Пређи на садржај

Оданост

С Википедије, слободне енциклопедије

Оданост или лојалност (од француског лоyаутéвјерност) означава унутрашњу повезаност и изражавање те повезаности кроз понашање према особи, групи или заједници. Лојалност значи да се систем вриједности са осталим дијели и да се ставови заједнице бране и онда када се има различито мишљење. Лојалност је увијек добровољна те се показује у понашању према онима с којима се осјећа повезаност, као и према трећим особама.

Сукоб лојалности[уреди | уреди извор]

Проблеми могу настати кад се оданост од друге стране тражи по потреби. То може довести до сукоба лојалности. На примјер, ако се запослени према послодавцу мора понашати лојално, иако с њим не дијели одређене циљеве и вриједности.

Озбиљне посљедице могу настати код неизвршавања заповиједи у војсци. I у питањима заштите околине, рачуноводственим, кадровским и сличним осјетљивим питањима увијек се очекује оданост, а понекад такво понашање завршава као превара.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Matthias Iser: Loyalität. Handbuch der politischen Philosophie und Sozialphilosophie, ed. Stephan Gosepath, De Gruyter, Berlin 2008, Bd. 2 (N-Z), S. 731-733. ISBN 978-3-11-017408-3
  • Jacoby, Jacob; Chestnut, Robert W.: Brand loyalty: Measurement and management. Wiley 1978. ISBN 0471028452
  • Simon Keller: The Limits of Loyalty. Cambridge University Press, Cambridge 2007. ISBN 978-0-521-87461-8
  • Dirk Ploss: Das Loyalitäts-Netzwerk. Galileo 2001. ISBN 978-3898421355
  • Frederick F. Reichheld: Der Loyalitäts-Effekt. Campus 1997. ISBN 978-3593356655
  • Anne M. Schüller, Gerhard Fuchs: Total Loyalty Marketing. Gabler 2002. ISBN 978-3409122016
  • Foscht Thomas, Kundenloyalität. Integrative Konzeption und Analyse der Verhaltens- und Profitabilitätswirkungen. Deutscher Universitäts-Verlag, Oktober 2002. ISBN 978-3824474431