Парасимпатички нервни систем
| Парасимпатички нервни систем | |
|---|---|
 Инервација аутономног нервног система. Приказани су симпатички и парасимпатички системи, у црвеној и плавој боји, респективно. | |
| Детаљи | |
| Латински | Парс парасyмпатхица дивисионис аутономици сyстематис нервоси |
| Показатељи | |
| ТА | А14.3.02.001 |
| ФМА | 9907 |
| Анатомска терминологија | |
Парасимпатички нервни систем (ПСНС) је један од три дела аутономног нервног система (АНС).[1] АНС је одговоран за регулацију унутрашњих органа и жлезда, што се одвија подсвесно. Парасимпатички систем је специфично одговоран за стимулацију активности до којих долази када је тело у мировању, што обухвата саливацију, лакримацију, ординацију, варење и дефекацију. Његово дејство се сматра комплементарим дејству других главних грана аутономног нервног система, Симпатички нервни систем је одговоран за стимулацију активности везаних борба-или-бежање респонс. Као последица такве релације, дејство парасимпатички нервни систем се често описује као "одмор и варење".
Физичка локација[уреди | уреди извор]
Парасимпатички нерви (ПСН) су аутономне ("висцералне"[2][3]) гране периферног нервног система (ПНС). Парасимпатичка нервна влакна произлазе из централног нервног система са С2, С3, С4 и кичмених живаца и из трећег, седмог, деветог, и десетог можданог живца. Због његове локације парасимпатички систем се обично каже да има "краниосакрални одлив".
Рецептори[уреди | уреди извор]
Парасимпатички нервни систем користи првенствено ацетилхолин (ACh) као свој неуротрансмитер, мада и низ пептида (као што је холецистокинин) могу да дејствују на ПСНС као неуротрансмитери.[4][5] АЦх дејствује на два типа рецептора, мускаринске и никотинске холинергичне рецепторе. Највећи део трансмисија се одвија у два ступња. Након стимулације, преганглиони нерв ослобађа ACh на ганглион, који дејствује на никотинске рецепторе постганглионих неурона. Постганглиони неурон онда ослобађа ACh да би стимулисао мусларинске рецепторе на циљном органу.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сусан Стандринг, ур. (2009) [1858]. Граy'с анатомy: Тхе Анатомицал Басис оф Цлиницал Працтице, Еxперт Цонсулт. иллустратед бy Рицхард Е. M. Мооре (40 изд.). Цхурцхилл Ливингстоне. ИСБН 978-0-443-06684-9.
- ^ „Висцерал нерве фиберс - дефинитион оф висцерал нерве фиберс ин тхе Медицал дицтионарy - бy тхе Фрее Онлине Медицал Дицтионарy, Тхесаурус анд Енцyцлопедиа.”.
- ^ „Висцерал нерве - WронгДиагносис.цом”.
- ^ Wанк СА (1995). „Цхолецyстокинин рецепторс”. Тхе Америцан Јоурнал оф Пхyсиологy. 269 (5 Пт 1): Г628—46. ПМИД 7491953.[мртва веза]
- ^ Такаи Н, Схида Т, Уцхихасхи К, Уеда Y, Yосхида Y (1998). „Цхолецyстокинин ас неуротрансмиттер анд неуромодулатор ин парасyмпатхетиц сецретион ин тхе рат субмандибулар гланд”. Анналс оф тхе Неw Yорк Ацадемy оф Сциенцес. 842: 199—203. ПМИД 9599311.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Организација нервног система Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2010)
- Simpatički i parasimpatički nervni sistem
