Олеамид
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(Z)-Okta-9-decenamid
| |
| Други називи
Олеиламид
9-Октадеценамид (З)-9-Октадеценамид 9,10-Октадеценоамид Амид олеинске киселине Цис-9,10-октадеценоамид | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.005.550 |
| EC број | 206-103-9 |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C18H35NO | |
| Моларна маса | 281,48 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Кремаста чврста материја[3] |
| Густина | 0,879 g/cm3 |
| Тачка топљења | 102-104 °C[3] |
| Тачка кључања | >200 °C[3] |
| Nerastvoran je[3] | |
| Opasnosti | |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | >200 °C[3] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Олеамид је амид олеинске киселине. Он је ендогена супстанца, која се природно јавља у телу животиња. Он се акумулира у цереброспиналном флуиду током депривације сна и индукује сан код животиња.[4] Он је изучаван као потенцијални медицински третман за поремећаје расположења и сна, и канабиноидима регулисане депресије.[5][6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г д Oleamide[мртва веза] at chemicalland21.com
- ^ Салвадор Хуитрон-Ресендиз; Лхyс Гомбарт; Бењамин Ф. Цраватт & Стевен Ј. Хенриксен (2001). „Еффецт оф Олеамиде он Слееп анд Итс Релатионсхип то Блоод Прессуре, Бодy Температуре, анд Лоцомотор Ацтивитy ин Ратс”. Еxпериментал Неурологy. 172 (1): 235—243. ПМИД 11681856. дои:10.1006/еxнр.2001.7792.
- ^ „Methods of treating anxiety and mood disorders with oleamide - US Patent 6359010”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2011. г. Приступљено 30. 10. 2012.
- ^ Рапхаел Мецхоулам, Естер Фриде, Лумíр Ондřеј Хануш, Тзвиел Схескин, Тизиана Бисогно, Винцензо Ди Марзо, Мицхаел Баyеwитцх анд Зви Вогел (1997). „Анандамиде маy медиате слееп индуцтион”. Натуре. 389 (6646): 25—26. ПМИД 9288961. дои:10.1038/37891.
