Паразитска купа
Паразитска купа је тип сложених вулканских купа. Назива се још бочна или адвентивна. Јавља се на боковима и у подножју вулкана.
Настанак[уреди | уреди извор]
Паразитске купе настају накнадно, прскањем бокова главне купе, изазваних притиском лаве у гротлу и њеном консолидацијом у кратеру вулкана. Поред бочних купа, могу настати и непосредно у кратерима вулкана, између старије и млађе купе.
Димензије[уреди | уреди извор]
Надморска висина паразитских купа није велика. Достижу у просеку 150 до 200 m. Širine kratera nisu veće od 50-100 metara.
Rasprostiranje[уреди | уреди извор]
Parazitske kupe su čest oblik u reljefu vulkana na Zemlji. Samo na Etni ih ima preko 1000. Brojne kupe javljaju se i na vulkanima Kamčatke u Rusiji (Krenicka sopka, Tolbačik, Ključevskaja Sopka). Najpoznatije parazitske kupe nalaze se u u krateru Vezuva. To su Kole Umberto i Kole Margerita.
Vidi još[уреди | уреди извор]
Literatura[уреди | уреди извор]
- Petrović, D. i Manojlović P, GEOMORFOLOGIJA, (2003), Geografski fakultet, Beograd