Национални парк Брајс кањон

Координате: 37° 37′ 42″ С; 112° 10′ 04″ З / 37.62830° С; 112.16766° З / 37.62830; -112.16766
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Брајсов кањон
Bryce Canyon National Park
ИУЦН категорија II (национални парк)
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк Брајсов кањон Bryce Canyon National Park
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк Брајсов кањон Bryce Canyon National Park
ЛокацијаОкруг Гарфилд и округ Кејн, Јута, Сједињене Државе
Најближи градТропик, Пангуич
Координате37° 37′ 42″ С; 112° 10′ 04″ З / 37.62830° С; 112.16766° З / 37.62830; -112.16766
Површина35.835 ацрес (145,02 км2)[1]
Основан25. фебруар 1928
Посетиоци2.571.684 (ин 2017)[2]
Управно телоНационална служба паркова
ВебсајтЗванични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Национални парк Брајсов кањон (енгл. Bryce Canyon National Park) један је од 58 националних паркова смештених у Сједињеним Америчким Државама.

Земљопис[уреди | уреди извор]

Брајсов кањон се налази на југозападу америчке савезне државе Јута, на висини од око 2.750 м, око 80 км североисточно и на око 300 м већој надморској висини од Националног парка Зион.[3][4] Најближи градови су му Тропик на североистоку и Пангуич на северозападу.

Природно издубљени тунел

Брајсов кањон у стварности и није класични кањон, већ читав низ природно обликованих амфитеатара у стени, дубоких око 150 м. Стене су црвено-смеђе а преливају се нијансама хрђаво-црвене, ружичасте, лимунжуте до готово беле боје. Овакав колорит је последица полаганог растакања разних минералних једињења, већим делом мањих количина гвоздених оксида присутних у слојевима стена. Плавкасте и гримизне боје указују на постојање мангановог оксида. Овај колорит је најизраженији у сумрак или у зору због нижег положаја сунца и због сена проузрокованих његовим положајем.[5]

Највиша тачка висоравни Понсогант је јужни врх који се налази на надморској висин од 2.750 м, док се према северу спушта око 600 м ниже. Камени амфитеатри се протежу 34 км уздуж источног руба висоравни, дубоко урезани у његове стене

Клима[уреди | уреди извор]

Временске прилике у Брајсовом кањону су хладније неог у Националном парку Зион, и овај парк прима више падавина: укупно 15 до 18 инча (380 до 460 мм) годишње.[6][7] Годишње температуре варирају од просечног минимума од 9 °Ф (−13 °Ц) у јануару до просечног максимума од 83 °Ф (28 °Ц) у јулу, док су екстремне температуре у опсегу од −30 до 97 °Ф (−34 до 36 °Ц).[7] Рекордно висока температура у парку од 98 °Ф (37 °Ц) је забележена 14. јула 2002. Рекордно ниска температура од −28 °Ф (−33 °Ц) је била 10. децембера 1972.[8]

Клима Националног парка Брајсов кањон (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °Ц (°Ф) 15
(59)
18
(64)
19
(67)
24
(75)
29
(85)
33
(92)
37
(98)
32
(90)
31
(88)
26
(79)
20
(68)
16
(60)
37
(98)
Максимум, °Ц (°Ф) 2,7
(36,8)
3,6
(38,4)
7,3
(45,1)
11,9
(53,5)
17,8
(64,0)
23,6
(74,5)
26,8
(80,2)
25,2
(77,4)
21
(69,8)
14,6
(58,2)
7,1
(44,8)
2,4
(36,4)
13,7
(56,6)
Просек, °Ц (°Ф) −3,3
(26,1)
−2,4
(27,6)
1,1
(33,9)
5,1
(41,1)
10,2
(50,4)
15,4
(59,7)
19,1
(66,4)
17,7
(63,9)
13,2
(55,8)
7,3
(45,1)
0,9
(33,7)
−3,4
(25,9)
6,7
(44,1)
Минимум, °Ц (°Ф) −9,2
(15,4)
−8,5
(16,7)
−5,2
(22,7)
−1,8
(28,7)
2,7
(36,9)
7,1
(44,8)
11,4
(52,6)
10,2
(50,3)
5,4
(41,8)
0
(32,0)
−5,2
(22,6)
−9,2
(15,4)
−0,2
(31,7)
Апсолутни минимум, °Ц (°Ф) −32
(−26)
−32
(−26)
−24
(−11)
−19
(−3)
−11
(13)
−6
(21)
−2
(28)
−5
(23)
−9
(16)
−18
(0)
−24
(−12)
−31
(−23)
−32
(−26)
Количина падавинамм (ин) 46,5
(1,83)
34,3
(1,35)
38,4
(1,51)
20,8
(0,82)
21,1
(0,83)
14,7
(0,58)
39,6
(1,56)
50,5
(1,99)
43,7
(1,72)
50
(1,97)
33
(1,30)
31
(1,22)
423,6
(16,68)
Количина снега, цм (ин) 50
(19,7)
45,7
(18,0)
40,6
(16,0)
15,5
(6,1)
2
(0,8)
0,5
(0,2)
0
(0,0)
0
(0,0)
0,3
(0,1)
7,4
(2,9)
28,2
(11,1)
37,3
(14,7)
227,5
(89,6)
Дани са падавинама (≥ 0.01 ин) 5,9 6,7 6,9 5,6 5,4 4,1 7,7 9,9 7,0 6,1 4,7 5,6 75,5
Дани са снегом (≥ 0.1 ин) 5,5 6,2 5,8 3,3 0,9 0,1 0,0 0,0 0,1 1,2 3,5 5,4 32,0
Сунчани сати — дневни просек 7,0 8,0 8,0 10,0 11,0 12,0 11,0 10,0 10,0 9,0 7,0 6,0 9,1
Сунчано време — месечни проценти 70 73 67 77 79 80 79 71 83 82 70 60 74,3
Извор #1: НОАА (екстреми 1959–садашњост)[9][10]
Извор #2: Временски атлас (подаци о сунчаности)[11]
Климатски подаци за Национални парк Брајсов кањон
Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Година
Просечан број дневних сати 10,0 11,0 12,0 13,0 14,0 15,0 14,0 14,0 12,0 11,0 10,0 10,0 12,2
Просек ултраљубичастог индекса 2 4 6 8 10 11 11 10 8 5 3 2 6.7
Извор: Временски атлас[11]
Брајсов амфитеатер са врха Санрајз

Историја[уреди | уреди извор]

Колиба Ебенезера Брајса и његове породице (1881)

Пре око 60 милипна година подручје Брајсовог кањона је било на дну великог језера које је прекривало већи део савезне државе Јута. Током дугог раздобља на дну се таложио слој по слој муља, песка и разних крхотина стена. С временом су се зрнца тих засебних талога хемијским процесом стврднула и створила бројне пешчењаке различитих величина и облика. Пре 15 милиона година створио се камени слој дебљине око 600 м, а помицање тла подигло је дно језера изнад саме воде и створило висораван Понсогант, најмлађу али и највишу од читавог низа висоравни познатих као Велико степениште (The Grand Stairway). То се степениште спушта према југу, све до руба Великог кањона у савезној држави Аризона.

Цртежи у стени су настали пре неколико хиљада година

Овај дивљи али прелепи пејзаж обликовала је вода што чини и данас. Лети је ово подручје сушно али зими нападају велике количине снега које се у пролеће топе и улазе у пукотине стена где се ноћу смрзавају. Смрзавањем отопљеног снега, пукотине се шире и ломе површинске стене. Потпуним отапањем смрзнутог снега, вода дуби мекше делове наталоженог кречњака стварајући тако уске канале, лукове и тунеле те још више продубљује кањон. Претпоставља се да се оваквим процесом руб кањона сваких 50-65 година повлачи за 300 мм.

Јако мало се зна о првим становницима Брајсовог кањона, мада према неким археолошким истраживањима људи су на овом подручју били присутни већ 10.000 година. Јужно од националног парка пронађени су неки артефакти стари више хиљада година.

Подручје данашњег парка, околне долине и висоравни, настањују индијанци племена Пајуте отприлике у исто време кад га настањују и друге културе на источној страни. Пајуте су се углавном прехрањивале ловом, али су се бавили и узгојем јестивих култура биља. Према њиховом веровању, шиљати пешчаници у Брајсовом кањону су људи које је преварант Којот претворио у камен, а према неким изјавама њихова култура се назива hoodoos Anka-ku-bio--wits, што би значило црвено осликана лица.

Први пионири који су путовали овим подручјем и кроз Брајсов кањон имали су велике потешкоће због лабиринта гудура и ретког ваздуха на тој надморској висини, па су крајеве сличне овом називали Badlands (лошом земљом). Кањон је добио име по Ебенезеру Брајсу, истраживачу из 19. века, који се настанио у билизини реке Парја као досељеник из Шкотске и био је први истраживач који је истраживао ово подручје.

Брајсов кањон је постао национални парк 15. септембра 1928.

Животињски свет[уреди | уреди извор]

Белорепи јелен - једна од највећих животиња које настањују Брајсов кањон

Подручје кањона једно је од последњих уточишта пума. Некад су ово подручје настањивали и даброви, али пошто су у 19. веку били главна ловина великог броја трапера, данас их више нема. Лети кроз подручје кањона пролазе крда белорепих јелена који су главна ловина планинског лава (пуме).

Биљни свет[уреди | уреди извор]

Висораван Понсогант прошарана је ливадама и шикарама кадуље. На стеновитим падинама у вишим деловима парка расту јела и смрека, а у северним подручјима златни бор. Шума прекрива дно овог природног амфитеатра, али на вишим обронцима, који су подложнији суши, расту ретки борови из рода пинија (лат. Pinus aristata), најстарије дрвеће на свету које врло успешно искориштава и оно мало влаге. Могуће их је пронаћи чак и на потпуно оголелим врховима.

Парк данас[уреди | уреди извор]

Национални парк Брајсов кањон целе је годину отворен за посетиоце. На тачкама изласка и заласка сунца постављена су два видиковца са којих се пружа спектакуларан поглед на Брајсов кањон који годишње посети преко милион посетилаца. Кроз кањон је могуће јахати или пешачити.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Листинг оф ацреаге ас оф Децембер 31, 2011”. Ланд Ресоурце Дивисион, Натионал Парк Сервице. Приступљено 6. 3. 2012. 
  2. ^ „НПС Аннуал Рецреатион Виситс Репорт”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 23. 2. 2018. 
  3. ^ „Wхен то го”. Брyце Цанyон Натионал Парк. Фроммер'с. 
  4. ^ Харрис 1997, стр. 44
  5. ^ Брyце Цанyон Натионал Парк (енг.)
  6. ^ Туфтс 1998, стр. 71
  7. ^ а б Тхе Хоодоо (Суммер 2005)
  8. ^ „Минимум оф Минимум Температуре, Статион ид: 421006”. wрцц.дри.еду. Wестерн Регионал Цлимате Центер. 21. 7. 2017. Приступљено 22. 7. 2017. 
  9. ^ „НОWДата - НОАА Онлине Wеатхер Дата”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено 3. 11. 2013. 
  10. ^ „УТ Брyце Цанyон НП ХQРС”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено 28. 9. 2016. 
  11. ^ а б „Брyце Цанyон Натионал Парк, Утах, УСА - Монтхлy wеатхер форецаст анд Цлимате дата”. Wеатхер Атлас. Приступљено 27. 1. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Харрис, Анн Г.; Туттле, Естхер; Туттле, Схерwоод D. (1997). Геологy оф Натионал Паркс (5тх изд.). Иоwа: Кендалл/Хунт Публисхинг. ИСБН 978-0-7872-5353-0. 
  • Кивер, Еугене П.; Харрис, Давид V. (1999). Геологy оф У.С. Паркландс (5тх изд.). Неw Yорк: Јонх Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-471-33218-3. 
  • НПС цонтрибуторс. Брyце Цанyон виситорс гуиде. Wасхингтон, D.C.: Натионал Парк Сервице.  (публиц домаин теxт)
  • НПС цонтрибуторс (лето 2005). „Парк Планнер, Хикинг анд Схуттле Гуиде”. Тхе Хоодоо. Wасхингтон, D.C.: Натионал Парк Сервице. 
  • НПС цонтрибуторс (2007). „Брyце Цанyон Натионал Парк оффициал wебсите”. Wасхингтон, D.C.: Натионал Парк Сервице. Приступљено 16. 11. 2008. 
  • Туфтс, Лорраине Салем (1998). Сецретс ин Тхе Гранд Цанyон, Зион анд Брyце Цанyон Натионал Паркс (3рд изд.). Нортх Палм Беацх, Флорида: Натионал Пхотограпхиц Цоллецтионс. ИСБН 978-0-9620255-3-2. 
  • ДеЦоуртен, Франк (1994). Схадоwс оф тиме : тхе геологy оф Брyце Цанyон Натионал Парк. Пхотограпхс бy Јохн Телфорд, иллустратионс бy Ханнах Хинцхман. Брyце Цанyон, Утах: Брyце Цанyон Натурал Хисторy Ассоциатион. ИСБН 9781882054060. 
  • Кивер, Еугене П.; Харрис, Давид V. (1999). Геологy оф У.С. паркландс (5тх изд.). Неw Yорк: Ј. Wилеy. ИСБН 9780471332183. 
  • Спринкел, Доуглас А.; Цхидсеy, Тхомас C., Јр.; Андерсон, Паул Б., ур. (2010). Геологy оф Утах'с паркс анд монументс (Тхирд изд.). Салт Лаке Цитy, Утах: Утах Геологицал Ассоциатион. ИСБН 9780980048919. 
  • Сва чуда свијета - Накладник: Мозаик књига, Загреб 2004.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]