Пређи на садржај

Менторство

С Википедије, слободне енциклопедије

Менторство се односи на високо индивидуализован процес учења и представља један од најквалитетнијих облика педагошке интеракције између онога ко подучава и његовог ученика.[1] Менторство је интегрални сегмент формалног процеса образовања.[2] Пружалац услуге менторства се назива ментор, а прималац је менторисано лице, менти (од енгл. ментее). Стандардни поглед на менторство подразумева искуснијег, старијег ментора и млађег ментија који треба да савлада нова знања и вештине у датој области.[3] Посебну примену ментори имају у акционо - рефлексивном учењу, једном од најсавременијих педагошких приступа.

Термин ментор води своје порекло из грчке митологије. У Хомеровој Одисеји, Ментор је био пријатељ којем Одисеј одлазећи у Тројански рат поверава старање о својој породици и имовини а који потом постаје и васпитач и саветник Одисејевог сина Телемаха. У овој причи можемо већ увидети велики значај ментора.[4]

Менторство није само однос наставника и ђака или студента који се одвија у образовном систему, већ је шири појам и подразумева однос ментора и менторисаног у контексту припреме за рад у било ком пољу, укључујући обуку за посао. Менторство је изазован задатак будући да је реч о јединственом и персоналном односу који захтева плански приступ и одређену технику. Менторски програм може трајати пар месеци, али и више година.

Облици и карактеристике менторства[уреди | уреди извор]

У савременом образовном контексту постоји више облика менторства, при чему је основни облик „један на један“. Примењује се посебно на вишим нивоима формалног школовања, а врхунац достиже током постдипломских студија, посебно код докторских и последокторских студија. У контексту пословних школа, менторство се далеко мање примењује као педагошка метода и сматра се реткошћу.[5] Међутим, најагилније пословне школе су почеле да га примењују у програмима као што је Мастер пословне администрације (МБА). Поред индивидуланог односа ментора и менторисног постоји и менторство појединца са групом, као и групе ментора са групом ментија.[6] Са развојем образовних технологија непосредни контакти бивају проширени не „е-менторство“. Менторство може бити неформално и формализовано кроз институционални однос.[7]

Неке од кључних карактеристика менторства подразумевају:[8]

  • Лични однос, означава да је сваки процес менторства јединствен и да је одређен у великој мери личностима ментора и менторисаног лица
  • Динамичан однос, реципрочан и обогаћен емоцијама
  • Процес дуготрајне интеракције, није једнократни сусрет већ траје дужи временски период
  • Циљ, учење и развој менторисаног, односно стицање компетенција помоћу којих се могу открити сви потенцијали и омогућити самостално обављање задатака
  • Лојалност, у пословању је менторство је најефикаснији начин подучавања јер омогућава развој лојалности нових запослених према колегама и организацији за коју раде или студената / ученика према институцији

Главни циљеви менторства се могу сврстати у два главна домена:[9]

  • Каријерне функције, усмерене су на изградњу стручњака и на њихов професионални развој и напредовање у каријери
  • Психо - социјалне функције, усмерене су на психосоцијални развој личности

Фактори квалитетног менторства:[10]

  • Разумевање природе процеса учења и способност да се одаберу одговарајуће методе за достизање постављених циљева
  • Квалитет комуникације ментора и менторисаног, посебно активно слушање или давање повратне информације)

Ментори спајају  два фактора у односу са менторисанима и у великој мери су заслужни за формирање ширег погледа на свет, система вредности, усвајање образаца само-регулације, односа према себи и другима, односа према проблемима и другим животним препрекама, посебно са млађим ментијима. Ефикасни и етични ментори раде у корист менторисаних водећи рачуна о добробити појединаца, као и добробити организације или професије за коју их спремају.[11]

Активности које обавља ментор подразумевају развијање односа са менторисаним и управљање односом, анализу окружења за могуће препреке или погодне прилике, обезбеђивање ресурса и могућности за развој менторисаног, постављање циљева са менторисаним, праћење напретка и правовремено давање комплетне повратне информације. Поред тога ментор подучава, води процес и саветује, помаже у решавању проблема, даје подршку и одржава мотивацију менторисаног и служи као инспирација.

У савременом пословању се у последњих деценија појавио коучинг[12] и executive coaching[13] као процес организационог развоја, донекле сличан менторству. Ради се о типу стручне подршке за развој појединаца или група, али се он одвија изван образовног система и углавном унутра компанија и других организација. Разлике између менторства и коучинга су разматране у литератури на различите начине, али се највише односе на циљеве, дужину трајања, структурисаност процеса, фокусираност и остварену блискост учесника програма коучинга.

Развој компетенција ментора[уреди | уреди извор]

Да би се осигурао квалитет ментора њихова обука је процес сталног усавршавања.

Подучавање је постало изузетно комплексно и вишеструко је проширен репертоар наставничких активности које се могу очекивати. Ово је настало као последица развоја науке о подучавању и доминантне парадигме, развоја образовне технологије и захтева за прилагођавањем наставе потребама ученика који долазе из различитих социо - културних средина или поседују одређене потешкоће или сметње у развоју.

Они наставници који реализују наставу која је оријентисана на ученика, истовремено су и бољи ментори јер имају развијену осетљивост за разумевање позиције другога. Када је наставник у ситуацији да буде ментор одраслој особи, компетенције које практикује у раду са ученицима се морају допунити додатним обукама.[2]

На основу позитивних ефеката које пружа постоји тежња да се од менторства, као једне од успутних наставничких активности, направи специјална професионална активност наставника. Зато је неопходна посебна обука за улогу ментора, као и посвећивање више пажње менторству као важном педагошко - истраживачком питању. Развој компетенција наставника у које спада и компетенција за менторство се мора одржавати у условима у којима сви морају схватити колико је подучавање сложено и да је неопходно често преиспитивање, анализа, синтеза, примена и вредновање интервенција од стране ментора у различитим контекстима.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јохнсон, W; Коцх, Цхристопхер; Фаллоw, Грегорy; Хуwе, Јеннифер (2000-01-01). „Преваленце оф Менторинг он Цлиницал Версус Еxпериментал Доцторал Програмс: Сурвеy Финдингс, Имплицатионс, анд Рецоммендатионс”. Фацултy Публицатионс - Псyцхологy Департмент. 
  2. ^ а б Харгреавес, Андy; Фуллан, Мицхаел (2000-02-01). „Менторинг ин тхе Неw Милленниум”. Тхеорy Инто Працтице. 39 (1): 50—56. ИССН 0040-5841. дои:10.1207/с15430421тип3901_8. 
  3. ^ Тхе Wилеy-Блацкwелл хандбоок оф тхе псyцхологy оф цоацхинг анд менторинг. Јонатхан Пассморе, Давид Б. Петерсон, Тереза Фреире. Цхицхестер, Wест Суссеx, УК: Wилеy Блацкwелл. 2013. ИСБН 978-1-118-32645-9. ОЦЛЦ 804491786. 
  4. ^ а б Антиц, Слободанка; Песикан, Ана (2016-10-02). „Изазови менторства” (на језику: енглески). 
  5. ^ Георге, Мању П.; Руперт Мампиллy, Себастиан (2012-01-01). „А модел фор студент менторинг ин бусинесс сцхоолс”. Интернатионал Јоурнал оф Менторинг анд Цоацхинг ин Едуцатион. 1 (2): 136—154. ИССН 2046-6854. дои:10.1108/20466851211262879. 
  6. ^ Теацхерс Цоллеге Рецорд. Тест аццоунтс. 
  7. ^ Харт, Е. Wаyне (2009). Севен кеyс то суццессфул менторинг. Центер фор Цреативе Леадерсхип. Греенсборо, Н.C.: Центер фор Цреативе Леадерсхип. ИСБН 978-1-60491-062-9. ОЦЛЦ 743803300. 
  8. ^ Абиддин, Норхасни Заинал; Хассан, Аминуддин (2011-12-30). „А Ревиеw оф Еффецтиве Менторинг Працтицес фор Ментеес Девелопмент”. Јоурнал оф Студиес ин Едуцатион. 2 (1): 72—89. ИССН 2162-6952. дои:10.5296/јсе.в2и1.1226. 
  9. ^ Крам, Катхy (1983). „Пхасес оф тхе ментор релатионсхип” (ПДФ). Ацадемy оф Манагемент Јоурнал. Дец 1983; 26, 000004: 608. 
  10. ^ „(ПДФ) Супервисион”. РесеарцхГате (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-26. 
  11. ^ Харт, Е. Wаyне; Центер фор Цреативе Леадерсхип (2009). Севен кеyс то суццессфул менторинг (на језику: енглески). Греенсборо, Н.C.: Центер фор Цреативе Леадерсхип. ИСБН 978-1-60491-062-9. ОЦЛЦ 743803300. 
  12. ^ „АПА ПсyцНет”. цонтент.апа.орг. дои:10.1037/11570-024. Приступљено 2021-07-26. 
  13. ^ „Маxимизинг тхе Импацт оф Еxецутиве Цоацхинг: Бехавиорал Цханге, Организатионал Оутцомес, анд Ретурн он Инвестмент” (ПДФ). А ЈОУРНАЛ ФОР ПЕОПЛЕ АНД ОРГАНИЗАТИОНС ИН ТРАНСИТИОН. 6. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mentorstvo&oldid=26761477”