Моцизам
Моцизам је настао из учења Мо Цеа (активан између 479-438. године пре наше ере) као једна од најутицајнијих школа током периода зараћених држава.[1]
Конфучије и његови следбеници увели су хуманистичке елементе у традиционалне појмове неба и владара неба, док Мо Це наглашава њихова духовна значења. Снажно се супротстављао конфучијевској употреби ритуала, музике и поезије као путева ка решавању човекових проблема, а критиковао је конфучијевце и због њиховог пренаглашавања улоге људскости као јединог пута ка смирењу и хармонији. Уместо тога, тврдио је да морални критеријуми за понашање и деловање морају лежати у просперитету и добробити које оно доноси. Љубав не мора да почиње са синовском побожношћу; уместо тога, она би требало да буде универзална, пружена подједнако свим породицама и државама. Да би практиковали овакву врсту љубави, Мо Це и његови следбеници путовали су од једне до друге државе како би одговорили краљеве од ратовања и саветовали слабе државе како себе да одбране. После периода великог утицаја, моцизам је брзо пропадао и учење је после III века пре наше ере постало непознато.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Моцизам, Кембриџова илустрована историја религије (пп. 117), Стyлос, Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
