НМДА рецептор

С Википедије, слободне енциклопедије
NMDA
Глутаминска киселина
Стилизовани опис НМДАР активације. Глутамат и глицин су у својим местима везивања. Алостерна места која би узроковала инхибицију рецептора нису заузета. За активацију рецептора неопходно је везивање два молекула глутамата или аспартата и два глицина.[1]

NMDA рецептор (NMDAR) је глутаматни рецептор који омогућава предоминантни молекулски механизам контроле синаптичке пластичности и меморијских функција.[2]

NMDAR је специфичан тип јонотропног глутаматног рецептора. NMDA (N-метил-D-аспартат) је селективни агонист који се везује за NMDA рецепторе, а не за друге глутаматне рецепторе. Активација NMDA рецептора резултује у отварању јонског канала који је неселективан за катјонне са равнотежним потенцијалом близо 0 mV. Јединствена особина NMDA рецептора је његова од напона зависна активација која је резултат блокирања јонског канала екстрацелуларним Mg2+ јонима. Ово омогућава проток Na+ и малих количина Ca2+ јона у ћелију, и K+ из ћелије, на од напона завистан начин.[3][4][5][6]

Сматра се да је калцијумски флукс кроз НМДАР критичан у регулисану синаптичке пластичности, ћелијског механизма за учење и меморију. NMDA рецептор је особен на два начина: прво он је лигандом и напонски контролисан; друго, неопходна је коактивација са са два лиганда: глутаматом и глицином[7].

Структура[уреди | уреди извор]

NMDA рецептор формира хетеротетрамер са две NR1 и две НР2 подјединице. Оне се такође називају глутамат везујућим подјединицама NMDA рецептора, или GluN. Постоје две обавезне NR1 подјединице и две регионално локализоване NR2 подјединице. Сродна генска фамилија NR3 A и B подјединица има инхибиторно дејство на рецепторску активност. Вишеструке рецепторске изоформе са дистинктним можданим дистрибуцијама и функционалним особинама се јављају путем селективног сплајсовања NR1 транскрипата и диференцијалног изражавања NR2 подјединица.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лаубе Б, Хираи Х, Стургесс M, Бетз Х, Кухсе Ј (1997). „Молецулар детерминантс оф антагонистс дисцриминатион бy НМДА рецептор субунитс: Аналyсис оф тхе глутамате биндинг сите он тхе НР2Б субунит”. Неурон. 18 (3): 493—503. ПМИД 9115742. дои:10.1016/С0896-6273(00)81249-0. 
  2. ^ Clinical Implications of Basic Research: Memory and the NMDA receptors, Fei Li and Joe Z. Tsien, N Engl J Med, 361:302, July 16, 2009
  3. ^ Дингледине Р, Боргес К, Боwие D, Траyнелис СФ (1999). „Тхе глутамате рецептор ион цханнелс”. Пхармацол. Рев. 51 (1): 7—61. ПМИД 10049997. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 24. 01. 2012. 
  4. ^ Лиу Y, Зханг Ј (2000). „Рецент девелопмент ин НМДА рецепторс”. Цхин. Мед. Ј. 113 (10): 948—56. ПМИД 11775847. Архивирано из оригинала 27. 04. 2014. г. Приступљено 24. 01. 2012. 
  5. ^ Цулл-Цандy С, Брицклеy С, Фаррант M (2001). „НМДА рецептор субунитс: диверситy, девелопмент анд дисеасе”. Цурр. Опин. Неуробиол. 11 (3): 327—35. ПМИД 11399431. дои:10.1016/С0959-4388(00)00215-4. 
  6. ^ Паолетти П, Неyтон Ј (2007). „НМДА рецептор субунитс: фунцтион анд пхармацологy”. Цурр Опин Пхармацол. 7 (1): 39—47. ПМИД 17088105. дои:10.1016/ј.цопх.2006.08.011. 
  7. ^ Клецкнер НW, Дингледине Р (1988). „Реqуиремент фор глyцине ин ацтиватион оф НМДА-рецепторс еxпрессед ин Xенопус ооцyтес.”. Сциенце. 241 (4867): 835—837. ПМИД 2841759. дои:10.1126/сциенце.2841759. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]