Национални парк Еверглејдс

Координате: 25° 18′ 45″ С; 80° 41′ 15″ З / 25.3125000° С; 80.6875000° З / 25.3125000; -80.6875000
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Еверглејдс
ИУЦН категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж)
Залазак сунца над Еверглејдс реком траве
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк Еверглејдс
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк Еверглејдс
Локација Флорида
ЛокацијаМајами-Дејд, Монро, & Колијер окрузи, Флорида, Сједињене Државе
Најближи градФлорида Сити
Еверглејдс Сити
Координате25° 18′ 45″ С; 80° 41′ 15″ З / 25.3125000° С; 80.6875000° З / 25.3125000; -80.6875000[1]
Површина1.508.976 ацрес (6.106,61 км2)
1.508.243 ацрес (6.103,6 км2)[2]
Одобрен30. мај 1934 (1934-05-30)
Посетиоци1.018.557 (ин 2017)[3]
Управно телоНационални сервис за паркове
ВебсајтЗванични веб-сајт Измените ово на Википодацима
ТипПриродни
Критеријиviii, ix, x
Означен1979 (3. заседање)
Референца бр.76
ДржаваСједињене Државе
РегионЕвропа и Северна Америка
Угрожен1993–2007;
2010–садашњост
Означен04. 06. 1987.
Референца бр.374[4]

Национални парк Еверглејдс (енгл. Everglades National Park) један је од 58 националних паркова Сједињених Америчких Држава. Налази се у савезној држави Флорида. Овај национални парк се налази на попису Унескове Светске баштине још од 1979. године, а од 1993. до 2007. био је уписан и на списак угрожених места Светске баштине због оштећења услед оркана Ендру и поплава пољопривредним и урбаним развојем. Након покушаја обнове парка скинут је с тог пописа 2007. године, али је поновно доспео на њега 2010. године након што је настављено успоравање тока воде, што је проузроковало нестанак морског живота и пад броја животињских врста[5].

Корење стабла мангрова у парку

Биљни свет[уреди | уреди извор]

Срце Еверглејдса је огромна травна мочвара, највећа такве врсте на свету. Племе индијанаца Семинола су то мочварно подручје Еверглејдса називали Па-хај-оки (травнате воде), јер је највећи део овог подручја водом натопљен мочварни шаш који расте до 4 м висине. У парку расту и густе суптропске шуме чемпреса. Бујно зеленило бројних острваца укључује и стабла живог храста, махагонија, кокосове палме те посебну врста gimbo limbo бора. Кора ове врсте бора је јарко црвена и лако се љушти. Уз рубове парка у морским рукавцима расту бројна стабла мангрова чије тешко проходно корење пружа уточиште бројним животињским врстама. Мочваре мангорва се углавном налазе у подручјима у близини обале, где се сусрећу морска вода флоридског залива и слатка вода реке која извире из језера Окичоби. Ова стабла преферивају сланкасту воду, а захваљујући њиховом јаком надземном корењу спречава се ерозија обале и омогућује стварање нових наслага плодне земље. Шуме мангрова покривају више од 500 км² парка.

Животињски свет[уреди | уреди извор]

Највеће животиње које обитавају у Еверглејдсу су алигатори, крокодили, пантери, мрки медведи, речне видре и белорепи јелен. Прерије шаша обилују мањим животињским врстама попут зелених жаба, разних врста скакаваца, лептира. Воде су пуне риба и мекушаца те бројних водених пужева.

Осим корњача, од рептила у Еверглејдсу живе и бројни гуштери, те змије које су се прилагодиле начину живота у водама овог мочварног подручја. Неке од змија су пепељасто сиве и одлично се стапају са околином, али постоје и оне јарких боја, попут коралне змије, чије боје упозоравају на опасност. Ова отровница има обојене прстенове црвене, жуте и црне боје, а глава јој је црна. Неке од змија јако наликују опасној коралној змији, али се ипак разликују распоредом обојених прстенова. Код таквих змија црвени и жути прстенови се не додирују, док се код кораљне змије додирују.[6] Од отровница опасна је и змија водени мокасин.

Од 1905. године, због ранијег великог лова, донесен је закон о заштити птица овог подручја, па сад у Еверглејдсу обитава око 350 различитих врста птица попут ружичасте чапље жличарке, морских ластавица, обичних белих чапљи, ибиса и бројних других врста.

У Еверглејдсу обитава и ретка врста водењака који настањује само ово подручје, али и морске краве, 3 м дугачке и готово пола тоне тешке водене животиње чији је опстанак доведен у питање. Због густог промета у обалским водама морске краве су често страдале од удараца пропелера, те на Флориди живи тек око хиљаду примерака ове врсте. Савезна држава Флорида донела је закон о заштити ове ретке животињске врсте.

Историја[уреди | уреди извор]

Амерички маринци у потрази за Семинолима током семинолских ратова
Радови на каналу

Постоје претпоставке да је подручје парка Еверглејдс било насељено дуже од 10.000 година. Први Европљани откривају Еверглејдс 1513, када је шпански итраживач Хуан Понсе де Леон истраживао делове полуострва Флорида, а којег су приликом једног каснијег истраживања стрелом убили Калуса индијанци. Шпанци су приликом експедиције пронашли два племена индијанаца, Калуса и Теквеста, који су живели у том подручју. Процењује се да се њихов број кретао између 5.000 и 20.000. Теквеста индијанци су се бавили риболовом, а Калусе су се хранили шкољкама и раковима. Већи број ових индијанаца је умро од нових, њима дотад непознатих болести попут туберкулозе, грипе или дечије парализе, које су шпански истраживачи донели са собом.

Након почетног неуспелог шпанског покушаја освајања Еверглејдса, подручје јужне Флориде је остало у изолацији око 300 година. Након 1700. године болесћу опустошено подручје јужне Флориде настањују индијанци који се досељавају из савезне државе Џорџија и северних подручја Флориде. Племе Семиноли, што је на њиховом језику значило слободан човек, након семинолских ратова (1835—1842, 1855—1859) бива већином елиминирано што на крају 1821. године доводи до припајања овог дела Флориде Сједињеним Америчким Државама. Први досељеници се почињу бавити ратарством, рибарством и ловом, али им је живот отежавала мочвара Еверглејдса.[7]

Долазак нових становника означио је претњу одржавању екосустава Еверглејдса. Досељеници су ловом неке од птица довели до руба изумирања. Досељеници су започели са преусмеравањем водотока од језера Окичоби чиме су хтели да под контролу ставе честе поплаве, те да осигурају питку воду растућој популацији. Почетком 20. века гувернер Бувар даје обећање да ће мочвара бити исушена, па се тако 1909. завршава изградња канала који повезује језеро Окичоби и Миами. Брана на јужном рубу језера је довршена 1930.

Одрживост овог подручја је била угрожена потрагом за нафтом, што је довело до потребе за очувањем природних лепота Еверглејдса. Године 1929, флоридско законодавство оснива асоцијацију Национални парк тропски Еверглејдс, која је под водством пејзажног архитекта Ернеста Коа истраживала могућност успостављања националног парка. Напори ове асоцијације су довели до тога да је 20. маја 1934. изгласан закон којим се одобрава стварање парка, а борба за очување Еверглејдса успешно је окончана тек после Другог светског рата, када је 6. децембра 1947. амерички председник Хари Труман на свечаности у Еверглејдс Ситију отворио Нацинални парк Еверглејдс.

Национални парк Еверглејдс данас[уреди | уреди извор]

Национални парк је омиљено излетиште бројних туриста и пустолова. Према подацима управе парка, 2007. године парк је посетило преко милион посетилаца који уживају у шетњама бројним стазама парка, фото сафарију и камповању на рубовима парка. У водама парка је забрањена употреба моторних чамаца или јет-скија, а дозвољено је возити се плитким чамцима са вањским пропелерима који не оштећују подводну површину, те кануима и кајацима.

Унутар граница парка не препоручује се пливање нити бављење сличним воденим активностима због опасности од напада и угриза врло отровне змије водене мокасине, алигатора или крокодила у слаткој води, те морских паса или баракуда у мору.

Географија и клима[уреди | уреди извор]

Национални парк Еверглејдс се простире на подручју од 6.106 км², уздуж врха флоридског полуострва, кроз округе Мајами-Дејд, Монро и Колијер, западно од највећег флоридског града Мајамија.

На југу и крајњем западу излази на обале Атлантика и Мексичког залива. Надморска висина парка се креће од нивоа мора до 2,4 метра изнад морске површине. За време кишног раздобља само у једном дану може пасти око 300 мм кише.

У средишту Еверглејдса се налази око 160 км дугачка река дуж које су разбацана бројна ниска острва. Извор реке је у врло плитком језеру Окичоби, чија дубина не прелази 3,7 м, али површином заузима 1,900 км². Река се пуни честим изливањем овог језера, али такође и бројним изворима и потоцима. Корито реке је кречњачко и благо се спушта према врху полуострва у Флоридски залив.

Сушна сезона траје од децембра до априла, а температура ваздуха у том периоду се креће од 12 до 25 °Ц. Како су нивои воде ниски у том периоду, животиње се окупљају на средишњим воденим локацијама, што пружа добре могућности за посматрање дивљих животиња.[8] Влажнији део сезоне траје од маја до новембра, кад је просечна температура ваздуха око 33 °Ц, а влажност ваздуха око 90%.[9] Олује могу да нанесу 10—12 ин (250—300 мм) у то време, дајаће половину просечних годишњих падавина од 60 ин (150 цм) у само два месеца.[10]

Клима Фламинго рејнџерске станице, Флорида
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °Ц (°Ф) 24,8
(76,6)
25,6
(78,1)
26,4
(79,6)
28,3
(83,0)
30,3
(86,6)
31,6
(88,9)
32,2
(90,0)
32,4
(90,4)
31,8
(89,3)
30,3
(86,6)
28
(82,4)
25,8
(78,5)
28,96
(84,17)
Минимум, °Ц (°Ф) 13,6
(56,4)
15
(59,0)
16,2
(61,2)
17,9
(64,2)
21
(69,8)
23,6
(74,5)
24
(75,2)
24,1
(75,4)
23,7
(74,7)
21,5
(70,7)
18,2
(64,8)
15,4
(59,7)
19,52
(67,13)
Количина падавинамм (ин) 43,2
(1,70)
43,9
(1,73)
50,5
(1,99)
46,7
(1,84)
88,6
(3,49)
182,4
(7,18)
142,2
(5,60)
199,9
(7,87)
160,3
(6,31)
97,3
(3,83)
62
(2,44)
42,4
(1,67)
1.159,4
(45,65)
Извор: [1]
Клима Ројал Пам РС 1981-2010, екстреми 1949-2018
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °Ц (°Ф) 33
(92)
36
(97)
38
(101)
39
(102)
42
(107)
40
(104)
39
(102)
39
(103)
41
(105)
41
(106)
37
(99)
35
(95)
42
(107)
Максимум, °Ц (°Ф) 27,2
(81,0)
28,6
(83,5)
29,7
(85,4)
31,1
(88,0)
33,1
(91,5)
34,1
(93,3)
34,8
(94,7)
34,9
(94,8)
34,2
(93,6)
32,7
(90,8)
30
(86,0)
28
(82,4)
31,53
(88,75)
Минимум, °Ц (°Ф) 12,5
(54,5)
13,3
(56,0)
14,6
(58,3)
16,3
(61,3)
18,9
(66,1)
21,9
(71,5)
22,8
(73,1)
23,2
(73,7)
23,1
(73,6)
21,2
(70,2)
17,4
(63,4)
14,2
(57,6)
18,28
(64,94)
Апсолутни минимум, °Ц (°Ф) −4
(24)
−2
(29)
−1
(31)
3
(37)
9
(49)
10
(50)
19
(66)
19
(66)
18
(64)
9
(49)
−1
(31)
−3
(27)
−4
(24)
Количина падавинамм (ин) 42,7
(1,68)
46
(1,81)
61,7
(2,43)
58,7
(2,31)
135,6
(5,34)
210,8
(8,30)
168,4
(6,63)
230,1
(9,06)
216,7
(8,53)
122,9
(4,84)
65,8
(2,59)
36,8
(1,45)
1.396,2
(54,97)
Дани са падавинама (≥ 0.01 ин) 6,3 5,8 7,7 6,3 10,1 16,1 17,2 19,1 18,0 11,6 7,8 6,3 132,3
Извор: НWС Ноwдата фром НWС Миами фор Роyал Палм РС

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Евергладес Натионал Парк”. Геограпхиц Намес Информатион Сyстем. Унитед Статес Геологицал Сурвеy. 28. 08. 1987. Приступљено 28. 03. 2017. 
  2. ^ „Тхе Натионал Паркс: Индеx 2012–2016” (ПДФ). нпс.гов. Натионал Парк Сервице. стр. 47. Архивирано (ПДФ) из оригинала 13. 11. 2018. г. Приступљено 19. 11. 2018. 
  3. ^ „НПС Аннуал Рецреатион Виситс Репорт”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 26. 02. 2018. 
  4. ^ „Евергладес Натионал Парк”. Рамсар Ситес Информатион Сервице. Приступљено 25. 04. 2018. 
  5. ^ Прогресс Тоwард Ресторинг тхе Евергладес Сецонд Биенниал Ревиеw Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2010) (ПДФ) УС Натионал Ацадемy оф Сциенцес 2008. Посјећено 25. ожујка 2011.
  6. ^ „Евергладес флора & фауна (енг.)”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2012. г. Приступљено 05. 01. 2019. 
  7. ^ „Евергладес хисторy (енг.)”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2015. г. Приступљено 05. 01. 2019. 
  8. ^ „Дрy Сеасон”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 12. 04. 2017. 
  9. ^ „Wет Сеасон”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 12. 04. 2017. 
  10. ^ Wхитнеy, стр. 169

Литература[уреди | уреди извор]

  • Давис, Јацк Ан Евергладес Провиденце: Марјорy Стонеман Доуглас анд тхе Америцан Енвиронментал Центурy, Университy оф Георгиа Пресс (2009). 2009. ISBN 978-0-8203-3071-6.
  • Доуглас, Марјорy Тхе Евергладес: Ривер оф Грасс. Флорида Цлассицс Либрарy. 1947. ISBN 978-0-912451-44-2.
  • Ферритер, Амy; Сербесофф-Кинг, Кристина; Бодле, Мике; Гоодyеар, Цароле; Дорен, Боб; Лангеланд, Кен (2004). Цхаптер 8Е: Еxотиц Специес ин тхе Евергладес Протецтион Ареа, Соутх Флорида Wатер Манагемент Дистрицт
  • Грунwалд, Мицхаел Тхе Сwамп: Тхе Евергладес, Флорида, анд тхе Политицс оф Парадисе. Симон & Сцхустер. 2006. ISBN 978-0-7432-5105-1.
  • Хаммер, Рогер Евергладес Натионал Парк анд тхе Сурроундинг Ареа: А Гуиде то Еxплоринг тхе Греат Оутдоорс, Моррис Боок Публисхинг, ЛЛЦ. 2005. ISBN 978-0-7627-3432-0.
  • Лодге, Тхомас Тхе Евергладес Хандбоок: Ундерстандинг тхе Ецосyстем. ЦРЦ Пресс. 2005. ISBN 978-1-56670-614-8.
  • МцЦаллy, Давид Тхе Евергладес: Ан Енвиронментал Хисторy. Университy Пресс оф Флорида. 1999. ISBN 978-0-8130-2302-1.
  • Робертсон, Јр. Wиллиам Евергладес: Тхе Парк Сторy. Флорида Натионал Паркс & Монументс Ассоциатион, Инц. 1989. ISBN 978-0-945142-01-0.
  • Родгерс, ЛеРоy; Бодле, Мике; Лароцхе, Францоис (2010). Цхаптер 9: Статус оф Нониндигеноус Специес ин тхе Соутх Флорида Енвиронмент, 2010 Соутх Флорида Енвиронментал Репорт (Волуме I), Соутх Флорида Wатер Манагемент Дистрицт.
  • Соутх Флорида Wатер Манагемент Дистрицт (2010). Цхаптер 6: Ецологy оф тхе Евергладес Протецтион Ареа. 2010 Соутх Флорида Енвиронментал Репорт: Волуме И—Тхе Соутх Флорида Енвиронмент. Приступљено Маy 26, 2010.
  • Тебеау, Цхарлтон W. (1955). Тхе Сторy оф тхе Цхоколоскее Баy Цоунтy анд тхе Реминисценцес оф Пионеер C. С. "Тед" Смаллwоод, Университy оф Миами Пресс.
  • Тебеау, Цхарлтон W. (1963) Тхеy Ливед ин тхе Парк: Тхе Сторy оф Ман ин тхе Евергладес Натионал Парк, Университy оф Миами Пресс.
  • Тебеау, Цхарлтон W. (1968) Ман ин тхе Евергладес, Университy оф Миами Пресс. ISBN 978-0-87024-073-7.
  • Wхитнеy, Еллие ет ал., едс. Прицелесс Флорида: Натурал Ецосyстемс анд Нативе Специес, Пинеаппле Пресс, Инц. 2004. ISBN 978-1-56164-309-7.
  • Сва чуда свијета - Накладник: Мозаик књига, Загреб 2004.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]