Пређи на садржај

Матица (пчела)

С Википедије, слободне енциклопедије

Матица је зрела женка у пчелињем друштву, чији је задатак ношење јаја и тиме остварује опстанка друштва, као и држање пчелињег друштва на окупу путем феромона које лучи. Из оплођених јаја се развијају пчеле (радилице или матице), док из неоплођених се развијају мужјаци (трутови). Једно пчелиње друштво може да има само једну матицу. Уколико се деси да се излеже више матица, доћи ће до поделе друштва природним ројењем. Матицу оплођавају трутови. Током живота матица излеће из кошнице само једном, при парењу, и изузетно ако дође до ројења. Оплођена матица полаже јаја у ћелије саћа. Из највећег броја јаја излегу се радилице, из малог броја јаја излегу се трутови, а из неколико посебно уграђених матичњака излегу се матице. Лучи хормоне по којима је пчеле препознају.

Матица
Развој матице


Развитак матице[уреди | уреди извор]

Матица се рађа из јајета, а да ли ће опстати зависи од исхране[1]. Дневно матица може снети од 3000 до 5000 јаја. Матица се, од пчеле радилице, разликује и по изгледу. Њено тело је много дуже и трбушни део тела је отвореније (бронзане) боје, ноге су дуже, а леђа без длачица. На задњим ногама она нема корпице за одлагање цветног праха (као радилице) и облик жаоке је другачији него код радилице. Матица се у кошници креће у правцу кретања Сунца. Ујутро је на источном дјелу кошнице, у подне је између средишњих рамова, а увече на западној страни.

Излагање ларве код пчела траје 6 дана, код матица – 5, а код трутова – 7 дана. Прва три дана младе пчеле хранитељице хране ларве пчела, матица и трутова млечом, који садржи секреције горњовиличне и под ждрелне жлезде и богат је лако усвојивим хранљивим материјама и биостимулаторима. Сматра се (Зеребкин) да у састав млеча улази и секреција темене жлезде, која је богата масноћама. Трећег дана храни ларви пчела и трутова пчеле додају и кашицу од меда и полена, коју припремају у својој медној вољки, а од четвртог дана до краја тог стадијума само кашицу. Ларве матица се у току целог периода богато хране само млечом, што омогућава да се од њих одгаје полно развијене женке матице. Са повећањем ларве матице пчеле постепено извлаче и зидове матичњака. Пчеле хранитељице посећују ларву просечно 1300 пута дневно, да би јој дали хране, или око 8.000 пута у току целог развоја. Помоћу перисталтичких покрета тела ларва се креће кружно на дну ћелије и кроз усни отвор она прима храну, која прелази кроз предње у средње црево. Несварени остаци хране се не избацују у ћелији већ се гомилају у средњем цреву, због тога је оно доста велико и заузима скоро читаву шупљину тела. На тај начин се храна у ћелији не прља екскрементима. Захваљујући појачаном храњењу, ларва брзо расте и гомила велике залихе хранљивих материја – масно тело.

Услови потребни да би се одгајиле високо квалитетне матице[уреди | уреди извор]

Јаја или ларвице у најмлађем стадијуму развоја. Пчеле неговатељице старости од 5-15 дана које излучују матични млеч и восак. Полен или поленска погача која би пчелама неговатељицама обезбедила неопходне протеин за лучење млеча. Мед или шећерни сируп који би стимулисао лучење воска.

Замена старе матице[уреди | уреди извор]

Додавање младих матица ради замене старих није лако нити једноставно, осим ако се обавља за време обилне паше.Генерално важе следећа правила: младе матице се не додају у пчелиње заједнице у којима постоји матица трутуша (лажна матица) или у заједнице у којима постоје изграђени матичњаци. Исто тако, што је популација пчела у кошници старија, то ће теже бит прихваћена млада матица. С обзиром да без младе матице нама јаког пчелињег друштва, а тиме ни доброг приноса меда, неопходно је једном годишње заменити старе матице младим. Као покретном пчелару посебно је важно одржавати пчелиња друштва јакима, те стога увек има резерви нуклеуса с младим матицама, а по потреби набављају се и матице из узгоја. Матице се додају заједно с целим нуклеусом, што је најсигурније, или појединачно.

Пребацивање младе матице с нуклеусом у старе заједнице[уреди | уреди извор]

Неколико дана прије замјене матица, шећерним сирупом прехрањујемо стару заједницу, затим проналазимо стару матицу и уклањамо је, те се премешта оквире с леглом и пчелама у медиште. У поступку премештања оквира, новинским папиром одваја се медиште од плодишта. Затим цели нуклеус с леглом и пчелама се ставља у плодиште. Током ноћи пчеле, без матице, смештене у медиште пролазе кроз папир и спајају се с пчелама у плодишту, то јест с младом матицом те притом формирају јаку заједницу. Дакле, у кошници је сада млада матица, а заједница је додатно ојачала.

Свакодневни живот[уреди | уреди извор]

Матица је пчела која директно контролише кошницу.Њена основна функција је размножавање. Добро упарена и добро храњива матица може излегнути око 1.500 јаја дневно током пролећа - која имају много већу масу од масе матице. Она је стално окружена пчелама које јој задовољавају све потребе, дајући јој храну и одлажу њен отпада.

Матица је у стању да контролише пол пчеле чије јаје полаже. Матица полаже оплођена јаја према ширини ћелија. Матицу можемо наћи тако што ћемо се управљати према сунцу. Дешава се да матица остане до краја свог живота у кошници, али може се десити и да после неког времена напусти кошницу и формира своје ново друштво.

Идентификација матице[уреди | уреди извор]

За многе пчеларе, поготову почетнике, велики је проблем пронаћи и видети матицу у мноштву пчела. Треба упамтити да није потребно при сваком прегледу тежити да се матица пронађе и види, ако у оквирима постоје сви стадијуми легла и оно потпуно нормално изгледа. То се у првом реду односи на поклопљено легло[2].

Рано у пролеће и у јесен много је лакше пронаћи матицу него у пуној се-зони развоја пчелињег друштва. За проналажење и идентификовање матице треба изабрати дан са тихим и топлим временом. Добро је да тога дана има нешто паше да би се избегло изазивање грабежа због дужег отварања кошнице. Када почне развој и ширење легла у пролеће, матица се обично налази у горњем наставку L. Р. кошнице или у централном делу кошница без наставка, док је за време паше и јачег уноса нектара она потиснута у доњи наставак. У том случају потребно је скинути горње тело L. Р. кошнице да би се дошло до легла. При крају лета, када су наставци већином скинути, опет је лакше пронаћи матицу.

Матицу треба тражити само онда ако се по евиденцији зна да је стара или да се према квалитету легла и јачини друштва сумња у њену вредност. Исто то важи и за оне матице чије потомство показује не отпорност према болестима или паразитима. Такође, у изразито непродуктивним друштвима треба заменити матицу.Када се кошница отвори са намером да се нађе матица, не треба употребљавати превише дима да не би дошло до превеликог узнемирења пчелињег друштва. Из кошнице се извади један оквир и започне преглед. Не треба очекивати да ће се матица наћи на оквирима са поклопљеним леглом. Чим се извади један оквир, баци се поглед на спољну страну следећег оквира. То треба учинити пре него што се погледа већ извађен оквир. У оним пчелињим друштвима чије су пчеле по својој природи мирне, матицу је релативно лако угледати, али у оним друштвима која се понашају немирно и гомилају се, ту матица може бити било где у кошници. Тако узнемирено друштво је боље затворити накратко и поново након извесног времена прегледати.

Најбољи начин да индентификујете матицу јесте да користећи боју за идентификацију матице. Та боја је посебно направљена у виду маркера са разним бојама (бела, плава,црвена,зелена,жута) по бојама можемо разврстати колико нам је стара матица и кад је требамо променити.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Медоносне пчеле развијају матице из неколико разлога, као што је смрт претходне матице, или претрпана кошница и развијање нове колоније.
  • Пчеле израде до 20 воштаних "краљициних" целија.
  • Матица це се парити са до 20 мушких пчела које се зову "трутови" а сви ти трутови ће умрети након парења.
  • Матица це остати у колонији, најмање годину дана, а након тога че и она мочи напустити рој и започети колонију.
  • Иако пчела живи измедју 40-45 дана, матица може живети и до 5 година.
  • У било ком тренутку, у здравој кошници постоји једна матица, од 40 000 до 80.000 женских пчела и неколико стотине трутова.
  • Веома често матица излети из кошнице и закачи се на грани дрвета.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Развитак матице”. http://www.u-pcelara-maradik.org/. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 12. 12. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  2. ^ „Identifikacija matice”. http://www.kosnicevoja.rs/. Приступљено 12. 12. 2016.  Спољашња веза у |wорк= (помоћ)


Спољашње везе[уреди | уреди извор]