Мала планета

С Википедије, слободне енциклопедије
Ојлеров дијаграм који приказује врсте тела у Сунчевом систему

Мала планета је астрономицал објецт у директној орбити око Сунца (или шире, било које звезде са планетарним системом) која није ни планета нити је ексклузивно класификована као комета.[а] Пре 2006. године Међународна астрономска унија (ИАУ) званично је користила израз мала планета, али током састанка те године су рекласификоване мале планете и комете у патуљасте планете и мала тела Сунчевог система (енгл. small Solar System bodies - SSSB).[1]

Мале планете могу бити патуљасте планете, астероиди, тројани, кентаури, објекти Којперовог појаса и други транс-нептунски објекти.[2] Према подацима из 2019. године, орбите 794.832 мале планете су архивиране у Центару за мале планете, од којих је 541.128 добило сталне бројеве (за комплетан списак погледајте индекс).[3]

Прва откривена мала планета била је Церес 1801. године. Израз мала планета коришћен је од 19. века за опис ових објеката.[4] Израз планетоид се такође користи, посебно за веће (планетарне) објекте, попут оних које је Међународна астрономска унија (ИАУ) назвала патуљастим планетима од 2006. године.[5][6] Историјски су појмови астероид, мала планета и планетоид били мање-више синонимни.[5][7] Ова терминологија је постала компликованија открићем бројних мањих планета изван орбите Јупитера, посебно транс-нептунских објеката који се углавном не сматрају астероидима.[7] Мала планета која отпушта гас може да буде двоструко класификована као комета.

Објекти се називају патуљастим планетима ако је њихова сопствена гравитација довољна да се постигне хидростатичка равнотежа и формира елипсоидни облик. Све остале мале планете и комете називају се малим телима Сунчевог система.[1] ИАУ је изјавила да се још увек може употребљавати израз мала планета, али да се преферира термин мала тела Сунчевог система.[8] Међутим, у сврху нумерирања и именовања, још увек се користи традиционално разликовање између мање планете и комете.

Популације[уреди | уреди извор]

Познати објекти у близини земље, према подацима из јануара 2018.[9]

Стотине хиљада малих планета откривено је у Сунчевом систему, а додатне хиљаде се откривају сваког месеца. Малопланетни центар је документовао преко 213 милиона посматрања и 794.832 мањих планета, од којих 541.128 довољно добро познате орбите да могу да добију сталне службене бројеве.[3][10] Од тога, 21.922 имају службена имена.[3] Према подацима од 19. маја 2019. године, најниже нумерисана неименована планета је (3708) 1974 ФВ1,[11] а највиша нумерисана именована мала планета 543315 Асмакамари.[12]

Постоје разноврсне широке популације малих планета:

  • Астероиди; традиционално су већина била тела у унутрашњем Сунчевом систему. [5]
    • Астероиди у близини Земље, они чија их орбита одводи унутар орбите Марса. Даљња подкласификација ових објеката је заснована на орбиталној удаљености.[13]
      • Атира астероиди орбитирају унутар земаљске перихелијске дистанце и тако се у потпуности налазе унутар Земљине орбите.
      • Атен астероиди, они који имају семиглавне осе мање од Земљине и апсиде (највеће удаљености од Сунца) веће од 0,983 АУ.
      • Аполо астероиди су они астероиди са семиглавном осом већом од Земљине, и који имају перихелијски размак 1,017 АУ или мањи. Попут Атен астероида, и Аполо астероиди пресецају Земљину путању.
      • Аморски астероиди су они астероиди близу Земље који се приближавају Земљиној орбити споља, али је не прелазе. Аморски астероиди су даље подељени у четири подгрупе, зависно од тога где њихова полуглавна оса пада између Земљине орбите и астероидног појаса;
    • Тројански астероиди Земаље, астероиди који деле Земљину орбиту и гравитационо су закључани на њу. Према подацима из 2011. године, једини познат припадник ове групе је 2010 ТК7.[14]
    • Тројански астероиди Марса, астероиди који деле Марсову орбиту и гравитационо су закључани на њу. Према подацима из 2007. године, познато је осам таквих астероида.[15]
    • Астероидни појас, чији чланови прате приближно кружне орбите између Марса и Јупитера. Ово је оригинална и најпознатија група астероида.
    • Тројански астероиди Јупитера, астероиди који деле Јупитерову орбиту и гравитационо су закључани на њу. Нумерички се процењује да су једнаки астероидима главног појаса.
  • Удаљене мале планете; свеобухватни израз за омање планете у спољашњем Сунчевом систему.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Објекти (углавном кентаури) који су првобитно откривени и класификовани као мале планете, али је касније откривено да су комете, наведени су као мале планете и комете. Објекти који су првобитно откривени као комете нису двоструко класификовани.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Пресс релеасе, ИАУ 2006 Генерал Ассемблy: Ресулт оф тхе ИАУ Ресолутион вотес, Интернатионал Астрономицал Унион, Аугуст 24, 2006. Аццессед Маy 5, 2008.
  2. ^ „Унусуал Минор Планетс”. Минор Планет Центер. Приступљено 23. 12. 2011. 
  3. ^ а б в „Минор Планет Статистицс – Орбитс Анд Намес”. Минор Планет Центер. 28. 10. 2018. Приступљено 8. 4. 2019. 
  4. ^ Wхен дид тхе астероидс бецоме минор планетс? Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2016), Јамес L. Хилтон, Астрономицал Информатион Центер, Унитед Статес Навал Обсерваторy. Аццессед Маy 5, 2008.
  5. ^ а б Планет, астероид, минор планет: А цасе студy ин астрономицал номенцлатуре, Давид W. Хугхес, Бриан Г. Марсден, Јоурнал оф Астрономицал Хисторy анд Херитаге 10, #1 (2007), пп. 21–30. Бибцоде:2007ЈАХХ...10...21Х
  6. ^ Мике Броwн, 2012. Хоw I Киллед Плуто анд Wхy Ит Хад Ит Цоминг
  7. ^ а б "Астероид Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2009)", МСН Енцарта, Мицрософт. Аццессед Маy 5, 2008. 2009-11-01.
  8. ^ Qуестионс анд Ансwерс он Планетс, аддитионал информатион, неwс релеасе ИАУ0603, ИАУ 2006 Генерал Ассемблy: Ресулт оф тхе ИАУ Ресолутион вотес, Интернатионал Астрономицал Унион, Аугуст 24, 2006. Аццессед Маy 8, 2008.
  9. ^ Видео (0:55; Јулy 23, 2018)
  10. ^ ЈПЛ. „Хоw Манy Солар Сyстем Бодиес”. ЈПЛ Солар Сyстем Дyнамицс. НАСА. Приступљено 27. 5. 2019. 
  11. ^ „Дисцоверy Цирцумстанцес: Нумберед Минор Планетс (1)-(5000)”. Минор Планет Центер. Приступљено 17. 6. 2020. 
  12. ^ „Дисцоверy Цирцумстанцес: Нумберед Минор Планетс (543001)-(544000)”. Минор Планет Центер. Приступљено 17. 6. 2020. 
  13. ^ „Неар-Еартх Објецт гроупс”, Неар Еартх Објецт Пројецт, НАСА, Архивирано из оригинала 01. 02. 2013. г., Приступљено 24. 12. 2011 
  14. ^ Цоннорс, Мартин; Wиегерт, Паул; Веиллет, Цхристиан (јул 2011), „Еартх'с Тројан астероид”, Натуре, 475 (7357): 481—483, Бибцоде:2011Натур.475..481Ц, ПМИД 21796207, дои:10.1038/натуре10233 
  15. ^ Триллинг, Давид; et al. (октобар 2007), „ДДТ обсерватионс оф фиве Марс Тројан астероидс”, Спитзер Пропосал ИД #465, Бибцоде:2007сптз.проп..465Т 
  16. ^ Хорнер, Ј.; Еванс, Н.W.; Баилеy, M. Е. (2004). „Симулатионс оф тхе Популатион оф Центаурс I: Тхе Булк Статистицс”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 354 (3): 798—810. Бибцоде:2004МНРАС.354..798Х. арXив:астро-пх/0407400Слободан приступ. дои:10.1111/ј.1365-2966.2004.08240.x. 
  17. ^ Нептуне тројанс, Јупитер тројанс

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]