Пређи на садржај

Мускарин

С Википедије, слободне енциклопедије
Мускарин
Цхемицал струцтуре оф мусцарине
Називи
IUPAC назив
2,5-anhydro-1,4,6-trideoxy-6-(trimethylammonio)-D-ribo-hexitol
Други називи
L-(+)-мусцарине, мусцарин, (2С,4Р,5С)-(4-хyдроxy-5-метхyл-тетрахyдрофуран-2-yлметхyл)-триметхyл-аммониум
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ECHA InfoCard 100.005.541
  • O[C@@H]1C[C@@H](C[N+](C)(C)C)O[C@H]1C
Својства
C9H20NO2+
Моларна маса 174,26 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије
Amanita muscaria

Мускарин, L-(+)-мускарин, је природни производ нађен у појединим печуркама, посебно у врстама Inocybe и Clitocybe, као и у смртоносној C. dealbata. Ово једињење је први пут изоловано из Amanita muscaria 1869. То је била прва парасимпатомиметска супстанца икад студирана. Она узрокује снажну активацију периферног парасимпатетичког нервног система што може да доведе до конвулзија и смрти.

Мусцарине је кватернарни амин, из ког разлога се у мањој мери апсорбује уз гастроинтестиналног тракта у поређењу са терцијарним аминима. Ово једињење не прелази крвно-мождану баријеру.[1]

Мускарин опонаша дејство неуротрансмитера ацетилхолина на мускаринским ацетилхолинским рецепторима. Ти рецепторима је дата име по мускарину.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Паппано Ацхиллес Ј (2006). „Цхаптер 7. Цхолиноцептор-Ацтиватинг & Цхолинестерасе-Инхибитинг Другс”. Ур.: Катзунг, Бертрам Г. Басиц анд цлиницал пхармацологy. Неw Yорк: МцГраw-Хилл Медицал Публисхинг Дивисион. ISBN 0-07-145153-6. Архивирано из оригинала 10. 09. 2009. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]