Макроглосија
| Макроглосија | |
|---|---|
 Дете старо 3 месеца са знацима макроглосије изазвен микседемом у склопу конгениталног хипотиреоидизма | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | максилофацијална хирургија |
| ICD-10 | Q38.2 (congenital) K14.8 (acquired) |
| ICD-9-CM | 529.8, 750.15 |
| OMIM | 153630 |
| DiseasesDB | 7689 |
| MedlinePlus | 002250 |
| eMedicine | ент/746 |
| MeSH | Д008260 |
Макроглосија, (латински мацрогоссио) велики језик или права макроглосија (енглески труе мацроглоссиа) је једна од конгениталних или урођених аномалија која се карактерише увећаним језиком. Током година, многи су термини и критеријуми коришћени за идентификацију великог језика, али и даље нема јасне дефиниције макроглосије, јер може бити дефинисана само у релевантним, функционалним или структурним условима. У том смислу и клиничке студије су ограничене недостатком јасне дефиниције, па се тако термин макроглосија или праве макроглосије односи се на макроглосију узроковану хистолошким абнормалностима унутар језика, као што су мишићна хипертрофија и васкуларне малформације. За разлику од праве у псеудомакроглосији, појединац има нормалан језик који, због оралних или скелетних абнормалности, као што је ужа мандибула (у многим синдромима главе и врата), што га чини само привидно „необично великим”.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Болест је документован пре много векова, а њен најраније познатим опис датира из око 1550. године п. н. е.
Кроз историју велики језик је лечен различитим медицински и хируршким медодама почев од 20. века.
Склерозирајућим средствима, пијавицама и физичким вежбама мишића у оралној шупљини, многи терапеути покушавали су деценијама да са великим успехом у лечењу макроглосије избегну хируршку интервенцију. Међутим како је коришћење склерозних средстава узрокованло ожиљка језика и васкуларна оштећења или емболизације крвних судова који који крвљу снабдевају језик ова метода отишла је у прошлости, са због бројних компликација и ограничеог успеха.
Хируршке процедуре за смањење величине језика примењује се у скорије време, када су ортогнатске хируршке интервенције, постале модалитети лечења макроглосије.[2]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Иако је тачна инциденција макроглосије у општој популацији непозната (јер су етиологије превише бројне за њену квантификацију), ово стање се налази и код неких конгениталних синдрома, као што су Доwнов синдром (1 на 700 живорођених) и Бецкwитх-Wиедеманн синдром (0,07 на 1.000 живорођених). Код овог синдрома 97,5% пацијената има макроглосију.
Литература такође документује две породице са аутозомно доминантним наслеђивањем изоловане макроглосије.
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Макроглосија се може резвити из широког спектра урођених и стечених стања, иако је најчешће производ васкуларних малформација и мишићне хипертрофије. Због великог броја могућих етиологија, користе се бројне класификационе шеме према узрока макроглосије, међу којима су најсвеобухватније две; макроглосија (која се односе се на стварно задебљање језика) и псеудомакроглосија.
Језик може бити релативно увећан, и када је он нормалне анатомске величине, али је усна дупља мала, као нпр. код Пире-Робиновог синдрома. Код овог синдрома дете има расцеп секундарног непца, хипоплазију мандибуле (доње вилице), релативну макроглосију и при томе језик запада и дете се гуши, отежано дише и не може нормално да једе. Ове сметње могу бити различитог степена.[3]
Макроглосија према начину настанка[уреди | уреди извор]
Макроглосија према начину настанка може бити; примарна (урођена), стечена и псеудомакроглосјија.
Примарна макроглосија[уреди | уреди извор]
Примарна (урођена) или права макроглосија најчешће је генетски узрокована болест,[4] која се карактерише се повећањем количине (хипертрофија) ткива језика, а не растом, као што је нпр. тумор.[5] Макроглосија се моће јавити у следећим наслеђеним или урођеним поремећајима (по порођају):
- Идијопатска хипертрофија мишића језика
- Тумор пљувачне жлезде
- Хемангиом
- Даунов синдром (аберација хромозома 21, која узрокује проблеме са физичким и интелектуалним функционисањем)
- Лимпфнгиом или хемангиома (малформације у лимфном систему или настајање крвних судова у кожи или унутрашњим органима)
- Мукополисахаридозе (група болести која узрокују продукцију велике количине шећера у ћелијама и ткивима тела)
- Примарна амилоидоза (појава абнормалних протеина у ткивима и органима тела).[6]
- Пролазна неонатална шећерна болест (врста шећерне болести која се јавља у првих неколико недеља живота новорођенћета, која пролази у року од неколико месеци, уз могућност релапса и развоја трајног облика шећерне болести у адолесценцији или одраслом добу).[7]
Стечена макроглосија[уреди | уреди извор]
Стечена макроглосија када је увећање језика настало као последици поремечаја метаболичких/ендокриних фумнкција, инфламаторних стања и системских болеси, када је језик јако велик, и излази из усне дупље, сасушује се и представља велике функционалну сметњу за гутање, дисање и говор.
- Метаболичко/ендокрина стечена макроглосија
Метаболичко/ендокрина стечена макроглосија моће бити узрокована следећим стањима:
- Акромегалија (убог превеликог нивоа хормона раста у телу)
- Бецкwитх-Wиедеманн синдром (поремећај раста који узрокује велику телесну масу, велике органе и друге симптоме)
- Конгенитални хипотироидизам (смањена производња хормона штитасте жлезде).[8]
- Шећерна болест (висок ниво шећера у крви изазван афункцијом гуштераче која производи премало или нимало инсулина)
- Инфламаторна/инфективна макроглосија
- Анина Лудовици
- Пемфигус вулгарис
- Дифтерија
- Туберкулоза
- Актиномикуоза
- Саркоидоза
- Кандидијаза
- Системским факторима узрокована макроглосија
- Неурофиброматоза
- Трауматска макроглосија
- Хеморагија и хематом
- Директна трума (нагњечење или лацерација)
- Јатрогена траума изазвана интубацијом
- Неоплазмама узрокована макроглосија
- Лимфангиом.[9]
- Хемангиом
- Карцином
- Плазмоцитом
- Лимфом
Псеудомакроглосија[уреди | уреди извор]
Псеудомакроглосија се карактерише језиком нормалне величине, али због оралних или скелетних абнормалности, као што је нпр. ужа мандибула (у многим синдромима главе и врата), он привидно изгледа „необично великим”.[1] Узроци псеудомакроглосије, односно услови који присиљавају језик да се налази у неправилном положају, укључују следеће:
- Алергијске реакције на лекове који узрокују оток усне дупља
- Повећани крајници и/или аденоиди који замењују језик
- Низак загризај и смањена запремина оралног шупљине
- Тешки дефект горње вилице са уским палатинским луком
- Тешке аномалије доње вилице или мандибуле (ретрогнетизам)
- Локални орални тумор који помичу језик.[10]
Терапија[уреди | уреди извор]
Врста лечења зависи од стања језика и усне дупље, и састоји се од постављања детета у положај потрбушке, па све до хируршког фиксирања језика за десни.[11]
Прогноза[уреди | уреди извор]
Ови проблеми са великим језиком обично нестају у периоду од 4 до 5 месеца живота детета.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Forghani R, Smoker WRK, Curtin HD. Pathology of the oral region. In: Som PM, Curtin HD, eds. Head and Neck Imaging. 5th ed. St Louis, MO: Elsevier Mosby. 2011..
- ^ Уеyама, Y.; Мано, Т.; Нисхиyама, А.; Тсукамото, Г.; Схинтани, С.; Матсумура, Т. (1999). „Еффецтс оф сургицал редуцтион оф тхе тонгуе”. Бритисх Јоурнал оф Орал анд Маxиллофациал Сургерy. 37 (6): 490—495. ИССН 0266-4356. дои:10.1054/бјом.1999.0196.
- ^ Санкаран, Сривидхyа; Кyле, Пхиллипа (2015), Абнормалитиес оф тхе Фаце анд Нецк, Елсевиер, стр. 289—335, Приступљено 2023-10-08
- ^ Brodeur GM. Genetic and cytogenetic aspects of Wilm tumor. In: Pochedly C, Baum ES (eds.): Wilms" Tumor: Clinical and Biological Manifestations. New York, Elsevier, 1984; пп. 125-45.
- ^ Прада ЦЕ, Зарате YА, Хопкин РЈ. Генетиц цаусес оф мацроглоссиа: диагностиц аппроацх. Педиатрицс. 2012 Феб. 129(2):е431-7.
- ^ „Мацроглоссиа”. www.медлинеплус.гов. У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. Приступљено 29. 12. 2017.
- ^ „Трансиент неонатал диабетес меллитус”. Генетиц анд Раре Дисеасес Информатион Центер (ГАРД). Приступљено 30. 12. 2017.
- ^ Дудхиа СБ, Дудхиа ББ. (2014). „Ундетецтед хyпотхyроидисм: а раре дентал диагносис”. Ј Орал Маxиллофац Патхол. 18 (2): 315—9..
- ^ V У, Сивасанкари Т, Јеелани С, ет ал. Лyмпхангиома оф тхе тонгуе - а цасе репорт анд ревиеw оф литературе. Ј Цлин Диагн Рес. 2014 Сеп. 8(9):ЗД12-4.
- ^ Wолфорд, Ларрy M.; Цоттрелл, Давид А. (1996). „Диагносис оф мацроглоссиа анд индицатионс фор редуцтион глоссецтомy”. Америцан Јоурнал оф Ортходонтицс анд Дентофациал Ортхопедицс. 110 (2): 170—177. ИССН 0889-5406. дои:10.1016/с0889-5406(96)70105-1.
- ^ МцЦартхy: Пластиц сургерy, W.Б.Саундерс цомпанy, Лондон/Торонто/Токио,1990.
Литература[уреди | уреди извор]
- Doherty GM, Way LW, editors. Current Surgical Diagnosis & Treatment. 12th Edition. New York: Mcgraw-Hill; 2006.
- „N. Roberton Textbook of neonatology, Churchil Livingdtone 1989”
- Van Lierde K, Galiwango G, Hodges A, et al. „Impact of tongue reduction on overall speech intelligibility, articulation and oromyofunctional behavior in 4 children with Beckwith-Wiedemann syndrome”. Folia Phoniatr Logop. 64 (2): 55—63. 2012..
- Vermeersch G, Menovsky T, De Ridder D, et al. Life-threatening macroglossia after posterior fossa surgery: a surgical positioning problem?. B-ENT. . 10 (4). 2014: 309—13. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - Vogel JE, Mulliken JB, Kaban LB. „Macroglossia: a review of the condition and a new classification”. Plast Reconstr Surg. 78 (6): 715—23. децембар 1986..
- Wang J, Goodger NM, Pogrel MA. „The role of tongue reduction”. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod. 95 (3): 269—73. март 2003..
- Weiss LS, White JA. „Macroglossia: a review”. J La State Med Soc. 142 (8): 13—6. август 1990..
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
- Дечја хирургија Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2021)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
