Милан Шевић
 | Овај чланак је аутобиографија или је особа или институција на коју се чланак односи значајно изменила чланак. |
| Милан Шевић | |
|---|---|
 Милан Шевић, Септембар 2014, Београд | |
| Датум рођења | 18. август 1939. |
| Место рођења | Скопље Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 23. август 2020. (81 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
| Почивалиште | Земунско гробље |
| Супруга | Мира Шевић (1945—2007) |
| Деца | Ивана Шевић, Наташа Шевић |
Милан Шевић (Скопље, 18. август 1939 — Београд, 23. август 2020) био је српски организатор културно-уметничких делатности, уредник забавног програма Дома омладине, идејни творац Београдског џез фестивала и директор Београдске естраде.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Милан је завршио Факултет драмских уметности у Београду и стекао звање дипломирани организатор сценских и културно – уметничких делатности. Пуних 12 година (од 1964. до 1976) је радио у Дому омладине Београда, на пословима организовања културно – уметничких садржаја. Идејни је творац великог броја забавних и образовних програма за младе. Његовом заслугом Дом омладине Београда постаје главно стециште младих у главном граду.
У прво време у Дому Омладине организовао је игранке сваке вечери. Доводио је најпознатије југословенске ансамбле, да свирају у сали за плес. Мада власт није благонаклоно гледала на то, интересовање младих је било огромно па су уведене и матине игранке. Тако је заслугом Милана Шевића рокен рол полако стицао своје место у културном миљеу Београда. У време када је Милан Шевић био окосница свих програма Дома Омладине, у Београду су већ успешно радили Београдска опера, филхармонија, балет, ... Џез је био непознаница за главни град, а на иницијативу Милана Шевића Дом Омладине отвара врата домаћим џез музичарима. Следи серија концерата на којима су по први пут своје свирачко умеће београдској публици показали Душко Гојковић, Бора Роковић, Миле Павловић и многи други врхунски џез музичари. Понекад, помало стидљиво, нашим извођачима су се придруживали и гости из иностранства (од 1966. до 1969). Охрабрен изненађујуће великим интересовањем публике за наступе џез музичара, Милан Шевић заједно са Александром Живковићем новинаром Тањуга, долази на идеју о оснивању првог џез фестивала који је и одржан (уз огроман труд и напор) 1970. године, у великој дворани Дома Синдиката.[2] Фестивал је трајао четири дана, а организатор Милан Шевић успео је да на отварање у Београд доведе светски најпознатији big bend, Дјука Елингтона.
Концерти у Дому синдиката и џем сејшни у Дому Омладине, били су за оно време, револуционарни помак у културној афирмацији Београда, код нас и у свету. Милан Шевић је наставио да доводи најпознатија светска имена џеза у Београд, али и у Љубљану, Загреб, Сарајево, Скопље.
Београдском џез фестивалу (који је постао традиција и бренд Београда) заслугом Милана Шевића учествовали су: Ела Фиџералд, Сара Вон, Дизи Гилеспи, Мајлс Дејвис, Чикорија, Херби Хенкок, Арт Блек, Фред Марти, Реј Чарлс, Каунт Бејзи, Лајон Хемптон, Чарлс Мингус, Луј Армстронг, ... Не постоји ни једно познато светско име џеза које није учествовало на Београдском џез фестивалу заједно са врхунским домаћим свирачима. О значају овог фестивала за културу наше земље излишно је говорити, а заслуге Милана Шевића за његово настајање и одржавање, су неспорне.
Организаторске способности, познанства у свету, и огромни ентузијазам Милана Шевића, резултовале су довођењем у Београд и најпознатијих светских рок група. За оно време било је незамисливо да у Београду наступају Дип Парпл, Карлос Сантана, Ајк и Тина Тарнер. Ове концерте преносила је и Телевизија и Радио Београд, па је могла да их види и чује публика широм Југославије.
Милан Шевић (од 1976. до 1979) ради на Београдском сајму као уредник посебних програма. У сарадњи са Петром Ј. Васићем осмишљава и реализује међународне сајмове културе, уметности и журнализма. Милан Шевић је идејни организатор чувених „Зимских чаролија“ на Београдском сајму.
Од априла 1979. године, Милан Шевић ради као директор и главни и одговорни уредник Београдске естраде. То је подразумевало организовање стандардних естрадних форми уз учешће најпознатијих певача забавне и народне музике. Али Милан Шевић уводи и потпуно нове програме. Тако најпознатије представе београдских позоришта може да види публика у свим већим градовима тадашње Југославије. На тим гостовањима учествовала су најпознатија имена српског глумишта: Мира Ступица, Љуба Тадић, Зоран Радмиловић, Бата Стојковић, Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић и други. У Београду, Милан Шевић организује прве солистичке концерте Арсена Дедића, Терезе Кесовије и Драгана Стојнића. Традиционалне осмомартовске концерте Драгана Стојнића приређивао је више од двадесет година на којима је рецитовао бисере светске и домаће поезије као што су „Барбара“, „Трг цвећа“, „Ако можеш“, „Керуша“, „Другарска песма“ одзвањале су у препуним дворанама широм света. Обишао је цео свет а задржао се у свом народу, кога осваја и даље својим баритоном.
Истовремено „Београдска естрада“ и „Туристички савез“ под руководством Милана Шевића организује на Калемегдану у галерији фресака, концерте духовне музике и променадне концерте. Београдска естрада је иницирала и организовала гостовања наших најпознатијих уметника у иностранству. Наши људи на свих пет континената били су у прилици да виде и чују све оно најбоље што је у култури, тада, наша земља имала. Милан Шевић је та гостовања организовао и насловио их „Поздрав из домовине“. Посебан куриозитет било је учешће наше земље на првом уметничком фестивалу у Јужној Африци у Јоханезбургу 1988. године. То је била прва група наших људи која је тамо боравила уз посебно одобрење наших власти јер у то време Југославија није имала дипломатске односе са Јужноафричком Републиком (због Апартхејда).
Због великог угледа Милана Шевића код наших исељеника, он је 1994. године изабран за председника Матице исељеника Београда. Ту дужност обављао је волонтерски до 2002. године. Матица је била прва невладина организација која се бавила друштвено културним радом намењеним нашим исељеницима у свету. Милан Шевић и Матица исељеника оснива и први клуб Београђана у Њујорку. На тај начин организовано је гостовање познатог оперског певача Живана Сарамандића у чувеном Карнеги Холу и прво гостовање наших уметника у Аустралији у Сиднејској Опери Хаус. I многа, многа друга гостовања.
Милан Шевић у Румунији у Темишвару и Араду организује серију концерата чији је приход био намењен „Српској гимназији“ у Темишвару. Матица исељеника Београда прикупила је и велику помоћ коју су даривали наши исељеници, деци, у нашој земљи. У свом дугом и веома успешном радном веку Милан Шевић је био и председник координационог одбора концертних агенција Србије, потпредседник „СИЗ Скадарлија“ и члан извршног одбора Матице Срба и исељеника из Србије.
За свој рад Милан Шевић је више пута награђиван а додељен му је и орден рада са златним венцем 1986. године. У пензији је од 1995. године. То је само део изузетно важних послова које је обављао Милан Шевић. Неоспорно је да је он у врху културних посланика који су својим радом изузетно допринели афирмацији и развоју културе код нас и подизању угледа наше земље у целом свету.
Преминуо је после краће болести.