Пређи на садржај

Пентамидин

С Википедије, слободне енциклопедије

Пентамидин
Клинички подаци
Продајно имеNebuPent, Pentacarinat, Pentam, Pentam 300
Drugs.comМонографија
Начин применеИнтравенозно
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације9,1-13,2 х
Идентификатори
CAS број100-33-4 ДаY
ATC кодP01CX01 (WHO)
PubChemCID 4735
DrugBankDB00738 ДаY
ChemSpider4573 ДаY
KEGGC07420 ДаY
ChEBICHEBI:45081 ДаY
ChEMBLCHEMBL55 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC19H24N4O2
Моларна маса340,420
  • NC(=N)C1=CC=C(OCCCCCOC2=CC=C(C=C2)C(N)=N)C=C1
  • InChI=1S/C19H24N4O2/c20-18(21)14-4-8-16(9-5-14)24-12-2-1-3-13-25-17-10-6-15(7-11-17)19(22)23/h4-11H,1-3,12-13H2,(H3,20,21)(H3,22,23) ДаY
  • Key:XDRYMKDFEDOLFX-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења1.860 °C (3.380 °F)

Пентамидин је антимикробни лек који се користи за лечење афричке трипаносомијазе, лајшманијазе, Баламутхиа инфекција,[1] бабезиозе, као и за превенцију и лечење пнеумоцистичне пнеумоније (ПЦП) код људи са слабом имунолошком функцијом.[2] Код афричке трипаносомијазе користи се за рану болест пре захвата централног нервног система, као опција друге линије за сурамин.[2] То је опција и за висцералну лајшманијазу и за кожну лајшманијазу.[2] Пентамидин се може дати ињекцијом у вену или мишић или инхалацијом.[2]

Особине[уреди | уреди извор]

Пентамидин је органско једињење, које садржи 19 атома угљеника и има молекулску масу од 340,420 Da.[3][4][5]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 4
Broj rotacionih veza 10
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 2,7
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) -3,8
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 118,2

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Treatment | Balamuthia | Parasites | CDC”. 5. 9. 2019. 
  2. ^ а б в г „Pentamidine Isethionate”. The American Society of Health-System Pharmacists. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 3. 12. 2016. 
  3. ^ Nguewa PA, Fuertes MA, Cepeda V, Iborra S, Carrion J, Valladares B, Alonso C, Perez JM Chem Biodivers. „Pentamidine is an antiparasitic and apoptotic drug that selectively modifies ubiquitin”. 2005 Oct. 2 (10): 1387—400. . PMID 17191940
  4. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  5. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  6. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  8. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).