Мудрост (будизам)

С Википедије, слободне енциклопедије
Дио серије о
будизму
Пракса

У будизму, мудрост (санскрит: прајñā, пали: паññā) је кључни чинилац ослобођења ума. Тек увидом, знањем, мудрошћу у стању смо да потпуно искоренимо нечистоће у уму и зауставимо сваку даљу патњу узроковане незнањем.[1]

Пошто све нечистоће настају из незнања, ум се чисти развојем мудрости. Међутим, мудрост настаје само у прочишћеном уму, па прво морамо створити места за њу.[2] Ослобађање од предрасуда и унапред формираних идеја, развијање свесности, као и ум који није претрпан, већ смирен, помаже у развоју мудрости.[3]

Мудрост се понекад одређује као способност доношења разборитих одлука и извлачења тачних закључака, заснованих на искуству и знању.[3]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Прађна

Прађна или пана (санскрит: прајñā, пали: паññā; из сскт корена ђна - зна) је појам индијске филозофије који значи "пра знање", мудрост, односно спознају у дубљем смислу, спознају основних чињеница света.[4] У том смислу је у њу укључено и обично знање (ђнана), којој може бити и синоним.[4]

Будино учење[уреди | уреди извор]

Својства мудрости[уреди | уреди извор]

Буда разним поређењима покушава да дочара шта подразумева под мудрошћу. Тако њен значај превазилази чак и значај који за нас има Сунце:

Постоје четири врсте светлости. Светлост Месеца, светлост Сунца, светлост ватре и светлост мудрости. Од те четири врсте светлости, најбоља је светлост мудрости.[5]

— Буда

Мудрост мора имати аналитички квалитет, који Буда пореди са оштрицом ножа: као што нож одваја кожу од меса, тако и мудрост треба да одваја добро од лошег, корисно од штетног.[1]

Мудар човек зна начин да разлучи добро од лошег у вези и са унутрашњим и са спољашњим светом.[6]

Карактеристика мудраца је и увиђање истине, што је искључиво плод индивидуалног напора:

Ако неки човјек тврди: ‘То је моје увјерење', а изјава му је досљедна истини, из тога још не слиједи једностран закључак само је ово истина, а све је остало заблуда', јер истину увиђају само мудраци, и то сваки појединачно, сам за себе.[7]

Насупрот мудрацу, Буда ставља незналицу, који је пун страхова:

Који год страхови да настану, сви они настају у незналици, не у мудром човеку.[8]

Према Будиним речима, наспрам губитка мудрости, сваки губитак незнатан:

Губитак сродника јесте незнатан губитак. Од свих губитака, највећи је губитак мудрости.[9]

Развој мудрости[уреди | уреди извор]

Попут осталих вештина, мудрост се развија поступно, упорним радом:

Постепено, мало по мало, повремено, као што ковач прочишћава сребро, тако и мудрац треба одстранити мане из самога себе.[10]

Буда наводи четири ствари које воде развоју мудрости:

Четири ствари воде ка расту мудрости. Дружење са честитим људима, слушање о дарми, помно разматрање ствари и поступање у складу са дармом.[11]

На другом месту, Буда наводи осам услова за развој мудрости. Први чине искусан учитељ и ученик који има осећај поштовања према учитељу, али и према себи. Други представља знатижеља ученикова, жеља за учењем и отвореност ума. Трећи чини живот у осами, телом и умом. Четврти услов је врлина као основ мудрости: без моралног живљења стицање мудрости је немогуће.[12]

Мудрост се прочишћује врлином, а врлина се прочишћује мудрошћу. Где постоји једно, ту је и друго. Честита особа поседује мудрост, а мудра особа поседује честитост. Оваква комбинација врлине и мудрости назива се највишом ствари на свету.[3]

— Буда

Стога, за мудрог човека је потребно да избегава разврат:

Мудар човек треба да избегава разврат као што би избегавао и да упадне у рупу пуну ужареног угља. Ако није у стању да одржава целибат, не би барем требало да одлази туђој жени.[13]

Пети услов за развој мудрости је добро познавање учења, стечено подуком и сопственим истраживањем. Шести услов чини претакање наученог у искуство кроз примену и медитацију, а седми потпуно одустајање од бављења неважним стварима и концентрисање на сâмо учење. Последњи услов је пракса којом се директно стиче увид у природу ствари.[12]

Будистичке теорије[уреди | уреди извор]

Буда

Схватање Сенг-Чаоа[уреди | уреди извор]

У огледу под насловом „О мудрости, која није знање“, Сенг-чао описује прађну као мудрачко знање, али вели да то није право знање. Јер спознаја једне ствари састоји се у одабирању једног својства те ствари и узимању тог својства за предмет спознаје. Међутим, мудрачка спознаја се састоји у спознаји оног што се зове небиће (wу), а то „превазилази облике и одлике“ и нема својстава, те никад не може бити предмет спознаје.[14] Спознати небиће значи бити с њиме сједињен. Ово стање поистовећености са небићем зове се нирвана. Нирвана и прађна два су вида једног истог стања ствари.[14] Као што нирвана није нешто што ваља спознати, тако је мудрост спознаја која није спознаја (Цхао Лун, гл. 3).

Три врсте мудрости[уреди | уреди извор]

У коментарима Пали канона се истичу три врсте мудрости. Прва настаје на основу слушања мудрих (сутта-маyа паññā). У Будино време нема књига, а записивање учења се сматра деградацијом, тако да се мишљење преносило усмено. Потом треба да размисли о томе што је чуо, да анализира и процени какве импликације има по његов живот. Тиме се формира друга врста мудрости, рођена из дубоког промишљања (ћинта­-маyа паññā). То је зачетак исправног гледишта, и на тој тачки почињемо да развијамо и друге врлине племенитог осмоструког пута. На крају, када довољно ојачају, те врлине ће утицати на неговање ума, што као резултат доноси мудрост на основу искуства (бхавана-маyа паññā). То је продорна мудрост или увид који доноси пробуђење.[15]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ју-Лан, Фунг (1977). Историја кинеске филозофије. Београд: НОЛИТ. 
  • Ивековић, Рада (1977). Рана будистичка мисао. Сарајево: ИП Веселин Маслеша. 
  • Ковачевић, Бранислав (2014). Овако сам чуо: Будино учење на основу извора у Пали канону. Нови Сад–Београд. 

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ковачевић 2014, стр. 266.
  2. ^ Бхиккху Бодхи, Прочишћење ума
  3. ^ а б в Будизам од А до Ж
  4. ^ а б Рада Ивековић, Рана будистичка мисао ), Библиотека Логос, ИП Веселин Маслеша, Сарајево. 1977. пп. 131-152
  5. ^ Ковачевић 2014, стр. 278.
  6. ^ „Говор аскети Сабхиyи”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 21. 08. 2015. 
  7. ^ „Чедомил Вељачић, НЕКОЛИКО СПОРНИХ ТЕМА У БУДДХИНУ СТАВУ ПРЕМА РЕЛИГИЈИ”. Архивирано из оригинала 14. 06. 2012. г. Приступљено 21. 08. 2015. 
  8. ^ „Будала”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 21. 08. 2015. 
  9. ^ „Добри пријатељи”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 21. 08. 2015. 
  10. ^ „Пут исправности”. Архивирано из оригинала 18. 07. 2011. г. Приступљено 21. 08. 2015. 
  11. ^ Апаттибхаyа вагго[мртва веза]
  12. ^ а б Ковачевић 2014, стр. 266–267.
  13. ^ „Говор Дхаммики”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 21. 08. 2015. 
  14. ^ а б Фунг Ју-Лан, Историја кинеске филозофије ), НОЛИТ, Београд. 1977. пп. 271-285
  15. ^ Ковачевић 2014, стр. 199–200.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mudrost_(budizam)&oldid=26763559”