Пређи на садржај

Лондра (чамац)

С Википедије, слободне енциклопедије

Лондра је врста чамца који се креће покретан људском снагом (веслањем) и снагом вјетра (једра). Бернхард Шварц у путописној књизи са краја 19. вијека о Црној Гори на неколико мјеста спомиње лондру. Возили су је ријеком Бојаном ка Скадру четири веслача. Уска лондра је гурнута у воду, а пртљаг је убачен у њу, након чега су се смјестили Шварц и Ровински. Црногорске лондре су саобраћале по Скадарском језеру превозећи робу (сол и др.) и путнике. Јако невријеме, киша и олуја су пријетили да се "брод" преврне. У каснијој посјети Ријеци Црнојевића је видјео многобројне лондре препуне људи који су пјевали и клицали, а кретали су се лагано у правцу Скадарског језера. Са висине, одакле су их посматрали, ови чамци су изгледали као љуске ораха.[1] I неки други путописци, као Камило Морган (написао на основу утисака и доживљаја са ловачког и истраживачког путовања које је обављено у јесен 1911. године), који су описивали Црну Гору, спомињу ловљење рибе на средини Скадарског језера, типом чамца, лондра: "У сре­ди­ни је­зе­ра ри­ба се хва­та по­мо­ћу ве­ли­ких ча­ма­ца ти­па лон­дре, на ко­ји­ма мо­гу да се по­диг­ну и је­дра, као код ита­ли­јан­ских ча­ма­ца зва­них Цхи­о­ог­ги­о­от­тен, док се уз оба­лу ри­ба хва­та са­мо по­мо­ћу ма­њих ве­слач­ких ча­ма­ца ко­ји су истог ти­па."[2] Из наведенога се види да су се на овај велики тип чамца могла подићи и једра.

Спиридон Гопчевић у књизи Стара Србија и Македонија спомиње лондре са Скадарског језера. Путујући Охридским језером констатује: "Чамац на коме бесмо, разликовао се непробитачношћу од тако званих Лондра на Скадарском језеру. Док су ови витки и висококљуни, дотле чамци на оридском језеру личе на оне из каменог доба."[3]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Сам назив је идентичан италијанском називу за Лондон, Лондра, па би се етимологија топонима Лондон могла посматрати и из овог угла (Лондон се развио на ријеци Темзи.) У 19. вијеку на балканској страни јадранског приобаља се паралелно користила ова ријеч и за овај чамац и за град. (Лујо Војновић: "...на своме путу састао у Лондри племенитога Лорда...")[4] Према теорији коју је 1998. изнео енглески лингвиста Ричард Коутс име града представља дио најстарије изворне европске топонимије, и вјероватно потиче од пракелтске ријечи Плоwонида са описом хидронима изведеним из речи плеw и нејд а која означава широку ријеку. Плеw је у могућој вези са пловидбом, пловљењем, а дра је вожња, дриве (драјв), и означава ток (супротност је статичности) као у хидронимима Дрина, Дрим, Драва...

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Шварц, Бернхард (2014). Црна Гора, опис путовања кроз унутрашњост са нацртом земљописа земље. Подгорица: ЦИД. 
  2. ^ Бисер Црне Горе. Подгорица: Дан, дневне новине из Црне Горе. 
  3. ^ Гопчевич, Спиридом (1890). Стара Србија и Македонија, стр. 131. Београд. 
  4. ^ Војновић, Лујо (1888). Српско-хрвацко питање у Далмацији пп. 12. Спљет.