Пређи на садржај

Национална парламентарна библиотека Јапана

С Википедије, слободне енциклопедије

Национална парламентарна библиотека (НДЛ)
јап. 国立国会図書館
(Кокуритсу Коккаи Тосхокан)
Токијска главна библиотека Националне парламентарне библиотеке
Оснивање1948. год. (пре 76 година) (1948)
ЛокацијаТокио, Кјото
Јапан
Координате35° 40′ 42″ С; 139° 44′ 39″ И / 35.678333° С; 139.744167° И / 35.678333; 139.744167
ВрстаНационална библиотека, Парламентарна библиотека
Обим41.881.649 ставки (март 2016)[1]
Члановичланови парламента (722: фиксни чланови од фебруара 2009) и општа јавност
ДиректорСавако Хању (2016)[2]
Запослени908
Веб-сајтwww.ndl.go.jp/,%20www.ndl.go.jp/en/,%20www.ndl.go.jp/zh/,%20www.ndl.go.jp/ko/
Кансај-кан Националне парламентарне библиотеке

Национална парламентарна библиотека (енгл. National Diet Library, NDL) (国立国会図書館, Кокуритсу Коккаи Тосхокан) је национална библиотека Јапана и једна је од највећих библиотека на свету. Она је основана 1948. године у сврху пружања помоћи члановима Националног парламента Јапана (国会, Коккаи) у истраживању питања јавне политике. По сврси и обиму библиотека је слична Конгресној библиотеци Сједињених Држава.

Национална парламентарна библиотека (НДЛ) састоји се од два главна објекта у Токију и Кјоту и неколико других огранака библиотеке широм Јапана.

Историја[уреди | уреди извор]

Национална парламентарна библиотека је наследница је три засебне библиотеке: Библиотеке племићког дома, Библиотеке Представничког дома, обе од којих су основане стварањем јапанског Царског парламента 1890; и Царске библиотеке која је основана 1872. године у надлежности Министарства просвете.

Парламентарна моћ у предратном Јапану била је ограничена, и њене потребе за информацијама су биле „сразмерно мале”. Првобитне парламентарне библиотеке „никада нису развиле ни збирке ни услуге које би их могле учинити виталним додацима истински одговорних законодавних активности”. Штавише, до јапанског пораза извршна власт је контролисала све политичке документе, лишавајући народ и парламент приступа виталним информацијама. Америчке окупационе снаге под вођством генерала Дагласа Макартура сматрале су реформу система националних библиотека важним делом демократизације Јапана након пораза у Другом светском рату.

Године 1946, свака кућа парламента формирала је свој Стални одбор Националне парламентарне библиотеке. Хани Горо, марксистичка историчар који је током рата била затворен због мисаоних злочина и који је након рата изабран у Дом одборника (наследник укинутог Племићког дома), предводио је реформске напоре. Хани је ново тело осмислио као „истовремено цитаделу народног суверенитета” и као средство за остваривање „мирне револуције”. Окупациони службеници одговорни за надгледање реформи библиотека известили су да, иако је окупација била катализатор промена, локална иницијатива је претходила окупацији, а успешне реформе су настале захваљујући посвећеним Јапанцима попут Ханија.

Национална парламентарна библиотека отворена је у јуну 1948. године у данашњој палати Акасака (бивша засебној палати Акасака) са почетном колекцијом од 100.000 томова. Први библиотекар парламентарне библиотеке био је политичар Токујиро Канамори.[3] Филозоф Масаказу Накај био је први потпредседник библиотеке.[3] Године 1949. НДЛ се спојила са Националном библиотеком (претходно званом Империална библиотека) и постала је једина национална библиотека у Јапану. У то време колекција је добила додатних милион томова који су раније били смештени у бившој Националној библиотеци у Уену.

Главна колекција[уреди | уреди извор]

Национална парламентарна библиотека
Главна зграда у Токију

Као национална библиотека Јапана, НДЛ прикупља примерке свих публикација објављених у Јапану. Штавише, будући да НДЛ служи као истраживачка библиотека за чланове парламента, њихово особље и ширу јавност, она одржава обимну колекцију материјала објављених на страним језицима о широком спектру тема.

Важне специјалне колекције[уреди | уреди извор]

НДЛ такође има осам главних специјализованих колекција: Модерна политичка и уставна историја; Материјали о послератној окупацији Јапана; Закони и прелиминарни записи; Наука и технологија; Мапе; Музика; Стране књиге о Јапану; и Ретке књиге.

Савремена политичка и уставна историја[уреди | уреди извор]

Збирка модерне политичке и уставне историје садржи око 300.000 предмета који се односе на јапанску политичку и правну модернизацију у 19. веку, укључујући оригиналне архиве важних јапанских државника из друге половине 19. и почетка 20. века, као што су Ито Хиробуми, Ивакура Томоми, Сањо Санетоми, Муцу Мунемицу, Тераучи Масатаке и друге утицајне личности из периода Меиђи (1868–1912) и Таишо (1912–1926).

Материјали који се тичу послератне окупације Јапана[уреди | уреди извор]

НДЛ има обимну колекцију микроформи од око 30 милиона страница докумената који се односе на окупацију Јапана након Другог светског рата. Ова колекција укључује документе које су припремили Генералштаб (ГХК) и врховни командант савезничких сила (СЦАП), Далекоисточна комисија (ФЕЦ) и Амерички тим за стратешко бомбардирање. (Оригинали ових докумената су у поседу Националног архива Сједињених Држава.)

Закони и прелиминарни записи[уреди | уреди извор]

Збирка закона и прелиминарних записа састоји се од око 170.000 јапанских и 200.000 докумената на страним језицима који се тичу протокола Националног парламента и законодавства око 70 страних држава, те службених гласила, статута, судских мишљења и међународних уговора који се односе на око 150 страних земаља.

Наука и технологија[уреди | уреди извор]

НДЛ одржава колекцију од око 530.000 књига и брошура и 2 милиона микроформи који обухватају разне науке. Ови материјали укључују, између осталог, стране докторске дисертације из разних области науке, зборнике радова и извештаје академских друштава, каталоге техничких стандарда итд.

Мапе[уреди | уреди извор]

НДЛ има колекцију од приближно 440.000 мапа Јапана и других земаља, укључујући топографске, геолошке и хидролошке карте, и карте које датирају из раног Меиђи периода (1868–1912) и топографске мапе страних земаља.

Музика[уреди | уреди извор]

НДЛ прикупља све фонографске снимке направљене у Јапану и тренутно поседује колекцију која садржи 300.000 винилних плоча и 200.000 компакт дискова.

Стране књиге о Јапану[уреди | уреди извор]

Следећи традицију коју је успоставила Царска библиотека, НДЛ прикупља материјал о Јапану на страном језику, укључујући ретке и древне документе, попут извештаја европских мисионара који су посетили Јапан у 16. веку.

Конфучијеви аналекти у колекцији Националне парламентарне библиотеке имају задњи лист са Нобукатиним белешкама о провенијенцији аутограма датираним у новембру 16. године ере Тенмон (1547) и јасно су одштампани; стога се сматра да је ово ретко прво издање. Раскошна корица од Нишијинског броката стављена је на књигу у Едо периоду.

Кансај-Кан[уреди | уреди извор]

Кансај-кан (Кансај библиотека), које је отворена у префектури Кјото 2002. године, друга је НДЛ локација.

НДЛ је Кансај-кану пренео следеће колекције: већина западних часописа; књиге и други материјали на азијским језицима који нису јапански; одређени научни и технолошки материјали (технички извештаји, радови страних академских друштава, каталози јапанских и страних техничких стандарда, стране докторске дисертације и зборници конференција на западним језицима); извештаји о научним истраживањима састављени у оквиру грантова Министарства просвете, културе, спорта, науке и технологије; Јапанске докторске дисертације; и књиге на тракама.[4]

Онлајн ресурси Националне парламентарне библиотеке[уреди | уреди извор]

Национална парламентарна библиотека је последњих година саставила детаљну веб страницу на јапанском[5] и енглеском језику.[6] Њене мрежне базе података састоје се од онлајн каталога јавног приступа Националне парламентарне библиотеке (НДЛ-ОПАЦ), дигиталних колекција Националне парламентарне библиотеке и записника Царског парламента и Националног парламента.

Онлајн каталог јавног приступа Националне парламентарне библиотеке (НДЛ-ОПАЦ)[уреди | уреди извор]

НДЛ пружа онлајн каталог јавног приступа (ОПАЦ), помоћу којег корисници могу претраживати целокупну колекцију НДЛ-а било где у свету, било на енглеском[7] или на јапанском.[8] Користећи ОПАЦ за идентификацију извора и каталошких бројева, инострани корисници могу добити одређене материјале из НДЛ-а путем међубиблиотечке позајмице.[9] Поред тога, НДЛ пружа услуге репродукције засноване на накнадама за научнике са пребивалиштем у иностранству.[10] Према подацима из јуна 2017. планирано је да се НДЛ-ОПАЦ оконча крајем децембра 2017. и да се покрене нови сервис за онлајн услуге.[11]

Дигиталне колекције Националне парламентарне библиотеке[уреди | уреди извор]

НДЛ Дигиталне колекције пружају разне онлајн материјале попут ретких књига, аудио-визуелних материјала и материјала чија су ауторска права истекла. Садржаји Дигиталне библиотеке из меиђи ере и база података слика ретких књига сада су доступни на НДЛ дигиталним колекцијама. НДЛ дигитализовани садржај преименован је у НДЛ Дигиталне колекције 2014. године.[12][13]

Дигитална библиотека из меиђи ере[уреди | уреди извор]

Једна од најважнијих карактеристика веб локације НДЛ-а је Дигитална библиотека меиђи ере (近代デジタルライブラリー, Киндаи дејитару раибурарии, лит. Рецент Аге Дигитал Либрарy).[14] Дигитална библиотека је дигитални потомак Марузен меиђи микрофилма, и производ амбициозног пројекта микрофилмовања целокупне колекције књига НДЛ-а из меиђи ере, колекције од око 60.000 томова. Дигитална библиотека садржи стварне слике ових дела, које су подељене у десет главних категорија на основу Јапанске децималне класификације (НДЦ): (0) опште (総記, сōки); (1) филозофија (哲学, тетсугаку); (2) историја (歴史, рекисхи); (3) друштвене науке (社会科学, схакаи кагаку); (4) природне науке (自然科学, схизен кагаку); (5) инжењерство и производња (工学・工業, кōгаку/кōгyō); (6) индустрија (産業, сангyō); (7) уметност и атлетика (芸術・体育, геијутсу/таиику); (8) језик (語学, гогаку); и (9) књижевност (文学, бунгаку). Слике нису кодиране, тако да претраживање текста није могуће; међутим, могућа су претраживања наслова, аутора, издавача, предмета и садржаја дела на јапанском језику у бази података. Периодична издања из меиђи периода нису укључена у ову колекцију. Дигитална библиотека из меиђи ере спојена је у НДЛ дигиталне колекције 2015.[13]

База података слика ретких књига[уреди | уреди извор]

Веб локација НДЛ-а садржи и Базу података слика ретких књига (貴重書画像データベース, кицхōсхо газō дēтабēсу), која је колекција дигиталних слика из 37.000 илустрованих књига објављених пре периода Едо. У овој бази података могуће су претраге на јапанском језику према наслову, аутору и позивном броју.[15] База података о ретким књигама интегрисана је у дигитализовани садржај НДЛ-а (сада НДЛ дигиталне колекције) 2012. године.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Натионал Диет Либрарy Статистицс”. 2017. Приступљено 9. 9. 2017. 
  2. ^ „Саwако Ханyу аппоинтед неw Либрариан оф тхе Натионал Диет Либрарy”. Натионал Диет Либрарy. Архивирано из оригинала 31. 07. 2016. г. Приступљено 2016-12-12. 
  3. ^ а б „Кокуритсу Коккаи Тосхокан схōсхи” (на језику: Јапанесе). Кокуритсу Коккаи Тосхокан. Архивирано из оригинала 16. 1. 2011. г. Приступљено 13. 1. 2011. 
  4. ^ „Кансаи-кан оф тхе Натионал Диет Либрарy｜Натионал Диет Либрарy”. 
  5. ^ „国立国会図書館―Натионал Диет Либрарy”. 
  6. ^ „Натионал Диет Либрарy”. 
  7. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2009-12-11. г. Приступљено 2009-12-11. 
  8. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2002-10-02. г. Приступљено 2002-10-02. 
  9. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2005-11-19. г. Приступљено 2005-09-27. 
  10. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2005-11-14. г. Приступљено 2005-09-27. 
  11. ^ „НДЛ то Имплемент а Неw Сеарцх Сyстем ин Јануарy 2018”. Натионал Диет Либрарy. Архивирано из оригинала 2017-12-13. г. Приступљено 2017-12-13. 
  12. ^ „Абоут тхе Натионал Диет Либрарy Дигитал Цоллецтионс”. Натионал Диет Либрарy. Приступљено 2017-12-13. 
  13. ^ а б в „国立国会図書館デジタルコレクションの歩み” (на језику: јапански). Натионал Диет Либрарy. Приступљено 2017-12-13. 
  14. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2005-10-13. г. Приступљено 2005-10-13. 
  15. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2005-08-31. г. Приступљено 2005-09-27. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Тхис артицле ис басед он информатион обтаинед фром тхе Натионал Диет Либрарy wебсите. Тхе сецтион он тхе форматион оф тхе НДЛ ундер тхе У.С. Оццупатион форцес релиес хеавилy он Леслие Пинцус, "Револутион ин тхе Арцхивес оф Меморy: Тхе Фоундинг оф тхе Натионал Диет Либрарy ин Оццупиед Јапан" ин Францис X. Блоуин анд Wиллиам Г. Росенберг, едс., Арцхивес, Доцументатион, анд Институтионс оф Социал Меморy: Ессаyс фром тхе Саwyер Семинар (Анн Арбор: Университy оф Мицхиган Пресс, 2006).


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Национална парламентарна библиотека Јапана на Викимедијиној остави.
Википодаци имају својство: П1054 (П349) (в. разговор; употребе)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacionalna_parlamentarna_biblioteka_Japana&oldid=27677352”