Међународна трговинска комора

Координате: 48° 51′ 51″ С; 2° 17′ 32″ И / 48.864112° С; 2.292307° И / 48.864112; 2.292307
С Википедије, слободне енциклопедије

Међународна трговинска комора

ИЦЦ седиште у Паризу, Француска
СкраћеницаИЦЦ
МотоПослове радимо за свакога, сваког дана и свуда.
Основана1919. год.; пре 105 година (1919)[1]
Датум оснивања1919. год.; пре 105 година (1919)[1]
ТипНГО
НаменаОмогућавање пословања широм света ради осигурања мира, просперитета и могућности за све.
СедиштеПариз, Француска
Координате48° 51′ 51″ С; 2° 17′ 32″ И / 48.864112° С; 2.292307° И / 48.864112; 2.292307
Подручје деловањаИнтернационално
Службени језициЕнглески, француски
Генерални секретарЏон V.Х. Дентон АО
Међународно чланство
Веб-сајтиццwбо.орг

Међународна трговинска комора (енгл. International Chamber of Commerce, ICC; француски: Chambre de commerce internationale) највећа и најрепрезентативнија је пословна организација на свету.[2] Њених преко 45 милиона чланова у преко 100 земаља имају интересе у свим секторима приватних предузећа.

Садашњи председник организације је Ајајпал Синг Банга,[3] а Џон V.Х. Дентон АО је садашњи генерални секретар.

ИЦЦ има три главне активности: постављање правила, решавање спорова и заговарање политике. Будући да су компаније и удружења која су чланови и сами ангажовани у међународном пословању, ИЦЦ има без премца ауторитет у доношењу правила која регулишу прекогранично пословање. Иако су ова правила добровољна, она се свакодневно поштују у хиљадама трансакција и постала су део међународне трговине.

Светска мрежа националних одбора у преко 100 земаља заговара пословне приоритете на националном и регионалном нивоу. Више од 3.000 стручњака из компанија чланица ИЦЦ-а своје знање и искуство развијају у стварању става ИЦЦ-а по одређеним пословним питањима.

ИЦЦ подржава рад Уједињених нација, Светске трговинске организације и многих других међувладиних тела, како међународних, тако и регионалних, као што је Г20[4] у име међународног пословања. ИЦЦ је прва организација којој је додељен општи консултативни статус при Економском и социјалном савету Уједињених нација и УН-ов статус посматрача.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Први председник Међународне трговинске коморе, Етјен Клемонтел.

Међународна трговинска комора је основана 1919. године да служи светском пословању промовисањем трговине и инвестиција, отвореним тржиштима роба и услуга, и слободним протоком капитала. Међународни секретаријат организације основан је у Паризу, а Међународни арбитражни суд МКС-а 1923.

Први председник ИЦЦ-а био је један оф француских министара финансија 20. века Етјен Клемонтел.

Чланство[уреди | уреди извор]

Постоје два начина да учлањивања у ИЦЦ:[6]

  • Кроз припадност ИЦЦ националном комитету или групи.
  • Директним чланством у Међународном секретаријату ИЦЦ-а када национални комитет/група још увек нису успостављени у земљи/територији.

Управна тела[уреди | уреди извор]

Светски савет[уреди | уреди извор]

Врховно тело ИЦЦ-а је Светски савет, који се састоји од представника националних одбора. Светски савет бира највише службенике МКС-а, укључујући председавајућег и заменика председника, од којих сваки служи двогодишњи мандат. Председавајући, потпредседник и почасни председавајући (непосредни прошли председавајући) пружају организацији вођство на високом нивоу.

Извршни одбор[уреди | уреди извор]

Стратешке смернице за ИЦЦ даје његов извршни одбор, који се састоји од до 30 пословних лидера и других чланова. Бира га Светски савет на препоруку председавајућег. Састајући се три пута годишње, Извршни одбор надгледа успостављање стратешких приоритета МКС-а и спровођење његових политика.

Међународни секретаријат[уреди | уреди извор]

Међународни секретаријат ИЦЦ-а, са седиштем у Паризу, оперативни је део ИЦЦ-а. Он развија и спроводи програм рада ИЦЦ-а, уклапајући пословне погледе у међувладине организације о питањима која директно утичу на пословање. Међународни секретаријат предводи генерални секретар, којег именује Светски савет.

Национални комитети[уреди | уреди извор]

У 92 државе широм света, чланице су успоставиле формалне ИЦЦ структуре које се називају националним комитетима. У земљама у којима не постоји национални комитет, компаније и организације попут привредних комора и професионалних удружења могу постати директни чланови.

Одбор за финансије[уреди | уреди извор]

Одбор за финансије саветује Извршни одбор о свим финансијским питањима. У име извршног одбора припрема буџет и редовно извештава одбор. Он прегледа финансијске импликације ИЦЦ активности и надгледа ток прихода и трошкова организације.

Услуге решавања спорова[уреди | уреди извор]

Службе за решавање спорова којима управља ИЦЦ помажу у решавању потешкоћа у међународном пословању. ИЦЦ арбитража је приватни поступак који доводи до обавезујуће и извршне одлуке.

Међународни арбитражни суд Међународне привредне коморе управља ИЦЦ арбитражом и примио је преко 24.000 предмета од његовог оснивања 1923.[7] Током протекле деценије, оптерећење суда знатно се проширило.

Политика и пословне праксе[уреди | уреди извор]

Политике, правила и стандарде ИЦЦ-а припремају специјализована радна тела. Уобичајена процедура захтева да изјаве о политикама прво усвоји комисија, уз консултације са националним одборима, а затим их одобри извршни одбор, пре него што се могу сматрати званичним и јавним ставовима ИЦЦ-а.

Комисија испитује главна политичка питања од интереса за светско пословање. Сваки национални комитет (НЦ) или група могу именовати делегате који ће их представљати на састанцима. Службенике именује председавајући и генерални секретар уз консултације са националним представницима. Састанци комисија се обично одржавају два пута годишње.

Радне групе се формирају у оквиру различитих комисија на ограничени период да би предузеле одређене пројекте и подносиле извештаје својој матичној комисији. Неке радне групе могу укључивати представнике више од једне комисије.[8]

Кодекс праксе оглашавања и маркетиншке комуникације[уреди | уреди извор]

У септембру 2011. године, Међународна привредна комора представила је нов ревидирани и консолидовани ИЦЦ кодекс праксе оглашавања и маркетиншке комуникације, заједно са наменском веб локацијом, www.codescentre.com, чија намена је да обучава професионалце из области оглашавања и маркетинга широм света. Овај кодекс поставља етичке стандарде и смернице за предузећа која користе данашње високо променљиве технологије, алате и технике за пласирање производа и услуга. Сврха кода, који је развијена од стране стручњака из свих индустријских сектора и свих региона света, је заштита потрошача постављањем смерница за одговоран маркетинг.

Кодекс је структуриран у два главна одељка - опште одредбе и поглавља. Секција општих одредби садржи основне принципе и друге свеобухватне концепте који се примењују на сав маркетинг у свим медијима. Поглавља кода су детаљна и примењују се на одређена маркетиншка подручја, укључујући: унапређење продаје, спонзорство, директни маркетинг, дигиталне медије и захтеве за маркетинг околине.[9]

Федерација светских комора[уреди | уреди извор]

ИЦЦ је 1951. године основао Светску федерацију комора (WЦФ), бившу Међународну канцеларију привредних комора. WCF је јединствени глобални форум који уједињује светску мрежу од више од 12.000 привредних комора.[10] Циљ му је да олакша размену најбољих пракси и развој нових глобалних производа и услуга за коморе, и да подстакне међународно партнерство између комора и других заинтересованих страна како би се помогло локалном пословању да расте.[11] WCF је неполитичко, невладино тело са својим чланством које се састоји од локалних, регионалних, националних, билатералних и транснационалних привредних комора, као и комора јавног и приватног права.

Обука и догађаји[уреди | уреди извор]

Организовани широм света, ИЦЦ догађаји се крећу од великих тематских конференција до тренинга за мале групе. Ови мањи курсеви омогућују ширење ИЦЦ-овог знање о комерцијалној арбитражи и механизмима за решавање спорова, као и ИЦЦ-ове трговинске алате, укључујући Inkoterms правила, јединствене обичаје и праксу за документарни акредитив (УЦП) и међународне уговоре.[12]

ИЦЦ Академија је подружница за обуку Међународне привредне коморе и пружа услуге мрежне сертификације и професионалног развоја како би се задовољиле образовне потребе банака, корпорација и других организација на челу међународне трговине. Специјализоване програме, е-курсеве и сертификате осмислили су стручњаци и практичари Међународне привредне коморе.[13]

ИЦЦ публикације[уреди | уреди извор]

ИЦЦ публикације су издавачка грана Међународне привредне коморе која пружа предузећима основне ресурсе у три широке категорије: ИЦЦ правила и смернице, практични коментари и референтни радови. Садржај публикација ИЦЦ-а произилази из рада комисија, институција и појединачних међународних стручњака.

ИЦЦ објављује углавном за међународне адвокате, арбитре, банкаре, трговце и студенте покривајући теме као што су међународно банкарство, референце и услови за међународну трговину, право и арбитража, фалсификовање и преваре и модели комерцијалних уговора. Најпознатије публикације, Јединствени обичаји и пракса за документарне кредите и Инкотермс, преведене су на више од 30 језика.

ИЦЦ нуди своје публикације не само у традиционалном папирном формату, већ и у електронском формату, е-књигама, на ИЦЦ продавницама.[14]

ИЦЦ службе за привредни криминал[уреди | уреди извор]

ИЦЦ службе за привредни криминал (ЦЦС) пружају светској пословној заједници централизовано тело за борбу против криминала. Оне се ослањају на ресурсе својих чланова у борби против привредног криминала на многим фронтовима.

Из своје базе у Лондону, која се састоји од три различита бироа, ЦЦС оперише следећи два основна принципа: да спречава комерцијални криминал и да истражује и помаже у кривичном гоњењу криминалаца умешаних у комерцијални криминал.

Специјализована одељења ЦЦС су:[15]

Истраживачка фондација[уреди | уреди извор]

ИЦЦ истраживачку фондацију (ИЦЦРФ) је ИЦЦ основао 2010. године ради спровођења независног истраживања које доприноси јавном знању, образовању и дебати о предностима глобалне трговине и инвестиција. Истраживачки пројекти које финансира ИЦЦРФ и које спроводе водећи међународни истраживачи и организације доприносе следећим циљевима:[19]

  • Демонстрирање начина на који запошљавање и раст произилазе из експанзије међународне трговине и инвестиција
  • Утврђивање степена у којем је мултилатерални приступ користан у том циљу
  • Документовање начина на који протекционизам делује против јавног интереса еродирајући запошљавање, одрживи раст и тржишну економију
  • Промовисање дубљег разумевања од стране креатора политике, медија и шире јавности о предностима глобалне трговине и инвестиција

ИЦЦ истраживачком фондацијом управља одбор повереника, међу којима су Чери Нурсалим и Герард Вормс.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Интернатионал Цхамбер оф Цоммерце (ИЦЦ) Ацадемy - Цертифицатионс ин Инт'л Траде & Финанце”. ЕдуМаритиме. 
  2. ^ Интернатионал Цхамбер Оф Цоммерце (ИЦЦ) Дефинитион. Инвестопедиа (2011-04-21). Ретриевед он 2013-07-19.
  3. ^ „ИЦЦ елецтс Мастерцард ЦЕО Ајаy Банга ас неw Цхаир”. 23. 6. 2020. 
  4. ^ „Г20”. 
  5. ^ „ИЦЦ грантед УН Обсервер Статус”. 13. 12. 2016. 
  6. ^ Хоw то јоин ИЦЦ?, аццессед Јан 27, 2011 он „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2011-02-25. г. Приступљено 2011-01-27. 
  7. ^ ИЦЦ Бооклет "Рулес оф Арбитратион анд Рулес фор а Пре-Арбитрал Реферее Процедуре", П. 7, Франце 2005
  8. ^ „Глобал иссуес & трендс”. 
  9. ^ ИЦЦ Цоде центре - Wелцоме Архивирано 2016-06-05 на сајту Wayback Machine. Цодесцентре.цом. Ретриевед он 2013-07-19.
  10. ^ „Wорлд Цхамберс Федератион”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2021. г. Приступљено 01. 11. 2020. 
  11. ^ „Wорлд Цхамберс Цонгресс - ИЦЦ - Интернатионал Цхамбер оф Цоммерце”. Иццwбо.орг. 2019-06-14. Архивирано из оригинала 13. 11. 2016. г. Приступљено 2020-02-05. 
  12. ^ „ИЦЦ Евентс”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2009. г. 
  13. ^ ИЦЦ Ацадемy Онлине
  14. ^ „Еxплоре алл продуцтс | ИЦЦ Кноwледге 2 Го - Интернатионал Цхамбер оф Цоммерце”. 2го.иццwбо.орг. 
  15. ^ „Хоме”. Ицц-ццс.орг. Приступљено 2020-02-05. 
  16. ^ „Овервиеw”. Интернатионал Маритиме Буреау. 2008-05-26. Архивирано из оригинала 2008-05-30. г. Приступљено 2008-05-26. 
  17. ^ „Цоунтерфеитинг Интеллигенце Буреау”. Хоме. 2008-04-24. Приступљено 2020-04-21. 
  18. ^ „ФраудНет”. Хоме. 2020-04-21. Приступљено 2020-04-21. 
  19. ^ „ИЦЦ Ресеарцх Фоундатион”. Архивирано из оригинала 6. 7. 2010. г. 
  20. ^ „Пеопле”. ИЦЦ Ресеарцх Фоундатион - ИЦЦРФ. Архивирано из оригинала 30. 10. 2021. г. Приступљено 01. 11. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]