Међународни дан писмености
| Међународни дан писмености | |
| |
| Обележавају организације у целом свету | |
|---|---|
| Датум 8. септембар | |
Међународни дан писмености, обележава се широм света 8. септембра. Идеја о обележавању Међународног дана писмености појавила се у септембру 1965. године у Техерану, на Светској конференцији министара образовања на тему искорењивања неписмености. Као дан обележавања изабран је 8. септембар, а УНЕСЦО је обележавање почео 1966. године.[1]
О дану писмености[уреди | уреди извор]
Међународни дан писмености (енгл. International Literacy Day) УНЕСЦО-ова је иницијатива. Циљ је да се сваке године међународна заједница подсети на статус писмености и образовања одраслих на глобалном нивоу, односно да се упозори на проблем неписмености, који још постоји у већем делу света. Према подацима Института УНЕСЦО за статистику у свету постоји око 774 милиона неписмених особа што чини око 16,1% становништва старог 15 и више година - већином жена. Још 67 милиона деце основношколског узраста није у школи, а 72 милиона адолесцената нижег средњошколског узраста такође не може да оствари своје право на образовање. Најмања стопа писмености, око 23%, је у Малију.[2]
Писменост[уреди | уреди извор]
Писменост је људско право, имплицитно садржано у праву на образовање. Оно је препознато као право у низу међународних конвенција и укључено у текстове кључних међународних декларација. Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Две су, међутим, декларације отишле још даље тако је у Декларацији из Персеполиса (1975) речено: Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право. Хамбуршка декларација (1997) наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вјештине које су потребне свима у свијету брзих промјена, основно људско право. Писменост је, дакле, препозната не само као право по себи, него и као механизам за остваривање других људских права. [2]
Писменост у Србији[уреди | уреди извор]
Подаци говоре да у свету има око 900 милиона неписмених, док у Србији има око 850.000 становника, или нешто мање од 14 одсто популације, без дана школе или са неколико разреда основне школе. Потпуно неписмених у Србији има више од 165.000 становника. Са високим образовањем у Србији је нешто више од 650.000 становника што је скоро 11 одсто. Компјутерски је неписмено више од 50 одсто становништва Србије. ПИСА истраживање (највећа међународна провера постигнућа ученика) показало је да ученици у Србији постижу резултате испод просека. Ђаци не познају довољно граматику, правопис и да им је лексички фонд сиромашан. Међу младима је изражена употреба жаргонизама и страних речи, посебно англицизама.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Свет обележава Међународни дан писмености”. Данас. Приступљено 11. 9. 2018.
- ^ а б „Међународни дан писмености”. Архивирано из оригинала 04. 05. 2021. г. Приступљено 11. 9. 2018.
- ^ „У Србији више од 165.000 неписмених”. Приступљено 11. 9. 2018.