Органска пољопривреда
Органска пољопривредна производња, такође позната као еколошка пољопривреда или биолошка пољопривреда,[1][2][3][4][5] облик је пољопривреде који се заснива на употреби ротације усева, зеленишног ђубрења, компоста и биолошке контроле инсеката. Органска производња подразумева употребу ђубрива и пестицида (хербициди, фунгициди и инсектициди) који се сматрају природним, а искључује се или строго ограничава употреба средстава као што су: синтетичка петрохемијска ђубрива и пестициди; регулатори раста (хормони); употреба антибиотика код живе стоке; генетски модификованих организама,[6] људског канализационог отпада и наноматеријала.[7] Одрживи развој, отвореност, независност, здравље и сигурност су основни разлози за увођење органске производње.
Методе органске пољопривредне производње су међународно правно регулисане и спроводе се од стране многих земаља, а засноване су на стандардима успостављеним од стране Међународне федерације покрета за органску пољопривреду (енгл. International Federation of Organic Agriculture Movements), међунаронде кровне организације за органску производњу, која је основана 1972.[8] Органска пољопривреда се може дефинисати као „интегрисани пољопривредни систем који тежи одрживости, побољшању плодности земљишта и биолошке разноврсности, док, уз ретке изузетке, забрањује синтетичке пестициде, антибиотике, синтетичка ђубрива, генетски модификоване организме и хормоне раста“.[9][10][11][12]
Органска пољопривреда је настала почетком 20. века као реакција на брзе промене пољопривредне праксе. Цертификована органска пољопривреда заузима 70 миллион хецтарес (170 миллион ацрес) широм света, са преко половине од тога у Аустралији.[13] Различите организације и данас настављају да развијају органску пољопривреду. Подстиче се биолошка контрола штеточина, мешовити усеви и неговање инсеката предатора. Органски стандарди су дизајнирани да дозволе употребу природних супстанци, док забрањују или стриктно ограничавају синтетичке супстанце.[14] На пример, пестициди који се налазе у природи као што је пиретрин су дозвољени, док су синтетичка ђубрива и пестициди генерално забрањени. Синтетичке супстанце које су дозвољене укључују, на пример, бакар сулфат, елементарни сумпор и ивермектин. Генетски модификовани организми, наноматеријали, муљ из канализације људи, регулатори раста биљака, хормони и употреба антибиотика у сточарству су забрањени.[7][15] Заговорници органске пољопривреде тврде предности у одрживости,[16][17] отворености, самодовољности, аутономији и независности,[17] здрављу, безбедности хране и безбедности хране.
Тржиште за органску храну и друге органске производе убрзано расте од 1990. године, и 2012. године је достигло вредност од 63 милијарде долара.[18]:25 Овакви захтеви су довели до повећања површина на којима се примењују принципи органске производње. Овај раст од 2001. до 2011. износи око 8,9% годишње.[19] Органска производња се у 2011. години примењивала на приближно 37 милиона хектара, што представља око 0,9% свјетских обрадивих површина. Према подацима из 2020. године, око 75.000.000 ха (190.000.000 ацрес) широм света се узгајало органски, што представља приближно 1,6% укупног светског пољопривредног земљишта.[20]
Органска пољопривреда може бити корисна за биодиверзитет и заштиту животне средине на локалном нивоу. Међутим, пошто органска пољопривреда има мање приносе у поређењу са конвенционалном пољопривредом, потребно је додатно пољопривредно земљиште другде у свету, што значи да се природно земљиште мора претворити у пољопривредно земљиште. Ово може проузроковати губитак биодиверзитета и негативне климатске ефекте који превазилазе постигнуте локалне еколошке добити.[21]
Историја[уреди | уреди извор]
У праисторијско доба, пољопривредна производња се сводила на ловачко-сакупљачку активност. Разлози за најстарију појаву земљорадње могу бити климатске промене или друштвени разлози. Промена се сигурно десила од ловачко-сакупљачке активности до пољопривредне економије кроз дугачак период када су се поједине усеви промишљено засађивали, а друга храна се доносила из дивљине. Иако се пољопривреда развила у Плодном полумесецу, пољопривреда се најкасније 7000 године п.н.е. појавила у југоисточној Азији (пиринач) и мало касније у Средњој Америци (кукуруз, бундева). Пољопривреда је такође могла да настане независно у раном неолиту у Индији и источној Азији.
Вештачка ђубрива су произведена почетком XVIII века. У почетку су то били суперфосфати, а касније ђубрива на бази амонијака која су се масовно производила употребом Хабер-Босцх-овог поступка који је развијен током Првог светског рата. Ова прва минерална ђубрива су била јефтина, снажна и лако су се транспортовала у ринфузи. Слични напреци су остварени у производњи хемијских пестицида током 40-их година XX века. Ове нове технологије су, гледано краткорочно, имале позитиван ефекат, међутим, јавио се низ негативних, дугорочних последица као што су збијање земљишта, ерозија и губитак плодности земљишта. Касније се јавља забринутост за здравље људи због уласка отровних хемикалија у намирнице.
Крајем XIX и почетком XX века, земљишни биолози су почели да развијају теорије би се нова достигнућа у биологији могла применити у пољопривреди, као начин да се отклоне негативне последице примене хемијских средстава, а да се и даље повећава производња. У средњој Европи, Рудолф Стеинер, чије су Пољопривредне лекције (енгл. Lectures on Agriculture) објављене 1925. године, је започео биодинамичну пољопривреду, рану верзију оног што ми данас називамо органска пољопривредна произвидња.
Током касних 30-их и раних 40-их година XX века, сер Албер Хауард и његова супруга Габријела Хауард, обоје успешни ботаничари, су развили органску пољопривредну производњу.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Лабеллинг, артицле 30 оф Регулатион (ЕУ) 2018/848 оф тхе Еуропеан Парлиамент анд оф тхе Цоунцил оф 30 Маy 2018 он органиц продуцтион анд лабеллинг оф органиц продуцтс анд репеалинг Цоунцил Регулатион (ЕЦ) Но 834/2007.
- ^ Хисторy оф Органиц Фарминг. биоцyцлопедиа.цом (Ауг 2022 аццессед)
"Вариоус тyпес анд метходс оф органиц агрицултуре хаве беен девелопед ин тхе Нортхерн Хемиспхере, суцх ас тхе биологицал-органиц анд биодyнамиц метход" - ^ Биологицал Фарминг/Ецологицал Фарминг: УСДА Натионал Агрицултурал Либрарy (версион Ауг 2007)
"тхе терм биологицал офтен реферс то органиц фарминг, wхереас тхе терм ецологицал реферс то органиц плус енвиронментал цонсидератионс суцх ас он-фарм wилдлифе манагемент" - ^ Органиц фарминг. Леxицон Wеин‑Плус (Ауг 2022 аццессед)
"А форм оф продуцтион (алсо органиц фарминг, ецологицал фарминг, ецологицал-биологицал фарминг, ецологицал агрицултуре, алтернативе агрицултуре) фор тхе продуцтион оф фоод анд отхер агрицултурал продуцтс." - ^ Цлеан & Органиц Агрицултурал Продуцтс. РИРДЦ, Оцт 2000.]
"Биологицал фарминг анд ‘био’ продуцтс аре термс офтен усед ин Еуропеан цоунтриес ас еqуивалент то органиц фарминг. [...] Ецологицал фарминг анд ‘ецо’ продуцтс аре термс алсо усед ин Еуропеан цоунтриес ас еqуивалент то органиц фарминг." - ^ Дирецторате Генерал фор Агрицултуре анд Рурал Девелопмент оф тхе Еуропеан Цоммиссион Wхат ис органиц фарминг Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2013)}-
- ^ а б -{Paull, John (2011) "Nanomaterials in food and agriculture: The big issue of small matter for organic food and farming", Proceedings of the Third Scientific Conference of ISOFAR (International Society of Organic Agriculture Research), 28 September - 1 October, Namyangju, Korea., 2:96-99.
- ^ Paull, John "From France to the World: The International Federation of Organic Agriculture Movements (IFOAM)", Journal of Social Research & Policy, 2010, 1(2):93-102.
- ^ Danielle Treadwell, Jim Riddle, Mary Barbercheck, Deborah Cavanaugh-Grant, Ed Zaborski, Cooperative Extension System, What is organic farming? Архивирано 3 мај 2016 на сајту Wayback Machine
- ^ H. Martin, '’Ontario Ministry of Agriculture, Food and Rural Affairs Introduction to Organic Farming, ISSN 1198-712X
- ^ Dale Rhoads, Purdue Extension Service, What is organic farming? Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2016)
- ^ Gold, Mary. „What is organic production?”. National Agricultural Library. USDA. Архивирано из оригинала 07. 08. 2007. г. Приступљено 1. 3. 2014.
- ^ Paull, John (2019). „Organic Agriculture in Australia: Attaining the Global Majority (51%)”. Journal of Environment Protection and Sustainable Development — преко Academia.edu.
- ^ „USDA Blog » Organic 101: Allowed and Prohibited Substances”. blogs.usda.gov. Приступљено 6. 4. 2016.
- ^ „USDA List of Allowed and Prohibited Substances in Organic Agriculture”. USDA List of Allowed and Prohibited Substances in Organic Agriculture. USDA. 4. 4. 2016. Архивирано из оригинала 28. 12. 2015. г. Приступљено 6. 4. 2016.
- ^ Arsenault, Chris. „Only 60 Years of Farming Left If Soil Degradation Continues”. Scientific American. Приступљено 29. 5. 2016.
- ^ а б Coleman, Eliot (1995), The New Organic Grower: A Master's Manual of Tools and Techniques for the Home and Market Gardener (2nd изд.), стр. 65, 108, ISBN 978-0930031756.
- ^ Helga Willer, Julia Lernoud and Robert Home The World of Organic Agriculture: Statistics & Emerging Trends 2013, Research Institute of Organic Agriculture (FiBL) and the International Federation of Organic Agriculture Movements (IFOAM, 2013).
- ^ Paull, John (2011) "The Uptake of Organic Agriculture: A Decade of Worldwide Development", Journal of Social and Development Sciences, 2 (3), pp. 111-120.
- ^ „The World of Organic Agriculture - Statistics & Emerging Trends 2022” (PDF). FiBL and IFOAM. стр. 11. Приступљено 20. 2. 2022.
- ^ „Scientists urge EU to allow the use of novel breeding techniques and modern biotechnology in organic farming”. Wageningen Plant Research. 23. 4. 2021.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Ableman, M. (1993). From the Good Earth: A Celebration of Growing Food Around the World. HNA Books. ISBN 978-0-8109-2517-5.
- Avery, A (2006). The Truth About Organic Foods. (Volume 1, Series 1). Henderson Communications, L.L.C. ISBN 978-0-9788952-0-4.
- Committee on the Role of Alternative Farming Methods in Modern Production Agriculture, National Research Council. 1989. Alternative Agriculture. . National Academies Press.
- Guthman, J. (2004). =Agrarian Dreams: The Parodox of Organic Farming in California. Berkeley and London: University of California Press. ISBN 9780520240940.
- Lampkin, N. and S. Padel. (eds.) The Economics of Organic Farming: An International Perspective. Guildford: CAB International. 1994. ISBN 978-0-85198-911-2.
- OECD. Organic Agriculture: Sustainability, Markets, and Policies. CABI International. 2003. Free full-text.
- Beecher, N. A., et al. (2002). Agroecology of birds in organic and nonorganic farmland. Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2017) Conservation Biology 16(6), 1621–30.
- Brown, R. W. (1999b). „Margin/field interfaces and small mammals”. Aspects of Applied Biology. 54: 203—210.
- Emsley, J. (2001). „Going one better than nature”. Nature. 410 (6829): 633—634. doi:10.1038/35070632.
- Gabriel, D. and T. Tscharntke. (2007). Insect pollinated plants benefit from organic farming. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2014) Agriculture, Ecosystems and Environment 118: 43-48.
- Kuepper, G. and L. Gegner. Organic Crop Production Overview., ATTRA — National Sustainable Agriculture Information Service. August, 2004.
- Paull, J. (2006). „The farm as organism: The foundational idea of organic agriculture”. Journal of Bio-Dynamics Tasmania. 83: 14—18.
- Markandya, A. and S. Setboonsarng. 2008. Organic Crops or Energy Crops? Options for Rural Development in Cambodia and the Lao People's Democratic Republic. ADB Institute Research Policy Brief 29. ADBI, Tokyo.
- Smil, V. (2001). Enriching the Earth: Fritz Haber, Carl Bosch, and the Transformation of World Food. MIT Press. ISBN 978-0-262-19449-5.
- Wheeler, S. A. (2008). „What influences agricultural professionals' views towards organic agriculture?”. Ecological Economics. 65: 145—154. doi:10.1016/j.ecolecon.2007.05.014.
- Wickramasinghe L. P., et al. (2003). Bat activity and species richness on organic and conventional farms: impact of agricultural intensification. Journal of Applied Ecology 40(6), 984–93.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Organic Farming на сајту Curlie (језик: енглески)
- Kuepper, G.A Brief Overview of the History and Philosophy of Organic Agriculture. Kerr Center for Sustainable Agriculture. 2010.
- Organic Eprints. A database of research in organic food and farming.
- Centar organske proizvodnje.Centar za organski proizvodnju Selenca.
| Земљорадња |  | |
|---|---|---|
| Сточарство | ||
| Блиске гране | ||
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
