Мирко Влаховић
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Мирко Влаховић | |
---|---|
Датум рођења | 26. јул 1963. |
Место рођења | Беране СФР Југославија |
Активни период | од 1988. |
Занимање | глумац |
Битна улога | "Стршљен" — Реждепи "Будва на пјену од мора" — Боро "Божићни устанак (ТВ серија)" — Стево "Бисер Бојане" — Шефкет Јужни ветар (ТВ серија)" — Мирко Радоњић |
Веза до IMDb-а |
Мирко Влаховић (Беране, 26. јул 1963) је црногорски позоришни и филмски глумац и првак драме Црногорског народног позоришта.[1][2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 26. јула 1963. године у Беранама. У раној младости био је члан Центра за културу Беране "Душан Бошковић". Академију сценских уметности уписао је 1988. године у Сарајеву, у класи професора Миралема Зупчевића. Још као студент постигао је свој први глумачки успех са представом Младена Матерића Тетовирано позориште сцене Обала из Сарајева која је након Велике награде на фестивалу у Единбургу гостовала у преко 50 земаља свијета. Након тога, Влаховић игра у Лонг плеју, Кули Вавилонској, Камену за под главу, Дивљем месу. У Сарајеву је такође остварио значајан број филмских и телевизијских улога.
Када се вратио у Подгорицу остварио је запажене улоге у Црногорском народном позоришту у представама : Тигар, Хаппy Енд, Извањац, Монтенегрини, Обломов, Партy Тиме, Електра, Малограђани, Јаков грли трње, Отпад, Јонескоманија, Галеб, Полудела локомотива, Монтенегро Блуес, Сан о Светом Петру Цетињском, Данило, Вечера будала, Шћери моја, Бура, Учене Жене, Еквиноцијо, Буре Барута...
Сарађивао је са најбољим балканским филмским и позоришним редитеља и добитник је многобројних регионалних и интернационалних награда.
Првак је ЦНП-а и један од њихових најактивнијих глумаца. Глумио је у многим позориштима у региону, нека од њих су : Црногорско народно позориште, Народно позориште у Сарајеву, Атеље 212, Загребачко казалиште младих, Отворена сцена Обала Сарајево, Град театар, Еx понто Љубљана, Краљевско позориште Зетски Дом, Дом омладине Подгорица, Никшићко Позориште, Херцегновско Позориште и многа друга. Глумио је у преко 60 филмова и серија. Режирао је више пута награђивани кратки филм "Зле очи", као и представу "Свети Георгије убива аждаху" Душана Ковачевића. Живи и ради у Подгорици, има сина Петра који се такође бави глумом.
Филмографија[уреди | уреди извор]
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1980-е | |||
1988. | Забавни уторак | ||
1990-е | |||
1990. | Глуви барут | Зунзарин Партизан | |
1990. | Последњи валцер у Сарајеву | Михаило Пушара | |
1991. | Вирџина | Момак | |
1991. | Мој брат Алекса | Инспицијент | |
1991. | Празник у Сарајеву | Ћиза Џепарош | |
1991. | Човјек С | ||
1991. | Сарајевске приче | Тихи | |
1992. | Алекса Шантић (ТВ серија) | Инспицијент | |
1992. | Коју игру играш | ||
1993. | Рода | ||
1993. | Нападач | Рањеник | |
1993. | Електра | Хемон | |
1994. | Магареће године | Вјероучитељ | |
1997. | Рођени сјутра | Филип | |
1997. | Зле очи | Редитељ | |
1998. | Судбина једног разума | Исаило, слуга | |
1998. | Стршљен | Реџепи | |
1998. | Живана | Пуниша | |
1998. | Свирач (ТВ филм) | Кум Јован | |
1998. | Џандрљиви муж | Ерзерин | |
1998. | Досије 128 | Агент Удбе | |
1999. | Нож | Балија | |
1999. | У име оца и сина | Дилер | |
2000-е | |||
2000. | Горски вијенац | Вук Мићуновић | |
2001. | Суђење Ђенералу Вешовићу | Перута Вучинић | |
2001. | Пријемни испит | Кум | |
2004. | Таxи дриве | Таксиста | |
2005. | Позив (серија) | Хамед | |
2005. | Срце у бунару | Партизан | |
2005. | Гроф Монтенегро | Георгије | |
2008. | Дие роте Зора | Шумар Смољан | |
2008. | Малтешки крст | Малтешки витез | |
2009. | Код адвоката | Адвокат | |
2009. | Бараба | Валентино | |
2010-е | |||
2011. | Оче, лаку ноћ | Едуард Киш | |
2012. | Мора љубави | ||
2013. | Будва на пјену од мора | Боро Ковачевић | |
2014. | Атомски здесна | Марио | |
2014. | Варвари | Лукин Отац | |
2015. | Будва на пјену од мора | Боро | |
2016. | Игла испод прага | Ранко | |
2017. | Божићни устанак (ТВ серија) | Стево | |
2017. | Бисер Бојане | Шефкет | |
2017. | Искра | Петар | |
2018. | Пут | Славко | |
2018. | Бисер Бојане (ТВ серија) | Шефкет | |
2018. | Између дана и ноћи | Мешетар | |
2019. | Дојч кафе | Лабуд Зверотић | |
2019. | Ајвар | Психијатар | |
2019. | Рапл | Бос | |
2019. | Беса (ТВ серија) | Божо | |
2019. | Сенке над Балканом | Жмара | |
2019. | Жигосани у рекету | Ђоле ДБ-овац | |
2020-е | |||
2020. | Бисер Бојане (ТВ серија) | Шефкет | |
2020. | Јужни ветар (ТВ серија) | Мирко Радоњић | |
2020. | Мочвара (ТВ серија) | Раде Јанковић | |
2020. | Отац | Портир | |
2021. | Небеса | Шинтер | |
2021. | Кљун (ТВ серија) | Света Јовић Сурла | |
2021. | Луд, збуњен, нормалан | Идриз | |
2022. | Кључ | Деда | |
2022. | Траг дивљачи | Петар Дрецун | |
2023. | Јужни ветар: На граници | Мирко Радоњић | |
2023. | Посета (ТВ серија) | Радмановић | |
2023. | Деца зла | Звонко Пажин | |
2023. | Тунел (ТВ серија) | Лазар Тешић | |
2021-2024. | Дуг мору | Пуковник | |
2024. | Крунска 11 | Јоко | |
2024. | Буди Бог с нама | ||
2024. | Пукотина у леду | ||
2024. | Мраз | ||
2024. | Бијег до мора | Јаков |
Истакнуте улоге у позоришту[уреди | уреди извор]
- Млаз крви, Антонен Арто (рд. Милован Кораћ)
- Кула Вавилонска, Горан Стефановски - Тодор
- Дивље месо, Горан Стефановски - Херман Клаус
- Камен за под главу, Милица Новковић - Вучко Вучетић
- I смрт долази на Лемно, Велимир Лукић
- Лонг Плеј, Горан Стефановски (рд. Нада Кокотовић)
- Тетовирано позориште, Младен Матерић (рд. Младен Матерић) - Шеик
- Свети Георгије убива аждаху, Душан Ковачевић (рд. Мирко Влаховић) - Поручник Тасић
- Без трећега, Милан Беговић (рд. Мирко Влаховић) - Марко Барић
- Извањац, Игор Бојовић (рд. Јовица Павић) - Шкрњо
- Тигар, Мјуреј Шизгал (рд. Драшко Ђуровић) - Бен
- Хаппy Енд, Игор Бојовић (рд. Ивана Вујић) - Петар Божић
- Принцеза Ксенија од Црне Горе, Радмила Војводић (рд. Радмила Војводић) - Саво Вукмановић
- Лажни цар Шћепан Мали, Петар II Петровић Његош (рд. Дејан Мијач) - Војвода Вуксан
- Монтенегрини, Радмила Војводић (рд. Радмила Војводић) - С. Луперини
- Злочин и казна, Фјодор Достојевски (рд. Егон Савин) - Александар Григоријевич Замјотов
- Обломов, Иван Гончаров (рд. Егон Савин) - Андреј Иванович Штолц
- Комедија забуне, Вилијем Шекспир (рд. Јагош Марковић) - Егејон
- Из ничега у ништа, Стеван Копривица (рд. Горан Булајић) - Газда
- Електра, Данило Киш (рд. Егон Савин) - Зидар
- Партy Тиме, Харолд Пинтер (рд. Едуард Милер) - Лајонел, Ричи, Човек са тамним наочарама
- Малограђани, Максим Горки (рд. Паоло Мађели) - Шишкин
- Бура, Вилијем Шекспир (рд. Слободан Унковски) - Антонио, Војвода оод Милана
- Јонескоманија, Ежен Јонеско (рд. Едуард Милер) - Господин Смит
- Отпад, Љубомир Ђурковић (рд. Нико Горшич) - Јанко Маркошевић
- Пинокио, Карло Колоди (рд. Петар Пејаковић) - Стромболи
- Помилуј ме, грешнога господе, Фјодор Достојевски (рд. Горан Булајић) - Димитри Карамазов
- Легенда о постојању, Стеван Копривица (рд. Егон Савин)
- Галеб, Антон Чехов (рд. Паоло Мађели) - Петар Николајевич Сорин
- Полудјела локомотива, Станислав Виткијевич (рд. Едуард Милер) - Зигфрид Тенгиер, машиновођа
- Лажни Цар, Мирко Ковач (рд. Бранислав Мићуновић) - Андрија
- Монтенегро Блуес, Радмила Војводић (рд. Радмила Војводић) - Чудна фаца
- Трамвај звани жеља, Тенеси Вилијамс (рд. Желимир Орешковић) - Мич
- Јаков грли трње, Вељко Радовић (рд. Благота Ераковић) - Јаков Милојић
- Сан о Светом Петру Цетињском, Мирјана Дрљевић (рд. Бранислав Мићуновић) - Максим
- Сироти мали хрчки, Гордан Михић (рд. Горан Булајић) - Други Службеник
- Данило, Мирко Ковач (рд. Радмила Војводић) - Перо Томов Петровић
- Срчана кап, Мирко Ковач (рд. Благота Ераковић) - Гост
- Жабе, Грегор Стрниша (рд. Слободан Милатовић) - Луцифер
- Није човјек ко не умре, Велимир Стојановић (рд. Горан Булајић) - Душко
- Наш човјек (рд. Слађана Вујовић) - Ћиро Вагнер, Старији, Новинар, Туриста
- Вечера будала, Франсис Вебер (рд. Божидар Ђуровић) - Пјер Брошан
- Имитација живота, Мирјана Бобић Мојсиловић (рд. Лидија Дедовић) - Миливоје
- Праведници, Албер Ками (рд. Жељко Сошић) - Затвореник Фока
- Леда, Мирослав Крлежа (рд. Аница Томић) - Кланфар
- Четврта сестра, Јануш Гловацки (рд. Ана Вукотић) - Иван Павлович Пјетров
- Алегретто Албаниа, Стефан Чапаљику (рд. Идриз Ђокај) - Отац
- Зидари и бибилиотекари (рд.Ана Вукотић) - Иван Црнојевић
- Шћери Моја, Маја Тодоровић (рд. Ана Вукотић) - Књаз Никола I Петровић
- Бура, Вилијам Шекспир (рд. Дејан Пројковски) - Гонцало
- Учене жене, Молијер (рд. Јагош Марковић) - Кризал[3]
- Зимска Бајка, Вилијам Шекспир (рд. Дино Мустафић) - Антигон
- Еквиноцијо, Иво Војновић (рд. Ивица Кунчевић) - Слијепи Влахо
- Буре Барута, Дејан Дуковски (рд. Дејан Пројковски) - Димитрије
- Посјета, Фридрих Диренмат (рд. Александар Морфов) - Алфред Милер
- Омладина без Бога Еден фон Хорват (рд. Тара Манић) - Јулије Цезар
Истакнуте награде[уреди | уреди извор]
- Кристална ваза на Југословенском Фестивалу Драмских Аматера у Требињу
- Награда за најбољу главну мушку улогу ФДА Нова Варош
- Награда на Међународном Фестивалу Краткометражних Филмова у Београду за филм "Зле очи:
- Годишња награда УДУЦГ, за улоге у представама Монтенегрини и Злочин и казна, 1999.
- Годишње награде Црногорског народног позоришта
- Награда Општине Подгорица „19. децембар” за остварене резултате у позоришној дјелатности, 2005.
- Међународни фестивал глумца у Никшићу, награда „Гранд приx” за најбољу партнерску улогу (Сироти мали хрчки), 2007.
- Награда за партнерски однос на Фестивалу Црногорског театра, 2007.
- Плакета „Милош Шами” за допринос Херцегновској априлској позоришној свечаности (ХАПС), 2008.
- Награда 21.јул града Беране за допринос у култури, Општина Беране 2009.
- Гранд приx за најбољи партнерски однос на сцени, Међународни фестивал глумца у Никшићу 2009.
- Велика Награда Црногорског Народног Позоришта, 2016.[4]
- Гранд приx за најбољу главну мушку улогу, Међународни фестивал глумца у Никшићу, 2016.
- Награда за најбоље глумачко остварење у цјелини, Фестивал медитеранског театра Пургаторије, 2016.
- Награда Џони Хоџић за изузетан допринос у његовању и очувању поетске ријечи, 2017.
- Награда за најбољу главну мушку улогу за улогу Петра (Искра ред.Гојко Беркуљан), Мојковачке филмске јесени, 2017.
- Награда и статус првака драме, Црногорско Народно Позориште Подгорица
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Мирко Влаховић”. ЦНП. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „ПОРТРЕТ ГЛУМЦА МИРКА ВЛАХОВИЋА: Умјетност је једна велика исповијест”. МНЕ Магазин. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „Влаховић о представи у којој игра с оцем: На сцени браћа, у животу пријатељи”. Вијести. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „Беранац Мирко Влаховић добитник је Велике награде Црногорског народног позоришта”. еСпона. Архивирано из оригинала 16. 01. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Мирко Влаховић на сајту IMDb (језик: енглески)