Ненасилни отпор

Ненасилни отпор (или ненасилна акција) је тактика за постизања друштвено-политичких циљева кроз симболичке протесте, економску или политичку несарадњу, грађанска непослушност и друге методе које не садрже насиље. Сматра се једним од главних начела ненасиља.

Пасивни отпор има слично значење, које имплицира отпор кроз инерцију или не-енергичну сарадњу, што је супротно отпору кроз активни антагонизам.

Као и друге стратегије друштвене промјене, ненасилна акција се може појавити у различитим видовима. Може, на примјер, укључивати различите облике информатичког рата, протестне умјетности, лобирања, неплаћање пореза, бојкоте, санкције, правне/дипломатске маневере, начелно одбијање награда/почасти, дежурање пред уредима, бдијења, дијељење летака, опште штрајкове, па чак и саботажу. Неки политиколози напомињу да је велики број разних покрета преузео ненасилни отпор као своју главну методу постизања политичких циљева, те да се ненасиље као метода може разликовати од начелног морална става о ненасиљу.

Литература

• Mohandas Gandhi, Non-Violent Resistance (Satyagraha)
• Gene Sharp, The Politics of Nonviolent Action (Parts 1 - 3) (see The Politics of Nonviolent Action)
• Gene Sharp, Making Europe unconquerable: the potential of civilian-based deterrence and defence (see Making Europe Unconquerable)
• How to Start a Revolution, directed by Ruaridh Arrow
• Walter Wink, Jesus and Nonviolence - A Third Way
• Kurt Schock, Unarmed Insurrections: People Power Movements in Nondemocracies
• The Philosophy of Nonviolence by David McReynolds
• A Force More Powerful, directed by Steve York