Натријум јодид
| |||
Идентификација | |||
---|---|---|---|
ECHA InfoCard | 100.028.800 | ||
RTECS | WБ6475000 | ||
Својства | |||
NaI | |||
Моларна маса | 149,894 g/mol | ||
Агрегатно стање | бели прах | ||
Густина | 3,67 g/cm3 | ||
Тачка топљења | 661 °C (1.222 °F; 934 K) | ||
Тачка кључања | 1.304 °C (2.379 °F; 1.577 K) | ||
178.8 g/100 mL (20 °C) 184 g/100 mL (25 °C) 294 g/100 mL (70 °C) | |||
Растворљивост | растворан у етанолу и ацетону | ||
Структура | |||
Геометрија молекула | Октаедрална | ||
Опасности | |||
Опасност у току рада | Иритант, може да узрокује оштећење фетуса | ||
Безбедност приликом руковања | ИЦСЦ 1009 | ||
Тачка паљења | не-запаљив | ||
Сродна једињења | |||
Други ањони
|
Натријум флуорид Натријум хлорид Натријум бромид | ||
Други катјони
|
Литијум јодид Калијум јодид Рубидијум јодид Цезијум јодид | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Натријум јодид је једињење натријума и јода. Кад је у облику беле кристалне соли, формула овој једињења је NaI. Користи се за доказивање јонизирајућег зрачења, за сузбијање поремећаја недостатака јода, те за производњу јодидних алкана који се користе у Финкелстеиновој реакцији.
Особине[уреди | уреди извор]
Растворљивост[3]
Растварач | Растворљивост НаИ изражена у г НаИ /100 г растварача при 25 °C |
---|---|
Вода | 184 |
Амонијак | 162 |
Сумпор диоксид (текући) | 15 |
Метанол | 62,5 - 83,0 |
Мравља киселина | 61,8 |
Ацетонитрил | 24,9 |
Формамид | 57-85 |
Ацетамид | 32,3 |
Диметилформамид | 3,7 - 6,4 |
Употреба[уреди | уреди извор]
Натријум јодид је најчешће кориштен за третман и превенцију недостатка јода у организму. Такође се користи у полимерној ланчаној реакцији те (у отопини ацетона) у Финкелстеиновој реакцији, за конверзију алкилних хлорида у алкилне јодиде. Ово се темељи на нерастворљивости натријум хлорида (кухињске соли) у ацетону:
- R-Cl + NaI → R-I + NaCl
Кристали натријум јодида у смјеси са талијумом, када се нађу под утицајем ионизирајућег зрачења, емитују фотоне те се због тог користе у детекторима зрачења, нуклеарној медицини, геофизици, нуклеарној физици и сл. При овој употреби није важно да ли су кристали натријум јодида појединачни или као поликристали.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ J. Burgess (1978). Metal Ions in Solution. New York City: Ellis Horwood. ISBN 0-85312-027-7.