Модафинил
 | |
 | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Продајно име | Modiodal, Provigil, Sparlon |
| Drugs.com | Монографија |
| Начин примене | Орално |
| Фармакокинетички подаци | |
| Полувреме елиминације | 23-215 сати |
| Излучивање | Главни начин елиминације је метаболизам (~90%) |
| Идентификатори | |
| CAS број | 68693-11-8  |
| ATC код | N06BA07 (WHO) |
| PubChem | CID 4236 |
| DrugBank | DB00745 |
| ChemSpider | 4088 |
| ChEMBL | CHEMBL1373 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C15H15NO2S |
| Моларна маса | 273,350 |
| |
| |
| Физички подаци | |
| Тачка топљења | 164—166 °C (327—331 °F) |
Модафинил је органско једињење, које садржи 15 атома угљеника и има молекулску масу од 273,350 Da.[1][2][3][4]
Osobine[уреди | уреди извор]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 2 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 5 |
| Particioni koeficijent[5] (ALogP) | 1,7 |
| Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) | -4,3 |
| Поларна површина[7] (PSA, Å2) | 79,4 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Lindsay SE, Gudelsky GA, Heaton PC: Use of modafinil for the treatment of attention deficit/hyperactivity disorder. Ann Pharmacother. 2006 Oct;40(10):1829-33. Epub 2006 Sep 5. PMID 16954326
- ^ Ishizuka T, Sakamoto Y, Sakurai T, Yamatodani A: Modafinil increases histamine release in the anterior hypothalamus of rats. Neurosci Lett. 2003 Mar 20;339(2):143-6. PMID 12614915
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
