Мапротилин

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапротилин
IUPAC име
N-Метил- 9,10-етаноантрацен- 9(10H)- пропанамин
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa682158
Начин применеорално, интрамускуларно, интравенозно
Правни статус
Правни статус
  • Рx-онлy (није контролисана супстанца)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост66 до 70%
Везивање протеина88%
Метаболизамхепатички
Полувреме елиминације27-58 сата
Излучивањебилијарно (30%) и урин (57%) као глуконуриди, 3 до 4% као непромењен лек
Идентификатори
CAS број10262-69-8 ДаY
ATC кодN06AA21 (WHO)
PubChemCID 4011
IUPHAR/BPS2402
DrugBankDB00934 ДаY
ChemSpider3871 ДаY
UNII2U1W68TROF ДаY
KEGGD02566 ДаY
ChEMBLCHEMBL21731 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC20H23N
Моларна маса277,403 g/mol
  • c1ccc3c(c1)C4c2ccccc2C3(CC4)CCCNC
  • InChI=1S/C20H23N/c1-21-14-6-12-20-13-11-15(16-7-2-4-9-18(16)20)17-8-3-5-10-19(17)20/h2-5,7-10,15,21H,6,11-14H2,1H3 ДаY
  • Key:QSLMDECMDJKHMQ-UHFFFAOYSA-N ДаY

Мапротилин (Deprilept, Ludiomil, Psymion) је тетрациклични антидепресив (TeCA).[1][2] Четврти прстен мапротилина се разликује од већине других тетрациклина јер је формиран као мост преко централног трицикличног прстена. Мапротилин је јак инхибитор преузимања норепинефрина са слабим ефектима на серотонинско и допаминско преузимање.

Мапротилин испољава блокирајуће дејство на следећим постсинаптичким рецепторима:

Фармаколошки профил мапротилина објашнајва његове антидепресивне, седативне, анксиолитске, у симпатомиметичке активности. Он такође показује јак антагонизам против Ресерпином индукованих ефеката у животињским студијама, као и други класични антидепресиви. Мада се мапротилин углавном понаша као антидепресив прве генерације он се обично сматра антидерпесивом друге генерације.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  2. ^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • B. Bandelow, S. Bleich, S. Kropp : Handbuch Psychopharmaka (German), 2nd. edition, 2004
  • Benkert, Hippius : Kompendium der Psychiatrischen Pharmakotherapie (German), 4th. edition, 2003

Спољашње везе[уреди | уреди извор]