Пређи на садржај

Нуклеотидни шећер

С Википедије, слободне енциклопедије

Нуклеотидни шећери су активиране форме моносахарида. Нуклеотидни шећери делују као гликозилни донори у реакцијама гликозилације. Те реакције су катализоване гликозилтрансферазама.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Анаболизам олигосахарида, и стога улога нуклеотидних шећера, није био довољно познат до 1950-тих, кад је утврђено да су кључни ензими тог процеса гликозилтрансеразе. Оне преносе гликозилну групу са шећерних нуклеотида на акцептор.[1]

Типови[уреди | уреди извор]

Код комплексних животиња је присутно девет нуклеотидних шећера који делују као гликозил донори. Они се могу класификовати по типу нуклеозида у следеће групе:[2]

  • Уридин дифосфат: UDP-Glc, UDP-Gal, UDP-GalNAc, UDP-GlcNAc, UDP-GlcUA, UDP-Xyl
  • Гуанин дифосфат: GDP-Man, GDP-Fuc.
  • Цитозин монофосфат: ЦМП-Neu5Ac, је једини нуклеотидни шећер који формира нуклеотидни монофосфат.

Код биљака и бактерија се јављају многи други шећери, и користе у разним донорима шећера. Специфично, ЦДП-глукоза и ТДП-глукоза су присутни у природи и из њих се формира низ друге форми донорских нуклеотида ЦДП и ТДП шећера.[3][4]

Структуре[уреди | уреди извор]

Примери структура нуклеотидних шећера (један пример по типу).

УДП-Гал ЦМП-НеуНАц ГДП-Ман
UDP-Gal CMP-NeuNAc GDP-Man

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Дерек Хортон (2008). „Тхе Девелопмент оф Царбохyдрате Цхемистрy анд Биологy”. Царбохyдрате Цхемистрy, Биологy анд Медицал Апплицатионс: 1—28. ИСБН 978-0-08-054816-6. дои:10.1016/Б978-0-08-054816-6.00001-X. 
  2. ^ Cold Spring Harbor Laboratory Press Essentials of Glycobiology, Second Edition
  3. ^ Самуел Г, Реевес П (2003). „Биосyнтхесис оф О-антигенс: генес анд патхwаyс инволвед ин нуцлеотиде сугар прецурсор сyнтхесис анд О-антиген ассемблy”. Царбохyдр. Рес. 338 (23): 2503—19. ПМИД 14670712. дои:10.1016/ј.царрес.2003.07.009. 
  4. ^ Xуе M. Хе анд Хунг-wен Лиу (2002). „Форматион оф унусуал сугарс: Мецханистиц студиес анд биосyнтхетиц апплицатионс”. Анну Рев Биоцхем. 71: 701—754. ПМИД 12045109. дои:10.1146/аннурев.биоцхем.71.110601.135339. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]