Нефропиди

С Википедије, слободне енциклопедије

Нефропиди
Временски распон: Валангиниан–Рецент
Европски јастог
(Homarus gammarus)
Цртеж грађе нефропида
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Подтип: Црустацеа
Класа: Малацостраца
Ред: Децапода
Натпородица: Непхропоидеа
Породица: Непхропидае
Dana, 1852
Родови[1]
Јастози у продавници у Трентону у округу Хенкок, Мејн

Нефропиди (од латинског: Nephropidae[2] је породица морских ракова из реда десетоножаца (Decapoda), главни родови су јастози (Homarus) и шкампи (Nephrops).[3]

Нефропиди имају дуга тела са мишићавим реповима, и живе у пукотинама или јазбинама на морском дну. Три од њихових пет парова ногу имају канџе, укључујући први пар, који је обично знатно дужи од других. Као високо цењена морска храна, јастози су економски важни, и често су једна од најпрофитабилнијих роба у обалским подручјима која настањују.[4] Комерцијално важне врсте укључују две врсте Homarus (које имају изглед стереотипног јастога) из северног Атланског океана, и шкампи (који су сличнији шкампу, или „мини јастогу”) – рода Nephrops са северне хемисфере и рода Metanephrops са јужне хемисфере. Мада неколико других група ракова имају реч „јастог” у њиховим именима, сам термин „јастог” генерално се односи на јастоге са клештима из фамилије Nephropidae.[5] Јастози са клештима нису блиско сродни са лангустима или папучним јастозима, који немају канџе (клешта), или са здепастим јастозима. Најближи постојећи сродници јастога са канџама су гребенски јастози и три фамилије слатководних ракова.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Имају по 10 ногу, од којих на прва три пара имају клешта (латински: chelae), нарочито велика и снажна на првом пару. Глава и прсни кош су им спојени и прекривени хитинским оклопом.[6][7] Пипци су им дужа од тела.

Амерички хлап (Homarus americanus) и шкамп (Nephrops norvegicus) такође познат и као норвешки рак, су финансијски највредније врсте, људи радо једу њихов јако мишићав абдомен и клешта.[6]

Тамнозеленкасти европски јастог (Homarus gammarus), живи на стеновитом дну дуж европске атланске обале и Медитерана. Homarus capensis, који живи у водама око Јужне Африке, нарасте до свега 10 - 13 цм па има малу тржишну вредност.[6]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Нефропиди живе по свим океанима света[8] осим поларних мора и екстремних дубина.[6]

Већина нефропида живи на дубинама од 9 до 3.500 метара, а најекстремније врсте од 1.792 до 5.477 m.[8] Подносе врло различите температуре воде од 0,368 - 28,604 °C.[8] Врсте које живе на великим дубинама су потпуно слепе или имају врло атрофиране очи.[3]

Начин живота[уреди | уреди извор]

Већина Нефропида су ноћне животиње, хране се стрвинама али и алгама, живом рибом, малим шкољкашима и другим бескичмењацима које нађу на дну.[6]

Поједине врсте Нефропида су симбиотичке (паразитске) живе у шкргама или устима већих риба.

Нефропиди су бескичмењаци са јаким заштитним егзоскелетом, па се као и други зглавкари и они морају митарити (променити оклоп). Током тог процеса су врло рањиви.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Фосилни запис јастога са клештама протеже се уназад барем до валенжинског доба креде (пре 140 милиона година).[9] Овај списак садржи све живеће врсте породице Nephropidae:[10]

  • Homarinus Kornfield, Williams & Steneck, 1995
  • Nephrops norvegicus (Linnaeus, 1758) – Норвешки јастог, Даблински заливски шкамп

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Граве, Саммy Де; Н. Деан Пентцхефф; Ахyонг, Схане Т.; et al. (2009). „A classification of living and fossil genera of decapod crustaceans” (PDF). Raffles Bulletin of Zoology. Suppl. 21: 1—109. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2011. г. 
  2. ^ Zdravko Števčić. Kako ispravno pisati znanstvene nazive životinja? (PDF) (на језику: hrvatski). Zavod za istraživanje mora, Institut »Ruđer Bošković«. Приступљено 11. 12. 2017. 
  3. ^ а б Nefropidi (на језику: talijanski). Treccani. Приступљено 11. 12. 2017. 
  4. ^ Homarus americanus, American lobster” (PDF). McGill University. 27. 6. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2011. г. Приступљено 09. 02. 2019. 
  5. ^ Scott, Thomas (1996). „Lobster”. ABC Biologie. Walter de Gruyter. стр. 703. ISBN 978-3-11-010661-9. 
  6. ^ а б в г д „'Lobster' (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 11. 12. 2017. 
  7. ^ Quarmby, R.; D.A. Nordens; P.F. Zagalsky; H.J. Ceccaldi; Daumas, D. (1977). „Studies on the quaternary structure of the lobster exoskeleton carotenoprotein, crustacyanin”. Comparative Biochemistry and Physiology Part B: Comparative Biochemistry. 56 (1): 55—61. 
  8. ^ а б в „Nephropidae” (на језику: engleski). OBIS Ocean Biogeographic Information System. Приступљено 11. 12. 2017. 
  9. ^ Tshudy, Dale; W. Steven Donaldson; Christopher Collom; Feldmann, Rodney M.; Schweitzer, Carrie E. (2005). Hoploparia albertaensis, a new species of clawed lobster (Nephropidae) from the Late Coniacean, shallow-marine Bad Heart Formation of northwestern Alberta, Canada”. Journal of Paleontology. 79 (5): 961—968. Bibcode:1974JPal...48..524M. doi:10.1666/0022-3360(2005)079[0961:HAANSO]2.0.CO;2. 
  10. ^ Tin-Yam Chan (2010). „Annotated checklist of the world's marine lobsters (Crustacea: Decapoda: Astacidea, Glypheidea, Achelata, Polychelida)” (PDF). The Raffles Bulletin of Zoology. Suppl. 23: 153—181. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 3. 2012. г. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]