Међународна финансијска корпорација

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународна финансијска корпорација
Зграда ИФЦ седишта, коју је дизајнирао архитекта Мајкл Грејвс
Основана20. јул 1956. год.; пре 67 година (1956-07-20)
Датум оснивања20. јул 1956. год.; пре 67 година (1956-07-20)
ТипРазвојна финансијска институција
Правни статусСпоразум
НаменаРазвој приватног сектора, Редукција сиромаштва
СедиштеВашингтон, САД
Чланови185 земаља
Извршни подпредседник & ЦЕОМакхтар Диоп[1]
Матична организацијаГрупа Светске Банке
Веб-сајтифц.орг

Међународна финансијска корпорација (енгл. International Finance Corporation, IFC) међународна финансијска институција је која нуди инвестиционе, саветодавне и услуге управљања имовином како би подстакла развој приватног сектора у мање развијеним земљама. ИФЦ је члан Групе Светске банке са седиштем у Вашингтону у Сједињеним Државама.

Основана је 1956. године, као огранак приватног сектора Групе Светске банке, ради унапређења економског развоја улагањем у профитне и комерцијалне пројекте за умањење сиромаштва и подстицање развоја.[2][3][4] Циљ ИФЦ-а је да створи могућности за људе да избегну сиромаштво и постигну бољи животни стандард мобилизацијом финансијских ресурса за приватна предузећа, промовисањем приступачних и конкурентних тржишта, пружањем подршке предузећима и другим субјектима из приватног сектора и стварањем радних места и пружањем потребних услуга онима који су погођени сиромаштвом или на други начин рањиви.[5]

Од 2009. године, ИФЦ се усредсредио на низ развојних циљева на које се очекује да ће његови пројекти имати у фокусу. Њени циљеви су повећање одрживих пољопривредних могућности, побољшање здравствене заштите и образовања, повећање приступа финансирању микрофинансирања и пословних клијената, унапређење инфраструктуре, помоћ малим предузећима у расту прихода и улагање у климатско здравље.[6]

ИФЦ је у власништву и њиме управљају земље чланице, али има своје извршно руководство и особље које обавља његово нормално пословање. То је корпорација чији су деоничари владе чланице које обезбеђују уплаћени капитал и имају право гласа о њеним питањима. Првобитно је био финансијски интегрисанији са Групом Светске банке, али касније је ИФЦ успостављен одвојено и на крају је добио овлашћење да делује као финансијски аутономни ентитет и доноси независне инвестиционе одлуке.

Организација нуди низ услуга финансирања дуга и капитала и помаже компанијама да се суоче са ризиком, уздржавајући се од учешћа у управљачком својству. Корпорација такође нуди савете компанијама о доношењу одлука, процени њиховог утицаја на животну средину и друштво, и одговорном опхођењу. Она саветује владе о изградњи инфраструктуре и партнерстава ради даље подршке развоју приватног сектора.

Корпорацију сваке године процењује независни процењивач. Извештај о процени 2011. године препознао је да су њене инвестиције добро пословале и смањиле сиромаштво, али је препоручио корпорацији да експлицитније дефинише сиромаштво и очекиване исходе како би боље разумела његову ефикасност и стратешки приступила смањењу сиромаштва. Укупна улагања корпорације у 2011. износила су 18,66 милијарди долара. У 2011. је ИФЦ посветио 820 милиона долара за саветодавне услуге за 642 пројекта и држао ликвидну имовину у вредности од 24,5 милијарди долара. ИФЦ је у добром финансијском положају и добио је највише оцене од две независне агенције за кредитни рејтинг у 2018. години.[7]

ИФЦ је често под критикама невладиних организација да није у могућности да прати свој новац због употребе финансијских посредника. На пример, извештај Оксфам Интернашонала и других невладиних организација из 2015. године, „Патња других”, установи је да ИФЦ није спроводио довољно дубинске анализе и управљања ризиком у многим од својих улагања у независне зајмодавце.[8]

Остале критике фокусирају се на прекомерни рад ИФЦ-а са великим компанијама или богатим појединцима који већ могу да финансирају своје инвестиције без помоћи јавних институција попут ИФЦ-а, и таква улагања немају адекватан позитиван развојни утицај. Један пример који невладине организације и критични новинари често наводе је да је ИФЦ саудијском принцу омогућио финансирање хотела са пет звездица у Гани.[9]

Историја[уреди | уреди извор]

Роберт L. Гарнер (1949)

Светску банку и Међународни монетарни фонд дизајнирали су делегати на конференцији у Бретон Вудсу 1944. године. Светска банка, која се тада састојала од само Међународне банке за обнову и развој, почела је са радом 1946. Роберт L. Гарнер придружио се Светској банци 1947 као виши извршни директор и изразио је своје мишљење да би приватно пословање могло играти важну улогу у међународном развоју. Године 1950, Гарнер и његове колеге предложили су оснивање нове институције у сврху приватних инвестиција у мање развијене земље које опслужује Светска банка. Америчка влада је подстакла идеју међународне корпорације која ради заједно са Светском банком да инвестира у приватна предузећа без прихватања гаранција од влада, без управљања тим предузећима и сарадњом са независним инвеститорима. Описујући ИФЦ 1955. године, председник Светске банке Јуџин Р. Блек рекао је да ће ИФЦ инвестирати само у приватне фирме, уместо да даје зајмове владама, и да неће управљати пројектима у које улаже.[10]

Концепт је ипак био контроверзан у САД-у, где су неки пословни интереси били неугодни због јавног власништва приватних фирми.[11] Ипак, 1956. године Међународна финансијска корпорација је почела са радом под вођством Гарнера. У почетку је имала особље са 12 чланова и капитал од 100 милиона долара (што је еквивалентно 922 милиона долара у 2018. години).[12] Корпорација је инаугурално инвестирала 1957. године дајући 2 милиона долара (еквивалентно 18 милиона долара у 2018. години)[12] зајма подружници компаније Сименс & Халске са седиштем у Бразилу (данас Сиеменс АГ).[3]

ИФЦ је 2007. купио 18% удела у индијској финансијској компанији Ангел Брокинг.[13] У децембру 2015. године, ИФЦ је подржао грчке банке са 150 милиона евра купујући акције у четири од њих: Алфа банци (60 милиона), Евробанци (50 милиона), Пирејској банци (20 милиона) и Националној банци Грчке (20 милиона).[14]

Управа[уреди | уреди извор]

ИФЦ-ом управља Одбор гувернера који се састаје годишње и састоји се од једног гувернера по земљи чланици (најчешће министра финансија или секретара трезора).[2] Сваки члан обично именује једног гувернера и такође једног заменика.[15] Иако корпоративна овлашћења припадају Одбору гувернера, гувернери делегирају већину својих корпоративних овлашћења и своја овлашћења над дневним питањима као што су позајмљивање и пословање, на Одбор директора. Одбор директора ИФЦ-а састоји се од 25 извршних директора који се редовно састају и раде у седишту ИФЦ-а, а њима председава председник Групе Светске банке.[16][17] Извршни директори колективно представљају све 184 земље чланице. Када Одбор директора ИФЦ-а гласа о питањима која су му изнета, глас сваког извршног директора пондеруше се према укупном основном капиталу држава чланица које представља тај директор.[16]

Главни извршни директор ИФЦ-а надгледа његов свеукупни смер и дневно пословање.[2] Филип Ле Хоуероу је извршни директор ИФЦ-а.[18] Од именовања председника Светске банке Џима Јонг Кима у марту 2016. године, господин Ле Хоуероу предводио је нову стратегију организације за стварање тржишта у мање развијеним земљама и редефинисање финансирања развоја промовисањем иницијатива и реформи које откључавају милијарде долара у додатном приватном сектору инвестиција.

Иако ИФЦ координира своје активности у многим областима са другим институцијама Групе Светске банке, он генерално делује независно, јер је засебан ентитет са правном и финансијском аутономијом, успостављен сопственим споразумним правилима.[16] Корпорација послује са особљем од преко 3.400 запослених, од којих је половина стационирана у теренским канцеларијама широм земаља чланица.[2]

Зелене зграде у мање развијеним земљама[уреди | уреди извор]

ИФЦ је створио систем сертификације за масовно тржиште за брзо растућа тржишта под називом ЕДГЕ („изврсност у дизајну за већу ефикасност”).[19] ИФЦ и Светски савет за зелену градњу[20] су се удружили да би убрзали раст зелене градње у мање развијеним земљама. Циљ је био да се повећа изградња зелених зграда током седмогодишњег периода док 20% тржишта некретнина не буде засићено. До сертификације долази када се испуни стандард ЕДГЕ,[21] који захтева 20% мање енергије, воде и материјала него конвенционални домови.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Интернатионал Финанце Цорпоратион. „Леадерсхип”. ифц.орг. Приступљено 29. 3. 2021. 
  2. ^ а б в г Оттенхофф, Јеннy (2011). Интернатионал Финанце Цорпоратион (Извештај). Центер фор Глобал Девелопмент. Архивирано из оригинала 30. 09. 2011. г. Приступљено 2012-06-05. 
  3. ^ а б Интернатионал Финанце Цорпоратион. „ИФЦ Хисторy”. Wорлд Банк Гроуп. Архивирано из оригинала 2016-01-24. г. Приступљено 2012-06-09. 
  4. ^ Мадура, Јефф (2007). Интернатионал Финанциал Манагемент: Абридгед 8тх Едитион. Масон, ОХ: Тхомсон Соутх-Wестерн. ИСБН 0-324-36563-2. 
  5. ^ наме="ИФЦ Висион 2012"Интернатионал Финанце Цорпоратион. „ИФЦ'с Висион, Валуес, & Пурпосе”. Wорлд Банк Гроуп. Приступљено 2012-06-10. 
  6. ^ Интернатионал Финанце Цорпоратион (2012). ИФЦ Девелопмент Гоалс (ПДФ) (Извештај). Wорлд Банк Гроуп. Приступљено 2012-06-09. 
  7. ^ „Инвестор Релатионс”. Ифц.орг. Приступљено 25. 6. 2019. 
  8. ^ „Биллионс ин "оут оф цонтрол" ИФЦ инвестментс инто тхирд-партиес цаусинг хуман ригхтс абусес ароунд тхе wорлд | Оxфам Интернатионал”. Оxфам.орг (на језику: енглески). Приступљено 2017-02-06. 
  9. ^ „Цан Yоу Фигхт Повертy Wитх а Фиве-Стар Хотел?”. Фореигн Полицy. Приступљено 2017-02-06. 
  10. ^ Јацкс, Аллен (1955-09-17). „Wорлд Банк Хеад Сеес ИФЦ Старт ин Еарлy '56”. Тхе Wасхингтон Пост. стр. 17. 
  11. ^ Матецки, А.Е. (1957). Тхе Естаблисхмент оф тхе ИФЦ анд тхе Унитед Статес. Неw Yорк: Праегер. 
  12. ^ а б „ЦПИ Инфлатион Цалцулатор”. У.С. Буреау оф Лабор Статистицс. Приступљено 2012-06-20. 
  13. ^ „ИФЦ пицкс уп 12.5 пц стаке ин Ангел Брокинг”. Ливе Минт. 12. 10. 2007. 
  14. ^ „ИФЦ суппортс Греек банкс wитх €150 миллион”. Интеллигент-неwс.цом. 8. 12. 2015. Архивирано из оригинала 20. 01. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2015. 
  15. ^ Интернатионал Финанце Цорпоратион (2010). ИФЦ Аннуал Репорт 2010: Wхере Инноватион Меетс Импацт (Извештај). Wорлд Банк Гроуп. Приступљено 2012-06-09. 
  16. ^ а б в Интернатионал Финанце Цорпоратион (2011). ИФЦ Аннуал Репорт 2011: I Ам Оппортунитy (Извештај). Wорлд Банк Гроуп. Приступљено 2012-06-09. 
  17. ^ Интернатионал Финанце Цорпоратион (2012). ИФЦ Организатионал Струцтуре (ПДФ) (Извештај). Wорлд Банк Гроуп. Приступљено 2012-09-27. 
  18. ^ „Леадерсхип”. Ифц.орг. Приступљено 2017-12-12. 
  19. ^ „ЕДГЕ Буилдингс”. Ифц.орг. 
  20. ^ „WорлдГБЦ 3 - ЕДГЕ Цертифицатион Сyстем”. Wорлдгбц.орг. Архивирано из оригинала 2016-06-12. г. 
  21. ^ „ЕДГЕ Буилдингс -”. Едгебуилдингс.цом. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Међународна финансијска корпорација на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Međunarodna_finansijska_korporacija&oldid=25477796”