N-Acetilneuraminska kiselina

N-Ацетилнеураминска киселина
Називи
	IUPAC назив 5-(acetilamino)-3,5-dideoksi-D-glicero-α-D-galakto-non-2-ulopiranozonska kiselina
Идентификација
CAS број	131-48-6 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:61599 ;
ChemSpider	392681 ;
ECHA InfoCard	100.004.568
МеСХ	Н-Ацетyлнеураминиц+Ацид
PubChem C ID	439197;
	SMILES OC(=O)[C@@]1(O)C[C@H](O)[C@@H](NC(C)=O)[C@@H](O1)[C@H](O)[C@H](O)CO; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C11H19NO9
Моларна маса	309,273 g/mol
Агрегатно стање	Бели кристални прах
Тачка топљења	186 °C (razlaže se)
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

N-Ацетилнеураминска киселина (Neu5Ac или NANA) је предоминантна сијалинска киселина у ћелијама сисара.

Овај негативно наелектрисани остатак је присутан у комплексним гликанима на муцинима и гликопротеинима присутним на ћелијским мембранама. Neu5Ac остаци су такође присутни у гликолипидима, попут ганглиозида, кључној компоненти неуронских мембрана присутних у мозгу.

Поред учешћа у спречавању инфекција (слуз везана за слузокожне мембране — уста, носа, ГИ, респираторног тракта), Neu5Ac делује као рецептор за инфлуенза вирус. Он омобућава везивање за слузне ћелије путем хемаглутинина (рани ступањ задобијања инфекције инфлуенза вирусом).

Neu5Ac у биологији бактеријских патогена[уреди | уреди извор]

Neu5Ac је такође важан у биологији чланова патогених бактерија^[3]^[4] које га користе било као нутријент, или га активирају и постављају на површину ћелије.^[3] Бактерије су током еволуције развиле транспортере за Neu5Ac, који им омогућавају његов унос из околине. Бројни траспортери су познати уклучујући NanT протеин из Escherichia coli,^[5] SiaPQM TRAP транспортер из Haemophilus influenze^[6] и SatABCD ABC транспортер из Haemophilus ducreyi.^[7]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б Севери Е, Хоод ДW, Тхомас ГХ (2007). „Сиалиц ацид утилизатион бy бацтериал патхогенс”. Мицробиологy. 153 (9): 2817—2822. ПМИД 17768226.
^ Вимр ЕР, Каливода КА, Десзо ЕЛ, Стеенберген СМ (2004). „Диверситy оф мицробиал сиалиц ацид метаболисм.”. Мицробиол Мол Биол Рев. 68 (1): 132—153. ПМИД 15007099.
^ Вимр ЕР, Троy ФА (1985). „Идентифицатион оф ан индуцибле цатаболиц сyстем фор сиалиц ацидс (нан) ин Есцхерицхиа цоли”. Ј. Бацтериол. 164 (2): 845—853. ПМИД 3902799.
^ Севери Е, Рандле Г, Кивлин П, Wхитфиелд К, Yоунг Р, Моxон Р, Келлy D, Хоод D, Тхомас ГХ (2005). „Сиалиц ацид транспорт ин Хаемопхилус инфлуензае ис ессентиал фор липополyсаццхариде сиалyлатион анд серум ресистанце анд ис депендент он а новел трипартите АТП-индепендент перипласмиц транспортер”. Мол. Мицробиол. 58 (4): 1173—1185. ПМИД 16262798. дои:10.1111/ј.1365-2958.2005.04901.x.
^ Пост ДМ, Мунгур Р, Гибсон БW, Мунсон РС Јр (2005). „Идентифицатион оф а новел сиалиц ацид транспортер ин Хаемопхилус дуцреyи.”. Инфецт Иммун. 73 (10): 6727—35. ПМИД 16177350.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[Severi2006-3] а ^б Севери Е, Хоод ДW, Тхомас ГХ (2007). „Сиалиц ацид утилизатион бy бацтериал патхогенс”. Мицробиологy. 153 (9): 2817—2822. ПМИД 17768226.

[Vimr2004-4] Вимр ЕР, Каливода КА, Десзо ЕЛ, Стеенберген СМ (2004). „Диверситy оф мицробиал сиалиц ацид метаболисм.”. Мицробиол Мол Биол Рев. 68 (1): 132—153. ПМИД 15007099.

[Vimr1985-5] Вимр ЕР, Троy ФА (1985). „Идентифицатион оф ан индуцибле цатаболиц сyстем фор сиалиц ацидс (нан) ин Есцхерицхиа цоли”. Ј. Бацтериол. 164 (2): 845—853. ПМИД 3902799.

[Severi2005-6] Севери Е, Рандле Г, Кивлин П, Wхитфиелд К, Yоунг Р, Моxон Р, Келлy D, Хоод D, Тхомас ГХ (2005). „Сиалиц ацид транспорт ин Хаемопхилус инфлуензае ис ессентиал фор липополyсаццхариде сиалyлатион анд серум ресистанце анд ис депендент он а новел трипартите АТП-индепендент перипласмиц транспортер”. Мол. Мицробиол. 58 (4): 1173—1185. ПМИД 16262798. дои:10.1111/ј.1365-2958.2005.04901.x.

[Post2005-7] Пост ДМ, Мунгур Р, Гибсон БW, Мунсон РС Јр (2005). „Идентифицатион оф а новел сиалиц ацид транспортер ин Хаемопхилус дуцреyи.”. Инфецт Иммун. 73 (10): 6727—35. ПМИД 16177350.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]