Медицинска нега

С Википедије, слободне енциклопедије

Медицинска сестра или брат
Британска медицинска сестра се брине о беби
Занимање
Врста занимања
Медицинска нега
Подручје рада
Брига за опште благостање пацијената
Опис
Поља рада
КвалификацијеКвалификације у смислу законских прописа у складу са националним, државним или покрајинским законодавством у свакој земљи
Слични послови

Медицинска нега је професија унутар сектора здравствене заштите са фокусом на бризи о појединцима, фамилијама, и заједницама тако да могу остварити, одржавати или опорављати оптимално здравље и квалитет живота. Они такође преузимају виталне улоге у образовању, процењујући ситуације, као подршку.[1] Медицинске сестре се могу разликовати од осталих пружалаца здравствене неге према приступу нези пацијената, обуци и обиму праксе. Медицинске сестре делују у многим специјалностима са различитим нивоима овлашћења за прописивање. Медицинске сестре чине највећу компоненту већине здравствених средина;[2][3] али постоје докази о међународном недостатку квалификованих медицинских сестара.[4] Многе медицинске сестре пружају негу у оквиру захтева лекара, и ова традиционална улога обликовала је јавни имиџ медицинских сестара као пружалаца неге. Међутим, у већини јурисдикција медицинским сестрама је дозвољено да самостално практикују у разним окружењима. Након Другог светског рата образовање медицинских сестара прошло је кроз процес диверзификације ка напредним и специјализованим квалификацијама, а многи традиционални прописи и улоге пружаоца услуга се мењају.[5][6]

Сестре развијају план неге, сарађујући са лекарима, терапеутима, пацијентом, породицом пацијента и другим члановима тима који се фокусира на лечење болести ради побољшања квалитета живота. У Сједињеним Државама и Великој Британији више медицинске сестре, попут клиничких и специјализованих медицинских сестара, дијагнозирају здравствене проблеме и прописују лекове и друге терапије, зависно од прописа дате државе.[7] Медицинске сестре могу помоћи у координацији неге пацијената коју врше други чланови мултидисциплинарног здравственог тима као што су терапеути, лекари и дијететичари. Медицинске сестре међузависно пружају негу, на пример са лекарима, и независно као медицинске сестре.[8]

Историја[уреди | уреди извор]

Главни чланци: Историја медицинске неге и Хронологија историје медицинске неге

Традиционално[уреди | уреди извор]

Историчари здравствене неге суочавају се са изазовом утврђивања да ли је брига која се пружала болесним или повређенима у антици била медицинска нега.[9] На пример, у петом веку пне, Хипократова збирка описује квалификовану негу и посматрање пацијената од стране мушких „помоћника”, који су можда били рана медицинска браћа.[10] Око 600. године пне у Индији, у делу Сушрута Самхита, у књизи 3, поглављу V се говори о улози медицинске сестре јер „различити делови или чланова тела као што је поменуто пре, укључујући и кожу, не могу да буду коректно описани ако особа није добро упућена у анатомију. Стога, свако ко жели да стекне темељно знање о анатомији, мора припремити мртво тело и пажљиво га проучавати, сецирајући га, и прегледати његове различите делове.”

Пре оснивања модерне неге, припадници верских редова попут монахиња и монаха често су пружали негу сличну медицинског нези.[11] Примери постоје у хришћанској,[12] исламској[13] и будистичкој[14] традицији, међу осталим. Феба поменута у Римљанима 16, описана је у многим изворима као „гостујућа медицинска сестра”.[15][16] Ове традиције су имале утицај у развоју карактера модерне неге. Верски корени модерне медицинске неге и данас остају видљиви у многим земљама. Један пример је историјска употреба наслова „сестра”.[17]

Током реформације из 16. века, протестантски реформатори затворили су манастире и самостане, дозвољавајући да неколико стотина општинских хоспиција остане у деловању у северној Европи. Оне калуђерице које су служиле као медицинске сестре добијале су пензије или им је речено да се удају и остану код куће.[18] Неговатељство је прешло у руке неискусног особља, јер су традиционални неговатељи, укорењени у римокатоличкој цркви, уклоњени са њихових положаја. Сестринска професија претрпела је велико уназађивање током периода од око 200 година.[19]

19. век[уреди | уреди извор]

Руске сестре милосрднице на Криму, 1854-1855

Током Кримског рата, велика кнегиња Елена Павловна је позвала жене да се придруже Ордену узвишења крста (Крестодвиженска обшчина) за годину службе у војним болницама. Први одсек од двадесет осам „сестара“, на челу са Александром Петровном Стахович, директорком Реда, отишао је на Крим почетком новембра 1854. године.[20]

Флоренс Најтингејл је била утицајна фигура у развоју модерног сестринства. Ниједна униформа није створена када је Најтингејл била запослен током Кримског рата. Често сматрана првом теоретичарском медицинском сестром, Најтингејл је повезала здравље са пет фактора животне средине: (1) чистим или свежим ваздухом, (2) чистом водом, (3) ефикасном дренажом, (4) чистоћом и (5) светлошћу, посебно директном сунчевом светлошћу. Недостаци ових пет фактора резултирали су недостатком здравља или болешћу.[21] Улогу медицинске сестре и образовања је прва дефинисала Најтингејл.

Флоренс Најтингејл је поставила темеље професионалног сестринства након Кримског рата.[22] Она је сматрала да је медицинска сестра друштвена слобода и мисија за жене. Веровала је да свака образована жена може помоћи у побољшању неге медицинских болесника.[23] Њене Белешке о сестринству (1859) постале су популарне. Најтингејлин модел професионалног образовања, по коме је основана једна од првих школа за медицинске сестре која је повезана са сталном болницом и медицинском школом, широко се проширио у Европи и Северној Америци након 1870. године.[24] Најтингејл је такође била пионир графичког представљања статистичких података.[25]

Флоренс Најтингејл је радила на подконцептима теорије животне средине. Укључила је пет фактора који су помогли медицинским сестрама у њиховом раду у лошим санитарним условима и са неадекватним образовањем. Ови фактори су укључивали (1) свеж ваздух, (2) чисту воду, (3) исправан дренажни систем, (4) чистоћу и (5) добро осветљење или сунчеву светлост. Најтингејл је веровала да је чисто, радно окружење важно у бризи о пацијентима. У 19. веку, ова теорија је била идеална и коришћена је за помоћ пацијентима свуда унаоколо, чак и ако је неке факторе било тешко добити. Најтингејл је постулирала ову теорију са могућношћу даљих промена. Ова теорија је направљена да би се променило окружење око пацијента зарад побољшања његовог здравља.[26]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Нурсинг | Тхе САГЕ Енцyцлопедиа оф Ецономицс анд Социетy - Цредо Референце”. сеарцх.цредореференце.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-31. 
  2. ^ Маyмоун Н., Сохаил M.С. Wхо Wантс то Бе а Нурсе? Ундерстандинг Емирати Фемале Студентс' Кноwледге анд Аттитудес абоут Нурсинг ас а Цареер. Нурс. Едуц. Персп. 2020;41(3):Е14-Е19. . дои:10.1097/01.НЕП.0000000000000659.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ Форт, А. L., Деуссом, Р., Бурлеw, Р., Гилроy, К., & Нелсон, D. (2017). Тхе Хуман Ре-соурцес фор Хеалтх Еффорт Индеx: А тоол то ассесс анд информ стратегиц хеалтхwоркфорце инвестментс.Хуман Ресоурцес фор Хеалтх,15(1), 47
  4. ^ Хацзyńски, Ј., Рyћ, К., Скрзyпцзак, З., & Суцхецка, Ј. (2017). Нурсес ин Поланд—Иммедиате ацтион неедед.Енгинееринг Манагемент ин Продуцтион анд Сервицес,9(2), 97-104
  5. ^ Цоулехан Ј. L., Блоцк M. Р. (2005): Тхе Медицал Интервиеw: Мастеринг скиллс фор цлиницал працтице, 5тх Ед. Ф. А. Давис. . ISBN 0-8036-1246-X. OCLC 232304023. .
  6. ^ Дунпхy L. M., Wинланд-Броwн Ј. Е. (2011): Примарy царе: Тхе арт анд сциенце оф адванцед працтице нурсинг. Ф.А. Давис. ISBN 9780803626478.
  7. ^ „Нурсинг | Тхе САГЕ Енцyцлопедиа оф Ецономицс анд Социетy - Цредо Референце”. сеарцх.цредореференце.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-18. 
  8. ^ Фрееман, Вероница. „Тхе роле оф нурсес ин оур социетy тодаy”. www.цернер.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-31. 
  9. ^ О'Лyнн, ЦЕ (2007). „Хисторy оф мен ин нурсинг: а ревиеw”. Ур.: О'Лyнн, ЦЕ; Транбаргер, РЕ. Мен ин Нурсинг: Хисторy, Цхалленгес, анд Оппортунитиес. Неw Yорк: Спрингер Пуб. стр. 6—8. ИСБН 9780826103499. 
  10. ^ Левине, ЕБ; Левине, МЕ (1965). „Хиппоцратес, фатхер оф нурсинг, тоо?”. Тхе Америцан Јоурнал оф Нурсинг. 65 (12): 86—8. ПМИД 5319739. дои:10.1097/00000446-196512000-00022. 
  11. ^ Блоy, M. „Флоренце Нигхтингале (1820–1910)”. Тхе Вицториан Wеб. Приступљено 24. 11. 2014. 
  12. ^ Фернгрен, ГБ (2009). Медицине & хеалтх царе ин еарлy Цхристианитy. Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 121. ИСБН 9780801895227. 
  13. ^ Сацхедина, Абдулазиз (2009). Исламиц биомедицал етхицс: принциплес анд апплицатион. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 93–94. ИСБН 9780195378504. 
  14. ^ де Барy, WТ, ур. (2011). Тхе Буддхист традитион ин Индиа, Цхина & Јапан (Унабридгед. изд.). Неw Yорк: Винтаге еБоокс. стр. 35—36. ИСБН 9780307778796. 
  15. ^ Егенес, КЈ (2009). „Хисторy оф нурсинг”. Ур.: Халстеад, Ј; Роуx, Г. Иссуес анд Трендс ин Нурсинг: Ессентиал Кноwледге фор Тодаy анд Томорроw. Судбурy, МА: Јонес анд Бартлетт. стр. 2. ИСБН 9780763752255. 
  16. ^ Стриепе, ЈМ (1992). „Рецлаиминг тхе цхурцх'с хеалинг роле”. Јоурнал оф Цхристиан Нурсинг. 10 (1): 4—7. ПМИД 8418284. дои:10.1097/00005217-199310010-00002. 
  17. ^ Wанд, Т (јануар 2004). „Тхе 'Систер' титле: паст тхе усе бy дате?”. Цоллегиан. 11 (1): 35—39. дои:10.1016/С1322-7696(08)60442-4. 
  18. ^ Леонард, АЕ (2008). „Фемале религиоус ордерс”. Ур.: Хсиа, РП. А Цомпанион то тхе Реформатион Wорлд (1ст папербацк изд.). Оxфорд: Блацкwелл Публисхерс. стр. 244. ИСБН 978-1405149624. 
  19. ^ Лундy, КС (2014). „А хисторy оф хеалтх царе анд нурсинг”. Ур.: Мастерс, К. Роле Девелопмент ин Профессионал Нурсинг Працтице (3рд изд.). Бурлингтон, МА: Јонес & Бартлетт Леарнинг. стр. 11—12. ИСБН 9781449681982. 
  20. ^ Руссиан Систерс оф Мерцy ин тхе Цримеа, 1854-1855
  21. ^ Профессионал Нурсинг Працтице: Цонцептс анд перспецтиве, Коерниг & Хаyес, сиxтх едитион, 2011, п.100, ISBN 978-0-13-508090-0
  22. ^ Winkel, W (2009). „Florence Nightingale”. Epidemiology. 20 (2): 311. PMID 19234417. doi:10.1097/EDE.0b013e3181935ad6. 
  23. ^ „nursing | History, Education, & Practices | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-31. 
  24. ^ Quinn, Shawna M. (2010). Agnes Warner and the Nursing Sisters of the Great War (PDF). Goose Lane editions and the New Brunswick Military Heritage Project. ISBN 978-0-86492-633-3. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 9. 2015. г. Приступљено 29. 11. 2014. 
  25. ^ Bostridge, Mark (26. 10. 2017). „Florence Nightingale: the Lady with the Lamp”. BBC. 
  26. ^ Src='https://Secure.gravatar.com/Avatar/F9ba0664fe581ae89fb84b7c1395d9e4?s=32, <имг Алт=; #038;д=мм; Срцсет='https://Secure.gravatar.com/Avatar/F9ba0664fe581ae89fb84b7c1395d9e4?s=64, #038;р=г'; #038;д=мм; саyс, #038;р=г 2x' цласс='аватар аватар-32 пхото' хеигхт='32' wидтх='32' /> Рапхаел Степхен (2019-08-22). „Флоренце Нигхтингале'с Биограпхy анд Енвиронментал Тхеорy: Студy Гуиде”. Нурсеслабс (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-31. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Россетер, Р. (6. 8. 2012). „Медиа Релатионс/ Нурсинг Схортаге”. Америцан Ассоциатион оф Цоллегес оф Нурсинг. Архивирано из оригинала 09. 08. 2017. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  • Фитзпатрицк, Јоyце Ј. (24. 8. 2011). Фитзпатрицк, Јоyце Ј.; Казер, Мередитх, ур. Енцyцлопедиа оф Нурсинг Ресеарцх (3рд изд.). ИСБН 978-0826107503. 
  • Хардy, Сусан; Цоронес, Антхонy (2017). „Тхе Нурсе'с Униформ ас Етхопоиетиц Фасхион”. Фасхион Тхеорy. 21 (5): 523—552. дои:10.1080/1362704X.2016.1203090. 
  • Лонге, Јацqуелине, ед. Гале Енцyцлопедиа оф Нурсинг анд Аллиед Хеалтх (6 вол. 2013)
  • Буллоугх, Верн L. анд Бонние Буллоугх. Тхе Емергенце оф Модерн Нурсинг (2нд ед. 1972)
  • D'Антонио, Патрициа. Америцан Нурсинг: А Хисторy оф Кноwледге, Аутхоритy, анд тхе Меанинг оф Wорк (2010), 272пп.
  • Доцк, Лавиниа Ллоyд. А Схорт хисторy оф нурсинг фром тхе еарлиест тимес то тхе пресент даy (1920) фулл теxт онлине; аббревиатед версион оф хер фоур волуме А Хисторy оф Нурсинг вол 3 онлине
  • Донахуе, M. Патрициа. Нурсинг, Тхе Финест Арт: Ан Иллустратед Хисторy (3рд ед. 2010), инцлудес овер 400 иллустратионс; 416пп; еxцерпт анд теxт сеарцх
  • Фаирман, Јулие анд Јоан Е. Лyнаугх. Цритицал Царе Нурсинг: А Хисторy (2000) еxцерпт анд теxт сеарцх
  • Јудд, Деборах. А Хисторy оф Америцан Нурсинг: Трендс анд Ерас (2009) 272пп еxцерпт анд теxт сеарцх
  • Калисцх, Пхилип А., анд Беатрице Ј. Калисцх. Адванце оф Америцан Нурсинг (3рд ед 1995) ; 4тх ед 2003 ис титлед, Америцан Нурсинг: А Хисторy
  • Снодграсс, Марy Еллен. Хисторицал Енцyцлопедиа оф Нурсинг (2004), 354пп; фром анциент тимес то тхе пресент

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медицинска нега на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Medicinska_nega&oldid=27676085”