Мелезитоза

Мелезитоза
Називи
	IUPAC назив (2R,3R,4S,5S,6R)-2-[[(2S,3S,4R,5R)-4-hidroksi-2,5-bis(hidroksimetil)-3-[[(2R,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-(hidroksimetil)-2-tetrahidropiranil]oksi]-2-tetrahidrofuranil]oksi]-6-(hidroksimetil)tetrahidropiran-3,4,5-triol
	Други називи Мелицитоза
Идентификација
CAS број	597-12-6 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:6731 ;
ChemSpider	83787 ;
ECHA InfoCard	100.008.997
PubChem C ID	92817;
	SMILES O1[C@H](CO)[C@@H](O)[C@H](O)[C@@H](O)[C@H]1O[C@@]3(O[C@@H]([C@@H](O)[C@@H]3O[C@H]2O[C@H](CO)[C@@H](O)[C@H](O)[C@H]2O)CO)CO; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C18H32O16
Моларна маса	504,44 g/mol
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Мелезитоза је нередукујући трисахаридни шећер,^[3]^[4] који производе многи инсекти који се хране биљном смолом, укључујучи лисне ваши као што је Cinara pilicornis, путем ензимске реакције. То је користно за инсекте, јер то редукује осмозни стрес путем редуковања њиховог воденог потенцијала. Мелезитоза је део медљике која привлачи мраве, а исто тако служи као храна за пчеле. То је користно за биљне ваши, јер оне имају симбиотски однос са мравима.^[5] Мелезитоза се може парцијално хидролизовати до глукозе и туранозе (изомера сахарозе).

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Линдхорст, Тхисбе К. (2007). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биоцхемистрy (1. изд.). Wилеy-ВЦХ. ISBN 978-3-527-31528-4.
^ Робyт, Јохн Ф. (1997). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy (1. изд.). Спрингер. ISBN 978-0-387-94951-2.
^ Масцхwитз У, Думперт К, Туцк КР (1986). „Антс феединг он анал еxудате фром тортрицид ларвае: а неw тyпе оф тропхобиосис”. Јоурнал оф Натурал Хисторy. 20 (5): 1041—1050. дои:10.1080/00222938600770751.

Литература[уреди | уреди извор]

Линдхорст, Тхисбе К. (2007). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биоцхемистрy (1. изд.). Wилеy-ВЦХ. ISBN 978-3-527-31528-4.
Робyт, Јохн Ф. (1997). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy (1. изд.). Спрингер. ISBN 978-0-387-94951-2.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[3] Линдхорст, Тхисбе К. (2007). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биоцхемистрy (1. изд.). Wилеy-ВЦХ. ISBN 978-3-527-31528-4.

[4] Робyт, Јохн Ф. (1997). Ессентиалс оф Царбохyдрате Цхемистрy (1. изд.). Спрингер. ISBN 978-0-387-94951-2.

[5] Масцхwитз У, Думперт К, Туцк КР (1986). „Антс феединг он анал еxудате фром тортрицид ларвае: а неw тyпе оф тропхобиосис”. Јоурнал оф Натурал Хисторy. 20 (5): 1041—1050. дои:10.1080/00222938600770751.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]