Начин примене лека
Начин примене у фармакологији и токсикологија је начин на који се лек, течност, отров, или друга супстанца уноси у тело.[1]
Класификација[уреди | уреди извор]
Начини примене се обично класификују по месту примене (или излагања). Правац или курс који активна супстанца узима од места примене до места где остварује своје дејство је обично ствар фармакокинетике (завистан је од процеса апсорпције, дистрибуције, и елиминације лекова). Упркос томе, сам начин, посебно трансдермални или трансмукозни путеви, се обично називају начином примене лека. Локација циљног места активне супстанце је обично у домену фармакодинамике (односи се на физиолошка дејства лекова[2]). Постоји и класификација начина примене којој се раздвајају лекови по томе да ли је њихово дејство локално (ин "топичка" администрација) или системско (у „ентералној“ или „парентералној“ администрацији).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ TheFreeDictionary.com > route of administration Citing: Jonas: Mosby's Dictionary of Complementary and Alternative Medicine. 2005, Elsevier.
- ^ Леес П, Цуннингхам ФМ, Еллиотт Ј (2004). „Принциплес оф пхармацодyнамицс анд тхеир апплицатионс ин ветеринарy пхармацологy”. Ј. Вет. Пхармацол. Тхер. 27 (6): 397—414. ПМИД 15601436. дои:10.1111/ј.1365-2885.2004.00620.x.