Општа болница Никшић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
ЈЗУ Општа болница Никшић
Гравитационом подручју које припада ЈЗУ Општа болница Никшић (означено наранџасто)
Локација
Координате: 42° 46′ 21″ Н 18° 57′ 03″ Е / 42.77250° С; 18.95083° И / 42.77250; 18.95083
МестоНикшић
(Никца од Ровина бб)
Држава Црна Гора
Историја
Основана11. децембар 1887.
(Болница књегиња Зорка, претеча Опште болнице у Никшићу)
Организација
Здравствени системФонд за здравствено осигурање Црне Горе
Финансирањедржавна болница
Врста болницеопшта болница
Афилацијске установеМедицински факултет у Подгорици
Здравствене услуге
Хитна помоћда
Хелидромда
Веб-сајт
bolnica-nk.com

Општа болница Никшић је јавна здравствена установа у којој је заступљен виши ниво здравствене заштите, и највећа општа болница у Црној Гори, не само по својим капацитетима, него и по гравитационом подручју које јој припада. Спада у зачетнике црногорског здравства и део историје никшићког краја.[1]

Положај и опште информације[уреди | уреди извор]

Општа болница Никшић је смештена у центру града под Требјесом, у улици Никца од Ровина ББ.[2]

Највећа је општа болница у Црној Гори, не само по својим капацитетима, него и по гравитационом подручју које јој припада, и један од камена темељаца црногорског здравства и важан део историје никшићког краја.

Историја[уреди | уреди извор]

Предуслови

Након што је Црна Гора 17. новембра 1875. године постала 26 држава чланица Међународног црвеног крста, потписивањем Женевске конвенције,[3]

У Црној Гори први стални лекари су Француски војни лекари који су 1857. године послати од стране Наполеон III, под договору након посете Књаза Данила Паризу.

У време ослободилачких ратова од 1875 до 1878 године на Грахову и у Жупи, а нешто касније и у Шавнику формиране су привремене ратне болнице. Стручну лекарску помоћ у Граховској болници пружали су Дубровачки лекари из састава Аустроугарског црвеног крста, у Жупској привременој болници чланови Швајцарског црвеног крста, а у Шавнику др Бохумил Баучек.[3]

Након ослобођења Никшића 8. септембра 1877. године са Црногорском војском у град долазе Француз др Жан Батист Певрије лични лекар Књаза Николе и Руска мисија Црвеног крста и затичу у јужном делу доњег града Турску болницу.

Десте година касније одлуком Владе Књажевине Црне Горе од 11. децембра 1887. године, отворена је прва Никшићка болница под именом — Болница књегиња Зорка,[а] чиме је успостављена прва организована здравствена служба и здравствена заштита становника Никшића, као претећа данашње савремене установе — ЈЗУ Општа болница у Никшићу.[3] За никшићку болницу, која је била друга новооснована болница, као и ону на Цетињу, која је била прва црногорска болница, новац за изградњу и опремање обезбедио је, књаз Никола продајом дарова добијених за рођење сина и кад је удавао ћерку.[3]

У извештају Гласа Црногорца, поводом отварања болнице записано је:[3]

Тадашња болница у Никшићу као друга стална болница у Црној Гори, била је сештена у за ту намену адаптираној згради бивше Турске касарне,[б]. Имала је 10 кревета и за историјске услове и ниво развоја медицине добро је била снабдевена. За првог уравника болнице постављен је др Ђуро Ђорђије Кустудић, школована на медицинском факултету у Грацу, а за првог сталног лекара 1880. године постављен је др Димитрије Макридес Макрида. и отварањем болнице успостављена је организована здравствена служба и здравствена заштита становника Никшића.

Након одласка др Макрида у Никшић је повремено долазио др Петар Миљанић начелник Црногорског санитета који организује здравствену службу по европским стандардима.[в] До краја 1918. године у болници су радили др Ђура Кустудић, др Стево Огњеновић, Митар Радуловић, Јован Кујачић, Петар Контић, Садик Стринић, Нешко Радовић и Јаков Зарубица. Прва Никшићка бабица била је Јела Сеферовић рођена Шобајић, која је у болници радила од 1912. године, као бабице Јагода Комненић, Марија Мирковић, које су радиле до краја другог светског рата.

Прву приватну апотеку у Никшићу отворио је 1903.године магистар фармације Војимир Живни Чех, а од 1921. године основана је и друга никшићка апотека „Свети Никола” власништво магистра фармације Максима Муја Катурића у улици Новака Рамова где је и данас апотека.

Болница између два светска рата

Период између два рата карактерише стално интезивно присуство болести које су периодично прелазиле у епидемију, шпанске грознице, туберкулозе и других болести.

После завршетка Првог светског рата зграду болнице Књегиња Зорка заузела је војска и претворила у такозвани војни стан, док је од 1923. години Болница била смјештена у монтажној бараци добијеној од ратних репарација. те године почела је градња зграде нове болнице (у којој је данас Психијатријско одељење), која је усељена 1927.године. Управници су били др Нико Мартиновић до трагичне смрти и др Милутин Спасојевић од 1927. до 1947.године. У том периоду болница је имала ранг бановинске болнице са 26. кревета.[3]

Зграда школске поликлинике односно Дома здравља изграђена је 1927.године.

Болница у Другом светском рату

Током Другог светског рата болницу су окупирали Италијани док су на слободној територији формиране партизанске болнице.[3]

Болница у Другом светском рату

Никшићку Болницу су током окупације Црне Горе запосели Италијански војници, док су на слободној територији формиране партизанске болнице у Ријечанима, Дубочкама, Шипачну, Пресјеци, Голији, Манастиру Острог и Врбањи, у којима су радили лекари: др Јован Булајић, проф. др Симо Милошевић, др Олга Милошевић, др Радоје Мијушковић, проф.др Нико Миљанић, др Војо Ђукановић, др Радош Вилотијевић, др Петар Јовановић, др Мито Савићевић и студенти медицине: Зора Головић, Веселин Милатовић, Перо Поповић Црни, Марко Балетић, народни херој Радомир Алексић, Лука Јовановић, Петар Јовановић, Милија Станишић и студент фармације Олга Головић.[3]

Болница након Другог светског рата

Након ослобођења Никшића од окупатора септембра 1944. године у згради Болнице смештена је војна корпуска болница у којој су радили хирурзи проф. др Нико Миљанић, совјетски војни лекар Анатолиј Алфјоров и хирурзи из Швајцарске на челу са Гвидом Бидерманом.

У Никшићу се послератним годинама са новом административном поделом постепено оснива здравствена служба Републике Црне Горе, са повећаваним бројем здравствених радника, тако да је по одлуци Министарства за народно здравље Црне Горе од 5. марта 1946.године никшићка Болница имала 90 кревета са следећим одељењима:[3]

  • Интерно са дјечијим и туберкулозним,
  • хируршко са породилиштем,
  • Инфективно одјељење, које постоји од 1946. године, а водили су га интернисти и педијатри. Први специјалиста инфектолог и начелник одјељења био је др Јосип Фањек из Загреба. Након њега, одјељење су водили др Даринка Вујачић и др Душка Милатовић.

Болница је имала и Поликлиничку службу односно здравствену станицу којом је руководио Зоран Кеслер.

Зграда дечијег диспанзера изграђена је уз помоћ Уницефа 1954. године, а Педијатријску службу у Никшићу основали су и водили др Милева Цемовић, др Душан Мандић, др Јованка Ђуричић, др Олга Ђурић и др Јела Ћупић.

Организација[уреди | уреди извор]

У оквиру Општа болница Никшић постоје четири одељења или специјалистичке службе и то:

  • општа хирургија
  • интерна медицина
  • гинекологија са акушерством
  • педијатарска служба

Наведене службе су организоване кроз рад:

  • болничких одељења, одсека,
  • специјалистичких амбуланти и
  • дијагностике,
  • кабинета за трансфузију крви,
  • службе за радиолошку и ултразвучну дијагностику,
  • лабораторије
  • апотеке за потребе болничких одјељења.

Показатељи рада[уреди | уреди извор]

Показатељи пружених стационарних здравствених услуга у 2013. години.[1]
Заузете постеље по лекару Заузете постеље по сестри % коришћења капацитета Просечна дужина лечења Број слободних постеља Стопа смртности на 1.000 лечених
2,98
0,87
51,25
6,91
133,08
22,90
промила

Кадровска структура[уреди | уреди извор]

У болници ради:

  • 49 лекара специјалиста,
  • 9 лекара је на специјализацији
  • 235 медицинских сестара.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Књегиња Зорка је била најстарија ћерка књаза Николе.
  2. ^ Зграда је срушена после Другог светског рата а налазила се уз данашњи Булевар Вука Мићуновића на месту стамбених војних зграда
  3. ^ Захваљујући др Петру Миљанићу у сваком већем месту у Црној Гори постављени су стални лекари.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мастер план развоја здравства Црне Горе 2015-2020, Црна Гора, Министарство здравља, Подгорица, 2015. стр. 19-20
  2. ^ „Ј.З.У. ОПШТА БОЛНИЦА НИКШИЋ”. ме.екапија.цом (на језику: ме). Приступљено 2023-01-07. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з „ЈЗУ Општа болница Никшић - Историјат”. www.болница-нк.цом. Архивирано из оригинала 22. 11. 2021. г. Приступљено 22. 4. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Opšta_bolnica_Nikšić&oldid=26776801”