Пређи на садржај

Национални институт за безбедност и здравље на раду

С Википедије, слободне енциклопедије

Национални институт за безбедност и здравље на раду
Преглед
Основана29. децембар 1970. год.; пре 53 године (1970-12-29)
Претходне агенције
НадлежностСавезна влада Сједињених Држава
СедиштеВашингтон
Запослени~1,200
Руководиоци
Надређено одељењеОдељење за здравство и социјалне услуге
Надређена агенцијаЦентри за контролу и превенцију болести
Веб-сајтcdc.gov/niosh/

Национални институт за безбедност и здравље на раду (НИОСХ) је савезна агенција Сједињених Америчких Држава одговорна за спровођење истраживања и давање препорука за превенцију повреда и болести на раду. НИОСХ је део Центара за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) у оквиру америчког Министарства здравља и људских служби. Упркос свом имену, није део ни Националног института за здравље ни ОСХА. Његов тренутни директор је Џон Хауард.

НИОСХ има седиште у Вашингтону, са истраживачким лабораторијама и канцеларијама на локацијама Синсинати, Охајо; Моргантоун, Западна Вирџинија; Питсбург, Пенсилванија; Денвер, Колорадо; Анкариџ, Аљаска; Спокен, Вашингтон; и Атланта, Џорџија.[1] НИОСХ је професионално разнолика организација са особљем од 1.200 људи који представљају широк спектар дисциплина укључујући епидемиологију, медицину, индустријску хигијену, безбедност, психологију, инжењеринг, хемију и статистику.

Законом о безбедности и здрављу на раду, који је потписао председник Ричард M. Никсон 29. децембра 1970. године, створени су НИОСХ и Управа за безбедност и здравље на раду (ОСХА). НИОСХ је основан да помогне у обезбеђивању безбедних и здравих радних услова пружањем истраживања, информација, едукације и обуке у области безбедности и здравља на раду. НИОСХ обезбеђује национално и светско лидерство у превенцији болести, повреда, инвалидитета и смрти на послу прикупљањем информација, спровођењем научних истраживања и превођењем стеченог знања у производе и услуге.[2] Иако су НИОСХ и ОСХА основани истим актом Конгреса, две агенције имају различите и одвојене одговорности.[3] НИОСХ има неколико „виртуелних центара“ преко којих су истраживачи на његовим географски дисперзованим локацијама повезани заједничким рачунарским мрежама и другим технологијама које стимулишу сарадњу и помажу у превазилажењу изазова тимског рада на даљинама.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „НИОСХ Дивисионс, Лабс, анд Оффицес”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2009. г. 
  2. ^ Абоут НИОСХ. Натионал Институте фор Оццупатионал Сафетy анд Хеалтх.
  3. ^ „ЦДЦ – Тхе Натионал Институте фор Оццупатионал Сафетy анд Хеалтх (НИОСХ)”. цдц.гов. 23. 12. 2020. 
  4. ^ „НИОСХ Центерс | НИОСХ | ЦДЦ”. цдц.гов (на језику: енглески). 2022-05-24. Приступљено 2022-06-14. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]