Намвијет

С Википедије, слободне енциклопедије

Нањуе

  • 南越 (кинески)
  • Нáнyуè
  • Nam Việt (вијетнамски)
204. п. н. е.–111. п. н. е.
{{{цоат_алт}}}
Локација Нањуе при његовим највећим размерама
Локација Нањуе при његовим највећим размерама
ПрестоницаПању
Заједнички језицистарокинески
Бајуе (древни Јуе)
Владамонархија
цар или краљ 
• 204–137. п. н. е.
Џао Туо
• 137–122. п. н. е.
Џао Мо
• 122–113. п. н. е.
Џао Јингћи
• 113–112. п. н. е.
Џао Синг
• 112–111. п. н. е.
Џао Ђенде
премијер 
• 130–111. п. н. е.
Лу Ђа
Историја 
• Ћин „Рат пацификације”
218. п. н. е.
• Успостављање
204. п. н. е.
• Прва почаст Хан династији
196. п. н. е.
• Џао Туо крунисање
183. п. н. е.
• Освајање Аулака
179. п. н. е.
• Друга почаст Хан династији
179. п. н. е.
111. п. н. е.
Популација
• 111. п. н. е.
1.302.805
ВалутаБанљанг
Претходник		 Наследник
Династија Ћин
Ан Дưонг Вưонг
Западна Хан династија
Прва кинеска доминација Вијетнама
Данас деоКина
Вијетнам

Нањуе (кинески: 南越[1] или 南粵[2]; пињин: Нáнyуè; јитпинг: Наам4 Јyут6; дословно: "Соутхерн Yуе"[3]), такође зван Јужни Јуе[4] или Намвијет (вијетнамски: Nam Việt[5]; џуаншки Namzyied), било је древно краљевство[6][7] које је покривало делове северног Вијетнама и садашњих кинеских провинција Гуангдунг,[8] Гуангси,[8] и Јунан[9] Хонконг,[9] Макау,[9] и јужни Фуђен.[10] Нањуе је успоставио Џао Туо 204. године п. н. е. након колапса династије Ћин, така командир Нањуа. У почетку се краљевство састојало од области Нанхај, Гуејлин, анд Сјанг.

Године 196. п. н. е., Џао Туо је одао покорност цару Гаоцу из династије Хан, и Хански лидери су називали Нањуе „страним слугом”, тј. вазалном државом. Око 183. п. н. е., односи између Намвијета и династије Хан су се погоршали, а Џао Туо је почео да себе назива царем, сугеришући Намвијетски суверенитет. Године 179. п. н. е., односи између Хана и Намвијета су се побољшали, а Џао Туо се још једном подредио, овог пута цару Вену од Хана као вазална држави. Подређивање је било донекле површно, јер је Намвијет задржао аутономију од Хана, а Џао Туо је у Намвијету до смрти називан „царем”. Године 113. п. н. е., лидер четврте генерације Џао Синг настојао је да се Намвијет и формално укључи као део Хан царства. Његов премијер Лу Ђа жестоко се успротивио и потом убио Џао Синга, постављајући свог старијег брата Џао Ђендеа на престо и форсирајући сукоб са династијом Хан. Следеће године, цар Ву од Хана послао је 100.000 војника у рат против Намвијета. До краја године, његова војска је уништила Намвијет и успоставила Ханску владавину. Намвијетско краљевство је трајало 93 године и имало је пет генерација краљева.

Оснивање краљевине Нањуе очувало је ред региона Лингнан током хаоса при распаду династије Ћин. То је омогућило јужном региону да избегне већи део тешкоћа које су доживеле северне, претежно хан кинеске области. Краљевство су основали лидери пореклом из кинеске постојбине, а било је одговорно за успостављање кинеске бирокрације, напредније пољопривредне и занатске технике међу становницима јужних региона, као и за познавање кинеског језика и система писања. Вође Намвијета су промовисале политику „хармонизације и окупљања стотина Јуе племена” (кинески: 和集百越) и охрабривали су Хан Кинезе да имигрирају из своје домовине дуж Жуте реке на југ. Они су подржавали међусобну асимилацију две културе и народа, и промовисали су ханску културу и кинески језик у целом региону, мада су очувани многи елементи изворне Јуе културе.[11]

У Вијетнаму се владари Нањуе називају династијом Триеу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ 司马迁 (1959). 史記·南越列传(卷113). 北京: 中华书局. стр. 2967—2977. 
  2. ^ 班固 (1962). 漢書·西南夷两粤朝鲜传(卷95). 北京: 中华书局. стр. 3837—3863. 
  3. ^ „Сите оф Соутхерн Yуе Стате”. Унитед Натионс Едуцатионал, Сциентифиц анд Цултурал Организатион. Приступљено 26. 8. 2019. 
  4. ^ „Сите оф Соутхерн Yуе Стате”. Унитед Натионс Едуцатионал, Сциентифиц анд Цултурал Организатион. Приступљено 26. 8. 2019. 
  5. ^ Кеат Гин Оои (2004). Соутхеаст Асиа: А Хисторицал Енцyцлопедиа. АБЦ-ЦЛИО. стр. 932. ИСБН 978-1-57607-770-2. 
  6. ^ Wицкс, Роберт (2018). Монеy, Маркетс, анд Траде ин Еарлy Соутхеаст Асиа: Тхе Девелопмент оф Индигеноус Монетарy Сyстемс то АД 1400. Цорнелл Университy Пресс. стр. 27. ИСБН 9781501719479. 
  7. ^ Wалкер, Хугх (2012). Еаст Асиа: А Неw Хисторy. АутхорХоусе. стр. 107. ИСБН 9781477265178. 
  8. ^ а б Yанг, Wанxиу; Зхонг, Зхуо'ан (1996). 廣州簡史. 广东人民出版社. стр. 24. ИСБН 9787218020853. 
  9. ^ а б в 南越国史迹研讨会论文选集. 文物出版社. 2005. стр. 225. ИСБН 9787501017348. 
  10. ^ Xие, Xуањун (2017). 中国的本体、现象、分裂、外延、外扩、回想、前瞻、整合. Лулу.цом. стр. 57. ИСБН 9781365677250. 
  11. ^ Зханг Ронгфанг, Хуанг Миаозханг, Нан Yуе Гуо Схи, 2нд ед., пп. 418–422

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Намвијет на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Namvijet&oldid=27676113”