну и једра, као код италијанских чамаца званих Цхиооггиооттен, док се уз обалу риба хвата само помоћу мањих веслачких чамаца који су истог типа."[2] Из наведенога се види да су се на овај велики тип чамца могла подићи и једра.
Спиридон Гопчевић у књизи Стара Србија и Македонија спомиње лондре са Скадарског језера. Путујући Охридским језером констатује: "Чамац на коме бесмо, разликовао се непробитачношћу од тако званих Лондра на Скадарском језеру. Док су ови витки и висококљуни, дотле чамци на оридском језеру личе на оне из каменог доба."[3]
Етимологија[уреди | уреди извор]
Сам назив је идентичан италијанском називу за Лондон, Лондра, па би се етимологија топонима Лондон могла посматрати и из овог угла (Лондон се развио на ријеци Темзи.) У 19. вијеку на балканској страни јадранског приобаља се паралелно користила ова ријеч и за овај чамац и за град. (Лујо Војновић: "...на своме путу састао у Лондри племенитога Лорда...")[4] Према теорији коју је 1998. изнео енглески лингвиста Ричард Коутс име града представља дио најстарије изворне европске топонимије, и вјероватно потиче од пракелтске ријечи Плоwонида са описом хидронима изведеним из речи плеw и нејд а која означава широку ријеку. Плеw је у могућој вези са пловидбом, пловљењем, а дра је вожња, дриве (драјв), и означава ток (супротност је статичности) као у хидронимима Дрина, Дрим, Драва...
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Шварц, Бернхард (2014). Црна Гора, опис путовања кроз унутрашњост са нацртом земљописа земље. Подгорица: ЦИД.
- ^ Бисер Црне Горе. Подгорица: Дан, дневне новине из Црне Горе.
- ^ Гопчевич, Спиридом (1890). Стара Србија и Македонија, стр. 131. Београд.
- ^ Војновић, Лујо (1888). Српско-хрвацко питање у Далмацији пп. 12. Спљет.