Отпоран скроб
Отпоран скроб је скроб, укључујући и његове продукте разградње, који пребегну од варења у танком цреву здравих особа.[1][2] Отпорни скроб се природно налази у храни, али се такође може додати као део сушене сирове хране, или се користити као адитив у прерађеној храни.[3]
Неке врсте резистентног скроба (РС1, РС2 и РС3) ферментише микробиота дебелог црева, доносећи користи људском здрављу кроз производњу кратколанчаних масних киселина, повећану бактеријску масу и промоцију бактерија које производе бутират.[4][5]
Отпорни скроб има сличне физиолошке ефекте као дијететска влакна,[6] понашајући се као благи лаксатив и вероватно изазивајући надимање.[7]
Порекло и историја[уреди | уреди извор]
Концепт отпорног скроба произашао је из истраживања током 1970-их[8] и тренутно се сматра једним од три типа скроба: брзо пробављиви скроб, споро варени скроб и отпорни скроб,[9][10] од којих сваки може утицати на нивое глукоза у крви.[11]
Истраживање које је подржала Европска комисија довело до дефиниције отпорног скроба.[8][12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Асп НГ. (1992). „Ресистант старцх. Процеедингс фром тхе сецонд пленарy меетинг оф ЕУРЕСТА: Еуропеан ФЛАИР Цонцертед Ацтион Но. 11 он пхyсиологицал имплицатионс оф тхе цонсумптион оф ресистант старцх ин ман. Црете, 29 Маy-2 Јуне 1991”. Еуропеан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 46 (Суппл 2): С1—148. ПМИД 1425538.
- ^ Топпинг, D. L.; Фукусхима, M.; Бирд, А. Р. (2003). „Ресистант старцх ас а пребиотиц анд сyнбиотиц: стате оф тхе арт”. Процеедингс оф тхе Нутритион Социетy. 62 (1): 171—176. ПМИД 12749342. дои:10.1079/ПНС2002224
.
- ^ Натионал Ацадемy оф Сциенцес. Институте оф Медицине. Фоод анд Нутритион Боард. (2005). Цхаптер 7 Диетарy, Фунцтионал, анд Тотал Фибер ин Диетарy Референце Интакес фор Енергy, Царбохyдрате, Фибер, Фат, Фаттy Ацидс, Цхолестерол, Протеин анд Амино Ацидс
. Wасхингтон DC, УСА: Натионал Ацадемиес Пресс. стр. 339–421. ИСБН 978-0-309-08525-0.
- ^ Броунс, Фред; Кеттитз, Бернд; Арригони, Ева (2002). „Ресистант старцх анд "тхе бутyрате револутион"”. Трендс ин Фоод Сциенце & Тецхнологy. 13 (8): 251—261. дои:10.1016/С0924-2244(02)00131-0.
- ^ О’Цоннор, Анахад (2023-06-13). „Аре алл цалориес цреатед еqуал? Yоур гут мицробес дон’т тхинк со.”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-06-13.
- ^ Елсевиер, Дорланд'с Иллустратед Медицал Дицтионарy, Елсевиер.
- ^ Грабитке, Холлие А.; Славин, Јоанне L. (2009). „Гастроинтестинал Еффецтс оф Лоw-Дигестибле Царбохyдратес”. Цритицал Ревиеwс ин Фоод Сциенце анд Нутритион. 49 (4): 327—360. ПМИД 19234944. С2ЦИД 205689161. дои:10.1080/10408390802067126.
- ^ а б Биркетт, А. M.; Броwн, I. L. (2007). Цхаптер 4: Ресистант Старцх анд Хеалтх ин Тецхнологy оф Фунцтионал Цереал Продуцтс. Боца Ратон, Флорида, УСА: Wоодхеад Публисхинг Лимитед. стр. 63—85. ИСБН 978-1-84569-177-6.
- ^ Сајилата, M. Г.; Сингхал, Рекха С.; Кулкарни, Пусхпа Р. (јануар 2006). „Ресистант Старцх – А Ревиеw”. Цомпрехенсиве Ревиеwс ин Фоод Сциенце анд Фоод Сафетy. 5 (1): 1—17. дои:10.1111/ј.1541-4337.2006.тб00076.x .
- ^ Енглyст, Х. Н.; Кингман, С. M.; Цуммингс, Ј. Х. (октобар 1992). „Цлассифицатион анд Меасуремент оф Нутритионаллy Импортант Старцх Фрацтионс”. Еуропеан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 46 (Суппл 2): С33—50. ПМИД 1330528.
- ^ Схарма, Алка; Yадав, Баљеет Сингх; Ритика (2008). „Ресистант Старцх: Пхyсиологицал Ролес анд Фоод Апплицатионс”. Фоод Ревиеwс Интернатионал. 24 (2): 193—234. дои:10.1080/87559120801926237.
- ^ Асп, Н.-Г.; ван Амелсвоорт, Ј. M. M.; Хаутваст, Ј. Г. А. Ј. (1996). „Нутритионал Имплицатионс оф Ресистант Старцх”. Нутритион Ресеарцх Ревиеwс. 9 (1): 1—31. ПМИД 19094263. дои:10.1079/НРР19960004 .
