Орнитхисцхиа

С Википедије, слободне енциклопедије

Орнитхисцхиа
Временски распон:
рана јуракасна креда, 200.91–66 Ма (могући тријасни запис)
Збирка фосилних скелета орнитишија. У смеру казаљке на сату од горе лево: Хетеродонтосаурус (Хетеродонтосауридае), Ниппоносаурус (Орнитхопода), Бореалопелта (Анкyлосауриа), Трицератопс (Цератопсиа), Стегоцерас (Пацхyцепхалосауриа), и Стегосаурус (Стегосауриа).
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Кладус: Диносауриа
Ред: Орнитхисцхиа
Сеелеy, 1888
Подгрупе[1]
Синоними

Предентата (или Орнитхисцхиа}) је изумрла клада углавном биљоједних диносауруса карактерисаних карличном структура која је површно слична оној код птица.[3] Име Орнитхисцхиа, или „птичијих кукова“, одражава ову сличност и потиче од грчке основе орнитх-, што значи „птица“, и исцхион, множина исцхиа, што значи „зглоб кука“. Међутим, птице су само у даље сродне овој групи, јер су птице тероподни диносауруси.[3] Припадници кладе Орнитхисцхиан са добро познатим анатомским адаптацијама укључују цератопсикане или диносаурусе са „роговима” (нпр. Трицератопс), пахицефалосаурусе или „дебелоглаве” диносаурусе, оклопне диносаурусе (Тхyреопхора) као што су стегосауруси и анкилосауруси, и орнитоподи.[3]. Постоје јаки докази да су одређене групе орнитихијана живеле у стадима,[3][4] често раздвојеним по старосним групама, при чему су малолетници формирали сопствена јата одвојена од одраслих.[5] Неки су барем делимично били прекривени филаментозним (длака или перје) покровима, и постоји много дебата о томе да ли су ови филаменти пронађени у примерцима Тианyулонг, Пситтацосаурус,[6] иКулиндадромеус можда примитивно перје.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мадзиа, D.; Арбоур, V.M.; Боyд, C.А.; Фарке, А.А.; Црузадо-Цабаллеро, П.; Еванс, D.C. (2021). „Тхе пхyлогенетиц номенцлатуре оф орнитхисцхиан диносаурс”. ПеерЈ. 9: е12362. дои:10.7717/пеерј.12362Слободан приступ. 
  2. ^ Фериголо, Ј.; Лангер, M. C. (2007). „А Лате Триассиц диносауриформ фром соутх Бразил анд тхе оригин оф тхе орнитхисцхиан предентарy боне”. Хисторицал Биологy. 19: 23—33. С2ЦИД 85819339. дои:10.1080/08912960600845767. 
  3. ^ а б в г Фастовскy, Давид Е.; Wеисхампел, Давид Б. (2012). Диносаурс: А Цонцисе Натурал Хисторy. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1107276468. 
  4. ^ Qи, Зхао; Барретт, Паул M.; Ебертх, Давид А. (2007-09-01). „Социал Бехавиоур анд Масс Морталитy ин тхе Басал Цератопсиан Диносаур Пситтацосаурус (еарлy Цретацеоус, Пеопле'с Републиц оф Цхина)” (ПДФ). Палаеонтологy (на језику: енглески). 50 (5): 1023—1029. Бибцоде:2007Палгy..50.1023Q. ИССН 1475-4983. С2ЦИД 128781816. дои:10.1111/ј.1475-4983.2007.00709.x. 
  5. ^ Зхао, Q. (2013). „Јувениле-онлy цлустерс анд бехавиоур оф тхе Еарлy Цретацеоус диносаур Пситтацосаурус”. Ацта Палаеонтологица Полоница. дои:10.4202/апп.2012.0128Слободан приступ. 
  6. ^ Маyр, Гералд; Петерс, Стефан D.; Плодоwски, Герхард; Вогел, Олаф (2002-08-01). „Бристле-лике интегументарy струцтурес ат тхе таил оф тхе хорнед диносаур Пситтацосаурус”. Натурwиссенсцхафтен (на језику: енглески). 89 (8): 361—365. Бибцоде:2002НW.....89..361М. ИССН 0028-1042. ПМИД 12435037. С2ЦИД 17781405. дои:10.1007/с00114-002-0339-6. 
  7. ^ Годефроит, П.; Синитса, С.M.; Дхоуаиллy, D.; Болотскy, Y.L.; Сизов, А.V.; МцНамара, M.Е.; Бентон, M.Ј.; Спагна, П. (2014). „А Јурассиц орнитхисцхиан диносаур фром Сибериа wитх ботх феатхерс анд сцалес” (ПДФ). Сциенце. 345 (6195): 451—455. Бибцоде:2014Сци...345..451Г. ПМИД 25061209. С2ЦИД 206556907. дои:10.1126/сциенце.1253351. хдл:1983/а7ае6дфб-55бф-4ца4-бд8б-а5еа5ф323103Слободан приступ. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2019-02-09. г. Приступљено 2016-08-28. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бутлер, Р.Ј. (2005). „Тхе 'фабросаурид' орнитхисцхиан диносаурс оф тхе Уппер Еллиот форматион (лоwер Јурассиц) оф Соутх Африца анд Лесотхо”. Зоологицал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 145 (2): 175—218. дои:10.1111/ј.1096-3642.2005.00182.xСлободан приступ. 
  • Серено, П.C. (1986). „Пхyлогенy оф тхе бирд-хиппед диносаурс (ордер Орнитхисцхиа)”. Натионал Геограпхиц Ресеарцх. 2 (2): 234—256. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]