Опсин
Опсини су група на светлост сензитивних 35-55 kDa за мембрану-везаних Г протеин-спрегнутих рецептора ретиноидне протеинске фамилије нађених у фоторецепторским ћелијама ретине. Пет класичних група опсина је обухваћено чулом вида. Они посредују конверзију фотона у електрохемијски сигнал, што је први степен каскаде визуелне трансдукције. Постоји још један опсин који је нађен у мрежњачи сисара, меланопсин, он учествује у циркадијалним ритмовима и рефлексу зеница али не у формирању слике.[1]
Класификација опсина[уреди | уреди извор]
Опсини се деле у две групе које нису хомологне, али су конвергентно еволуирале слични облик и функцију.[2][3] Тип I опсина су изражени код прокариота, док животиње користе тип II опсина. Опсини нису нађени изван ових група (на пример код биљки, гљивица, или плакозоа),[2] мада још непотврђени извештаји о опсинима код сунђера[4] можда сугеришу да су опсини били присутни код древних животиња.
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Yосхинори Схицхида, Таке Матсуyама (2009). „Еволутион оф опсинс анд пхототрансдуцтион”. Пхил. Транс. Р. Соц. Б. 364 (1531): 2881—2895. дои:10.1098/рстб.2009.0051.
- ^ а б Давид C. Плацхетзки, Цаитлин Р. Фонг анд Тодд Х. Оаклеy (2010). „Тхе еволутион оф пхототрансдуцтион фром ан анцестрал цyцлиц нуцлеотиде гатед патхwаy”. дои:10.1098/рспб.2009.1797.
- ^ Ферналд РД (2006). „Цастинг а генетиц лигхт он тхе еволутион оф еyес”. Сциенце (Неw Yорк, Н.Y.). 313 (5795): 1914—8. ПМИД 17008522. дои:10.1126/сциенце.1127889.
- ^ „Порифера: Ампхимедон qуеенсландица (спонге) .. 1 опсин”. ГеномеWики. Университy оф Цалифорниа Санта Цруз (УЦСЦ) Геноме Биоинформатицс Гроуп.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Илустрација Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2020)
- Опсин на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
