Морски неогени спруд на Калемегдану
Профил морског неогеног спруда се налази у Београду, јужно од ушћа Саве у Дунав. То је најсевернији огранак брдовите Шумадије, а завршава се стрмим странама на обалама Саве и Дунава. Године 1969. овај профил је стављен под заштиту државе као споменик природе.[1]
Слојеви ових профила су јасно уочљиви код Зоолошког врта града Београда и испод Победника. Ови профили Калемегдана[2] са Београдском тврђавом чине нераздвојиву целину и представљају симбол града и његове историје.
Геолошка структура[уреди | уреди извор]
Значај овог профила је у томе што омогућава сагледавање комплексне геолошке структуре на месту где је изграђен Београд. Откривени миоценски седименти граде уздигнуће настало кретањем слојева под утицајем радијалних тектонских покрета, а овај локалитет представља најстарији стадијум у историји некадашњег Панонског мора.[3] У самом центру Калемегданског узвишења налазе се седименти пешчара где је пронађено више од 50 врста фосила мекушаца. Преко њих таложени су каснији слојеви спруда, лајтовачки кречњак и лајтовачки карбонатни пешчар.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Споменик природе”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 13. 01. 2017.
- ^ „Калемегдан”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 13. 01. 2017.
- ^ „Геолошко наслеђе – споменици природе”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 13. 1. 2017.
- ^ „“Тхе Профиле оф тхе Марине Неогене Сандбанк ин Калемегдан””. Данубе виртуал мусеум. Архивирано из оригинала 09. 10. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2017.