Неуропсихофармакологија
Неуропсихофармакологија (од Грчког νεῦρον, неурон; ψυχή, психа, ум; φάρμακον, фармакон, отров у класичном грчком, лек у модерном грчком) ис је интердисциплинарна наука која је сродна са психофармакологијом (изучавањем начина деловања лекова на ум) и фундаменталном неуронауком. Она обухвата истраживање механизама неуропатологије, фармакодинамике (дејства лека), психијатријских болести, и стања свести. Ове стује се баве детаљним изучавањем неуротрансмисије/рецепторског дејства, биохемијских процеса, и нервне мреже. Неуропсихофармакологија замењује психофармакологију у налажењу одговора на питања „како“ и „зашто“, и додатно се бави низом других питања о можданим функцијама. Од клиничких аспеката, ово поље обухвата психијатријске (психоактивне) као и неуролошке фармаколошки базиране треатмане.[1][2]
Развој неуропсихофармакологије може директно да утиче на изучавање анксиозних поремећаја, афективних поремећаја, психозе, дегенеративних болести, поремећаја исхране, и спавања.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Tallman, J. F., "Neuropsychopharmacology at the New Millennium: New Industry Directions", Neuropsychopharmacology 20 (1999)
- ^ Bloom, F. E., "Introduction to Preclinical Neuropsychopharmacology", (4th Gen. Prog.)