Михраб

Михраб у џамији у Каиру

Михраб (арап. محراب) је ниша у зиду у џамији која је усмерена у правцу кибле (Кабе у Меки) којој су муслимани окренути за време молитви.

За време заједничких молитви у џамији, имам стоји у михрабу а остали клањачи се налазе иза њега.

Реч „михраб” изворно нема верско значење и у арапском језику означава посебну собу у кући, на пример у средњовјековним замковима собу у којој се налази престо. Код првих генерација муслимана и код пређашњих верских заједница које су постојале на арапском говорном подручју под термином михраб се подразумевало и посебно место у кући у којем се обављала молитва. Халифа Осман Ибн Афан (644—656) наредио је да се означи зид у Посланиковој џамији у Медини у правцу Меке, тако да би ходочасници који посећују Меку знали у којем правцу је кибла.

То је било само означено место у зиду све до владавине Велида I (705—715). Намесник Медине Омер Ибн Абдул-Азиз је ту ознаку проширио и заменио нишом у зиду.

Галерија

• 
  Михраб у Великој џамији у Керуану; овај михраб у данашњем стању датира из 9. века, Керуан, Тунис
• 
  Михраб у Великој џамији у Дамаску, Сирија
• 
  Михраб у Аја Софији, Истанбул, Турска
• 
  Михраб у медреси у Фесу, Мароко
• 
  Михраб у Амир Чакмак џамији у Јазду, Иран
• 
  Михраб у једној од џамија на Храмовној гори, Јерусалим
• 
  Михраб у Великој џамији у Кордоби, Шпанија
• 
  Михраб у Кила и Куна џамији, Делхи

Литература

• Андрејевић, Андреј (1984). Исламска монументална уметност XVI века у Југославији : куполне џамије. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета : Балканолошки институт САНУ.  COBISS.SR 37385223 COBISS.RS 11616778 COBISS.BH 512009936
• Бејтић, Алија (1953). „Споменици османлијске архитектуре у Босни и Херцеговини”. Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском владавином. Сарајево: Оријентални институт (ИИИ—ИВ/1952-53): 229—297.  COBISS.SR 89151498 COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874