Пошумљавање

Садница смрче у садној јами на пошумљеном терену Пештера.)

Пошумљавање у САД

Пошумљавање у сјеверној Француској

Пошумљавање у Сенегалу

Пошумљавање у Буркини Фасо

Пошумљавање (ткђ. рефорестација), вештачко је подизање шума садњом садница или сјетвом сјемена на површинама које су дуго биле без шуме.

Начини пошумљавања

Два основна начина пошумљавања су сјетва сјемена и садња биљака. Пошумљавање сјетвом сјемена све се мање проводи због нарочите предности другог метода.

Пресађивање дрвета (младица у пластичној посуди са влажном земљом која храни биљку до садње)

Пошумљавање садницама

• Садња биљака с голим коријеном: Користе се саднице извађене из расадника или шуме, чији коријен није обложен тлом. Биљкама се прије садње одреже сувише дугачак коријен. Код већине бјелогоричних садница с јаче развијеном крошњом, осим коријена, врши се и редукција крошње. Код садница црногоричних врста, мора се пажљиво поступати јер су осјетљиве на резање коријена и крошње. Биљке с голим коријеном саде се за вријеме мировања вегетације у јесен или у прољеће.
• Садња биљака с бусеном (са обложеним коријеном): Користе се саднице с бусеном с којим су извађене из расадника или су узгојене у посебним посудама (контејнерима). Биљкама с обложеним коријеном се не оштећује коријен вађењем. Заштићен је при транспорту и садњи, велики је постотак примања код садње, нема шока код пресадње и др. Таквим начином могу се узгојити биљке у врло кратком року.

Просторни распоред

Биљке се на терену саде у правилном или неправилном просторном распореду.

Правилни распоред примјењује се свуда гдје је то могуће. Може бити троугаон, четвороугаон, шестороугаон итд. Таква садња има предност јер је касније олакшано његовање.

Различити начини садње

Машинско пошумљавање у Њемачкој, пошумљено је 40 ha са 40.000 стабала смреке (1987)

• Садња у јаме: Најдуже се користи. Јаме се копају ручно или машински. Уобичајене димензије јаме су 40×40×40 цм. Приликом садње једном руком садница се спусти у јаму нешто ниже, а другом се руком коријен засипа тлом уз полагано повлачење биљке према горе. На тај начин коријен заузме свој најбољи положај. За оне врсте дрвећа које немају жилу срчаницу (главни коријен) него чупави плитки коријен (нпр. смрека), садња се обавља на хумку направљеном у јами. Тако коријен саднице заузима нормалан положај, што утиче на боље примање садница.
• Садња у засјеке и јамице: Користи се на рахлим тлима која нису јако закоровљена. Ако се сади у засјеке, употребљавају се клинолике лопате, мотике или специјално направљени мачеви. Ако се сади у јамице, употребљавају се дрвене садиљке.
  На земљиштима која нису јако закоровљена може се обављати пошумљавање косом садњом у засјеке под мотику. Биљке се за кратко вријеме исправе и не показују никакав застој у развоју ако се упореде са усправно засађеним биљкама.
• Садња на хумке и насипе: Користи се на теренима који су више мокри и закоровљени. Насипи и хумци раде се ручно или механизацијом. Обично се израђују неколико мјесеци прије садње.
• Садња у јарке: Користи се на теренима који су сиромашни оборинама, а јарци служе да се у њима задржи што више влаге. Дубина јарака износи 20—30 цм, а ширина 30—40 цм. На теренима који су изложени јаким вјетровима пожељне су још веће димензије јарка.

Литература

• Bonan, G. B. (2008). „Forests and climate change: Forcings, feedbacks, and the climate benefits of forests”. Science. 320 (5882): 1444—1449. PMID 18556546. doi:10.1126/science.1155121. 
• Scheil, D.; Murdiyarso, D. (2009). „How Forests Attract Rain: An Examination of a New Hypothesis”. BioScience. 59 (4): 341—347. doi:10.1525/bio.2009.59.4.12. 

Спољашње везе

• Рефорестација Амазоније (језик: енглески)
• Информације о пошумљавању (језик: енглески)