Пређи на садржај

Октавија

С Википедије, слободне енциклопедије
Октавија Млађа
Биста Октавије Млађе
Пуно имеОктавија Млађа
Датум рођења69. п. н. е.
Место рођењаНола
Римска република
Датум смрти11. п. н. е.
Место смртиРим
Римско царство
ГробАвгустов маузолеј
ДинастијаЈулијевци-Клаудијевци
ОтацГај Октавије
МајкаАција Балба Цезонија
СупружникГај Клаудије Марцел Млађи
Марко Антоније
ПотомствоМарко Клаудије Марцел
Клаудија Марцела Старија
Клаудија Марцела Млађа
Антонија Старија
Антонија Млађа


Октавија Млађа (лат. Octavia Minor; 69. п.н.е. — 11. п.н.е.), такође позната као Октавија, била је римска племкиња, позната као сестра првог цара Августа,[1] полусестра Октавије Старије,[2] те четврта супруга Марка Антонија. Исто тако, је била прабака цара Калигуле и царице Агрипине Млађе, бака по мајци цара Клаудија и чукунбака цара Нерона.

Октавија се сматра једном од најзнаменитијих жена римске историје, с обзиром да су је савременици ценили по необичној оданости својој породици, племенитости и човечности, као и по томе што је била оличење традиционалних римских врлина.

Биографија[уреди | уреди извор]

Октавија се родила у Ноли као кћер Гаја Октавија и његове друге супруге Ације Балбе Цезоније.[3] Године 59. пне., када је имала десет година, отац јој је умро на путу за Италију. Мајка јој се преудала за Луција Марција Филипа који је њу и Октавијана одгајао као властиту децу.

Очух јој је године 54. пне. уговорио брак са Гајем Клаудијем Марцелом Млађим, политичара који је године 50. пне. служио као римски конзул. Исте те године је, пак, њен деда-ујак Јулије Цезар настојао исходити развод, у покушају да уговори њен брак с Помпејом, који је остао без супруге, Цезарове ћерке Јулије и тако покуша зацементирати Први тријумвират.[4] Помпеј је, међутим, одбио тај предлог те се уместо за жену узео Корнелију Метелу, а што је битно допринело расколу између двојице политичара, а касније и избијању грађанског рата.

Када је рат избио године 49. пне., Марцел Млађи је већ био етаблиран као Цезаров противник[5], али је одбио заједно са Помпејевим присталицама напустити Италију. То је било довољно да добије Цезарово помиловање, а касније исходи помиловање за чланове своје породице који су се борили у редовима Помпејеве војске. У међувремену му је Октавија Марцелу родила троје дјеце: кћери Клаудију Марцелу Старију и Клаудију Марцелу Млађу те сина Марка Клаудија Марцела. Марцел је, пак, умро у мају 40. пне.

Недуго након тога је умрла Фулвија, супруга Марка Антонија, једног од главних цезаровских политичара. Млади Октавијан је у томе видео прилику да браком цементира Други тријумвират.[6] Октавија се удала за Антонија у октобру,[6] али је за брак била потребна посебна дозвола Сената, с обзиром да је још увек носила дете преминулог првог супруга.[6] Октавијан је рачунао на њену лојалност и надао се да ће имати агента у Антонијевој кући.[7] Након венчања је Октавија напустила Рим и отишла у Атину одакле је Антоније управљао источним провинцијама.[8] Антички извори наводе како је била верна супруга; свом новом супругу је родила две кћери: Антонију Старију и Антонију Млађу.

Октавија је покушавала да буде посредник између мужа и брата,[7][9] али није успела да спречи Антонијеву љубавну везу с египатском краљицом Клеопатром VII, која је му је већ била родила двоје деце. Године 36. пне. је свог мужа последњи пут видела након што је отишао на Исток ратовати против Парта. На повратку из рата је Антоније отишао живети с Клеопатром, а с Октавијом се развео 32. пне. Октавија се тада с децом преселила из Атине у Рим.[10] Године 30. пне. је Антоније након пораза у рату с Октавијаном извршио самоубиство, а Октавијан јој је поверио бригу о његовој деци из бракова с Фулвијом и Клеопатром - Јулу Антонију, Александру Хелију, Клеопатри Селени II и Птолемеју Филаделфу.

Октавија се након тога није удавала, те се у потпуности посветила бризи о својој огромној породици. Август је нешто касније њеног сина Марцела усвојио и тиме учинио својим наследником. Међутим, Марцел је 23. пне. преминуо. Његова смрт је тешко погодила Октавијана, док се Октавија од тог губитка никада није опоравила. О томе највише сведочи Сенека, али пошто се често користио хиперболама, то није много поуздано. Елије Донат је тврдио да је песник Вергилије читао своју "Енеиду" Августу и Октавији. Када је читао шесту књигу, где је делом опевао Марцела, Октавија се онесвестила. Када су је с тешком муком освестили, наградила је песника са 10.000 сенеција. Након синовљеве смрти се повукла из јавног живота, осим у појединим случајевима, попут отварања Марцелове библиотеке и театра. Консултовали су је и поводом удаје Јулије Старије за Агрипу. Агрипа је пре тога требало да се рауведе од њене кћери Клаудије Марцеле Старије, сматрали су да пре те одлуке треба да добију Октавијино одобрење.

Умрла је између 11. и 9. пне. Њен погреб је био јаван, а Август јој је одржао посмртно слово и доделио јој почасти.[11] Сахрањена је у Аугустовом маузолеју. У сећање на њу саграђени су Октавијина врата и Октавијин портик. Сенат је за њу изгласао још неке почасти, али Август их је одбио. Била је једна од првих Римљанки чији се лик нашао на новцу. Пре ње је само лик Антонијеве супруге Фулвије био на новцу.

Преци[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Гај Оцтавије (магистрат)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Гај Октавије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Октавија Млађа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Марко Ације Балб
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Марко Ације
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Секст Помпеј
 
 
 
 
 
 
 
13. Помпеја (сестра Страбона)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Луцилија
 
 
 
 
 
 
 
3. Ација Балба Цезониа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Гај Јулије Цезар II
 
 
 
 
 
 
 
14. Гај Јулије Цезар (проконзул Азије 90-их пне.)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Марција Регија
 
 
 
 
 
 
 
7. Јулија Цезарис (сестра Јулија Цезара)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Луције Аурелије Кота
 
 
 
 
 
 
 
15. Аурелија Кота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Рутилија
 
 
 
 
 
 

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Лик Октавије се често појављује у књижевним делима и филмовима с радњом смештеном у Рим у последњим деценијама Републике. Од свих тих остварења је данас најпознатија ТВ-серија Стари Рим, где се Октавија појављује као Октавија од Јулијеваца. Тај лик, који је тумачила ирска глумица Кери Кондон, само је деломично темељен на историјским подацима, док у већем делу представља производ фикције.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Светоније, "Животи дванаест Цезара",Живот Августов, 4
  2. ^ "Животи дванаест Цезара",Живот Августов, 4
  3. ^ Светоније, "Животи дванаест Цезара", Живот Августов, 4
  4. ^ Светоније, "Животи дванаест Цезара",Живот Августов, 27
  5. ^ Светоније, "Животи дванаест Цезара",Живот Августов, 28-29
  6. ^ а б в Плутарх, "Антоније", 31
  7. ^ а б Хузар, Елеанор Г. . Марк Антонy: А Биограпхy. Миннеаполис: Университy оф Миннесота Пресс. (1978). стр. 139.
  8. ^ Плутарх, "Антоније", 33
  9. ^ Плутарх, "Антоније", 35
  10. ^ Хузар, Елеанор Г. . Марк Антонy: А Биограпхy. Миннеаполис: Университy оф Миннесота Пресс. (1978). стр. 168.
  11. ^ Светоније, "Животи дванаест Цезара",Живот Августов, 61

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Октавија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oktavija&oldid=26776326”